Knjiga fraza

bs Upoznati   »   ml അറിയുക

3 [tri]

Upoznati

Upoznati

3 [മൂന്ന്]

3 [moonnu]

അറിയുക

[ariyuka]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski malajalam Igra Više
Zdravo! ഹാ--! ഹാ__ ഹ-യ-! ----- ഹായ്! 0
h--! h___ h-i- ---- hai!
Dobar dan! ശു-ദിന-! ശു____ ശ-ഭ-ി-ം- -------- ശുഭദിനം! 0
shu-h---na-! s___________ s-u-h-d-n-m- ------------ shubhadinam!
Kako ste? / Kako si? എന-ത-ാ-്--യ-ണ--്? എ________ എ-്-െ-ക-ക-യ-ണ-ട-? ----------------- എന്തൊക്കെയുണ്ട്? 0
en---a-kke-undu? e_______________ e-t-e-a-k-y-n-u- ---------------- entheaakkeyundu?
Jeste li Vi iz Evrope? നി-്ങ----റ-പ്പിൽ------ാ--? നി___ യൂ____ നി____ ന-ങ-ങ- യ-റ-പ-പ-ൽ ന-ന-ന-ണ-? -------------------------- നിങ്ങൾ യൂറോപ്പിൽ നിന്നാണോ? 0
ning-l-eu-o--------aano? n_____ e______ n________ n-n-a- e-r-p-l n-n-a-n-? ------------------------ ningal europil ninnaano?
Jeste li Vi iz Amerike? നിങ്-ൾ അ--രിക--യ-- ----നാ-ോ? നി___ അ______ നി____ ന-ങ-ങ- അ-േ-ി-്-യ-ൽ ന-ന-ന-ണ-? ---------------------------- നിങ്ങൾ അമേരിക്കയിൽ നിന്നാണോ? 0
nin--l am-r--ka----n-nna-no? n_____ a__________ n________ n-n-a- a-e-i-k-y-l n-n-a-n-? ---------------------------- ningal amerikkayil ninnaano?
Jeste li Vi iz Azije? നിങ-ങൾ ഏഷ--യി---ി-്-ാണോ? നി___ ഏ____ നി____ ന-ങ-ങ- ഏ-്-യ-ൽ ന-ന-ന-ണ-? ------------------------ നിങ്ങൾ ഏഷ്യയിൽ നിന്നാണോ? 0
n--g-l-a--a-il-nin-a-no? n_____ a______ n________ n-n-a- a-i-y-l n-n-a-n-? ------------------------ ningal asiayil ninnaano?
U kojem hotelu ste smješteni? ഏ----ോ-്--ി-----നി-്ങൾ----സ---കുന്---? ഏ_ ഹോ_____ നി___ താ________ ഏ-് ഹ-ട-ട-ി-ാ-് ന-ങ-ങ- ത-മ-ി-്-ു-്-ത-? -------------------------------------- ഏത് ഹോട്ടലിലാണ് നിങ്ങൾ താമസിക്കുന്നത്? 0
e--- --t-a--laan- n-n-a--th-a--s-k-u----h-? e___ h___________ n_____ t_________________ e-h- h-t-a-i-a-n- n-n-a- t-a-m-s-k-u-n-t-u- ------------------------------------------- ethu hottalilaanu ningal thaamasikkunnathu?
Koliko dugo ste već ovdje? എ-്- ---ായ----ി-െ വ--നിട---? എ__ നാ__ ഇ__ വ_____ എ-്- ന-ള-യ- ഇ-ി-െ വ-്-ി-്-്- ---------------------------- എത്ര നാളായി ഇവിടെ വന്നിട്ട്? 0
e---- n---a--i--vide -----t-u? e____ n_______ e____ v________ e-h-a n-a-a-y- e-i-e v-n-i-t-? ------------------------------ ethra naalaayi evide vannittu?
Koliko dugo ostajete? ന----ൾ-എ-്ര --ര--താ-സി-്കു-്നു? നി___ എ__ നേ_ താ_______ ന-ങ-ങ- എ-്- ന-ര- ത-മ-ി-്-ു-്-ു- ------------------------------- നിങ്ങൾ എത്ര നേരം താമസിക്കുന്നു? 0
n----l et--a n-ra- t-aama--kk-nn-? n_____ e____ n____ t______________ n-n-a- e-h-a n-r-m t-a-m-s-k-u-n-? ---------------------------------- ningal ethra neram thaamasikkunnu?
