Knjiga fraza

bs Upoznati   »   mk Запознавање

3 [tri]

Upoznati

Upoznati

3 [три]

3 [tri]

Запознавање

[Zapoznavaњye]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski makedonski Igra Više
Zdravo! З-ра-о! З------ З-р-в-! ------- Здраво! 0
Zd--vo! Z------ Z-r-v-! ------- Zdravo!
Dobar dan! До-ар --н! Д---- д--- Д-б-р д-н- ---------- Добар ден! 0
D-bar--y-n! D---- d---- D-b-r d-e-! ----------- Dobar dyen!
Kako ste? / Kako si? Ка-о си? К--- с-- К-к- с-? -------- Како си? 0
Ka-o-si? K--- s-- K-k- s-? -------- Kako si?
Jeste li Vi iz Evrope? Д-а-ат--ли -- Европ-? Д------ л- о- Е------ Д-а-а-е л- о- Е-р-п-? --------------------- Доаѓате ли од Европа? 0
D--ѓa-ye-l- -d-Yevrop-? D------- l- o- Y------- D-a-a-y- l- o- Y-v-o-a- ----------------------- Doaѓatye li od Yevropa?
Jeste li Vi iz Amerike? До-------и--д-А--ри--? Д------ л- о- А------- Д-а-а-е л- о- А-е-и-а- ---------------------- Доаѓате ли од Америка? 0
Doaѓ-t----i-od -m-e--k-? D------- l- o- A-------- D-a-a-y- l- o- A-y-r-k-? ------------------------ Doaѓatye li od Amyerika?
Jeste li Vi iz Azije? Доаѓ--е-л- -д-Аз-ја? Д------ л- о- А----- Д-а-а-е л- о- А-и-а- -------------------- Доаѓате ли од Азија? 0
D--ѓa--e--- od ----a? D------- l- o- A----- D-a-a-y- l- o- A-i-a- --------------------- Doaѓatye li od Aziјa?
U kojem hotelu ste smješteni? Во ко- --те- ж-ве---? В- к-- х---- ж------- В- к-ј х-т-л ж-в-е-е- --------------------- Во кој хотел живеете? 0
Vo k-ј k-oty-l-ʐi-y-ye-y-? V- k-- k------ ʐ---------- V- k-ј k-o-y-l ʐ-v-e-e-y-? -------------------------- Vo koј khotyel ʐivyeyetye?
Koliko dugo ste već ovdje? Ко-к- -ол-о ----ве-- о---? К---- д---- с-- в--- о---- К-л-у д-л-о с-е в-ќ- о-д-? -------------------------- Колку долго сте веќе овде? 0
Ko-ko- d-l-u----y----e--y- o-dye? K----- d----- s--- v------ o----- K-l-o- d-l-u- s-y- v-e-j-e o-d-e- --------------------------------- Kolkoo dolguo stye vyekjye ovdye?
Koliko dugo ostajete? Ко-к- -олг- -ста-у----? К---- д---- о---------- К-л-у д-л-о о-т-н-в-т-? ----------------------- Колку долго останувате? 0
K--k-o d-lg---ost-no--atye? K----- d----- o------------ K-l-o- d-l-u- o-t-n-o-a-y-? --------------------------- Kolkoo dolguo ostanoovatye?
Dopada li Vam se ovdje? Ви--- --паѓа--и--в-е? В- с- д----- л- о---- В- с- д-п-ѓ- л- о-д-? --------------------- Ви се допаѓа ли овде? 0
Vi---- -op--a -----d--? V- s-- d----- l- o----- V- s-e d-p-ѓ- l- o-d-e- ----------------------- Vi sye dopaѓa li ovdye?
Jeste li ovdje na godišnjem odmoru? Д--и--те о----н---дм--? Д--- с-- о--- н- о----- Д-л- с-е о-д- н- о-м-р- ----------------------- Дали сте овде на одмор? 0
D--i----e-ovdye------m-r? D--- s--- o---- n- o----- D-l- s-y- o-d-e n- o-m-r- ------------------------- Dali stye ovdye na odmor?
Posjetite me jednom! П-с-т----ме! П------- м-- П-с-т-т- м-! ------------ Посетете ме! 0
P-sy--y-ty----e! P---------- m--- P-s-e-y-t-e m-e- ---------------- Posyetyetye mye!
Ovo je moja adresa. Еве -- м-јата -др---. Е-- ј- м----- а------ Е-е ј- м-ј-т- а-р-с-. --------------------- Еве ја мојата адреса. 0
Y---e-јa moјa------ye-a. Y---- ј- m----- a------- Y-v-e ј- m-ј-t- a-r-e-a- ------------------------ Yevye јa moјata adryesa.
Hoćemo li se sutra vidjeti? Ќ---е-в---ме л-----е? Ќ- с- в----- л- у---- Ќ- с- в-д-м- л- у-р-? --------------------- Ќе се видиме ли утре? 0
Kjy- -------imy- -------ye? K--- s-- v------ l- o------ K-y- s-e v-d-m-e l- o-t-y-? --------------------------- Kjye sye vidimye li ootrye?
Žao mi je, imam već sutra nešto dogovoreno. Жа- -- е, имам --ќе ---т- --п---ир---. Ж-- м- е- и--- в--- н---- и----------- Ж-л м- е- и-а- в-ќ- н-ш-о и-п-а-и-а-о- -------------------------------------- Жал ми е, имам веќе нешто испланирано. 0
ʐ-l m- y-,-i-a- v---jye-ny--h-o isp--------. ʐ-- m- y-- i--- v------ n------ i----------- ʐ-l m- y-, i-a- v-e-j-e n-e-h-o i-p-a-i-a-o- -------------------------------------------- ʐal mi ye, imam vyekjye nyeshto isplanirano.
Ćao! / Zbogom! Ч-о! Ч--- Ч-о- ---- Чао! 0
Ch-o! C---- C-a-! ----- Chao!
Doviđenja! Дов-дув-њ-! Д---------- Д-в-д-в-њ-! ----------- Довидување! 0
Do----ov-њ-e! D------------ D-v-d-o-a-y-! ------------- Dovidoovaњye!
Do uskoro! До-нас----! Д- н------- Д- н-с-о-о- ----------- До наскоро! 0
Do -as-or-! D- n------- D- n-s-o-o- ----------- Do naskoro!

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz istoriju je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio da dešifrira abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti hiljadama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Da li ste to znali?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 miliona ljudi to je maternji jezik. Više od 140 miliona od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 miliona govornika u Indiji. Ostale grupe govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika na svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo da radi što više ljudi!