Dopada li Vam se ovdje? ന---്ക് ഇവിട---ഷ-ട--ണേ-? നി___ ഇ__ ഇ_____ ന-ന-്-് ഇ-ി-െ ഇ-്-മ-ണ-ാ- ------------------------ നിനക്ക് ഇവിടെ ഇഷ്ടമാണോ? 0
n-nak---e-ide is-tam--n--a? n______ e____ i____________ n-n-k-u e-i-e i-h-a-a-n-a-? --------------------------- ninakku evide ishtamaaneaa?
Jeste li ovdje na godišnjem odmoru? നീ -വധ--ി-ാ--ാ? നീ അ______ ന- അ-ധ-യ-ല-ണ-ാ- --------------- നീ അവധിയിലാണോ? 0
ne-----d-iy--a---a-? n__ a_______________ n-e a-a-h-y-l-a-e-a- -------------------- nee avadhiyilaaneaa?
Posjetite me jednom! എപ്പ----്കില-ം-എന്നെ--ന------്കൂ! എ______ എ__ സ_______ എ-്-ോ-െ-്-ി-ു- എ-്-െ സ-്-ർ-ി-്-ൂ- --------------------------------- എപ്പോഴെങ്കിലും എന്നെ സന്ദർശിക്കൂ! 0
a----he--i-um e-n- sa-dar--i--u! a____________ e___ s____________ a-p-z-e-g-l-m e-n- s-n-a-s-i-k-! -------------------------------- appozhengilum enne sandarshikku!
Ovo je moja adresa. ഇത- -ന്-െ----ാസം. ഇ_ എ__ വി___ ഇ-ാ എ-്-െ വ-ല-സ-. ----------------- ഇതാ എന്റെ വിലാസം. 0
ith-a -n-e---l-a--m. i____ e___ v________ i-h-a e-t- v-l-a-a-. -------------------- ithaa ente vilaasam.
Hoćemo li se sutra vidjeti? ന--െ-ന--്-െ-ക--ാ-? നാ_ നി__ കാ__ ന-ള- ന-ന-ന- ക-ണ-ം- ------------------ നാളെ നിന്നെ കാണാം? 0
na-l- -in-e--aa-a-? n____ n____ k______ n-a-e n-n-e k-a-a-? ------------------- naale ninne kaanam?
Žao mi je, imam već sutra nešto dogovoreno. ക-ഷ----ക-ം---നി--ക- പ---ത-ക--ണ്--. ക്______ എ___ പ________ ക-ഷ-ി-്-ണ-, എ-ി-്-് പ-്-ത-ക-ു-്-്- ---------------------------------- ക്ഷമിക്കണം, എനിക്ക് പദ്ധതികളുണ്ട്. 0
k-ham-kkana------k------hat-ikal--du. k____________ e_____ p_______________ k-h-m-k-a-a-, e-i-k- p-d-a-h-k-l-n-u- ------------------------------------- kshamikkanam, enikku padhathikalundu.
Ćao! / Zbogom! ബ-! ബൈ_ ബ-! --- ബൈ! 0
b--! b___ b-i- ---- bai!
Doviđenja! വ-ട! വി__ വ-ട- ---- വിട! 0
vi-a! v____ v-d-! ----- vida!
Do uskoro! ഉട- കാ--ം! ഉ__ കാ__ ഉ-ൻ ക-ണ-ം- ---------- ഉടൻ കാണാം! 0
u-an-k-----! u___ k______ u-a- k-a-a-! ------------ udan kaanam!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz istoriju je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio da dešifrira abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti hiljadama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Da li ste to znali?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 miliona ljudi to je maternji jezik. Više od 140 miliona od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 miliona govornika u Indiji. Ostale grupe govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika na svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo da radi što više ljudi!