Knjiga fraza

bs Upoznati   »   hy Getting to know others

3 [tri]

Upoznati

Upoznati

3 [երեք]

3 [yerek’]

Getting to know others

[tsanot’anal]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Zdravo! Ո-ջո--ն! Ո------- Ո-ջ-ւ-ն- -------- Ողջույն! 0
V--h--y-! V-------- V-g-j-y-! --------- Voghjuyn!
Dobar dan! Բա---օ-! Բ--- օ-- Բ-ր- օ-! -------- Բարի օր! 0
Bar- -r! B--- o-- B-r- o-! -------- Bari or!
Kako ste? / Kako si? Ո-ն----: --չ-ե՞ս---: Ո--- ե-- Ի------ ե-- Ո-ն- ե-: Ի-չ-ե-ս ե-: -------------------- Ո՞նց ես: Ինչպե՞ս ես: 0
VO-n-----e- I--h’pe-- -es V------ y-- I-------- y-- V-՞-t-’ y-s I-c-’-e-s y-s ------------------------- VO՞nts’ yes Inch’pe՞s yes
Jeste li Vi iz Evrope? Դ-ւք-Ե-------ց-ե՞-: Դ--- Ե-------- ե--- Դ-ւ- Ե-ր-պ-յ-ց ե-ք- ------------------- Դուք Եվրոպայից ե՞ք: 0
Du-’ Ye-r-payi------՞-’ D--- Y----------- y---- D-k- Y-v-o-a-i-s- y-՞-’ ----------------------- Duk’ Yevropayits’ ye՞k’
Jeste li Vi iz Amerike? Դ--ք Ա-ե-իկայ-ց ե՞-: Դ--- Ա--------- ե--- Դ-ւ- Ա-ե-ի-ա-ի- ե-ք- -------------------- Դուք Ամերիկայից ե՞ք: 0
Duk’ -m-ri--yi--- -e--’ D--- A----------- y---- D-k- A-e-i-a-i-s- y-՞-’ ----------------------- Duk’ Amerikayits’ ye՞k’
Jeste li Vi iz Azije? Դ--ք --ի-յից-ե՞-: Դ--- Ա------ ե--- Դ-ւ- Ա-ի-յ-ց ե-ք- ----------------- Դուք Ասիայից ե՞ք: 0
Du---A-ia-i--’---՞k’ D--- A-------- y---- D-k- A-i-y-t-’ y-՞-’ -------------------- Duk’ Asiayits’ ye՞k’
U kojem hotelu ste smješteni? Ո-ր-հյ-ւ-անոցո-մ----Դուք -պ--ւմ: Ո-- հ----------- ե- Դ--- ա------ Ո-ր հ-ո-ր-ն-ց-ւ- ե- Դ-ւ- ա-ր-ւ-: -------------------------------- Ո՞ր հյուրանոցում եք Դուք ապրում: 0
VO՞r--y----ots------k- ---’---rum V--- h----------- y--- D--- a---- V-՞- h-u-a-o-s-u- y-k- D-k- a-r-m --------------------------------- VO՞r hyuranots’um yek’ Duk’ aprum
Koliko dugo ste već ovdje? Ինչ--՞ն -ա-ան------որ-այս-եղ---: Ի------ ժ------ է- ո- ա----- ե-- Ի-չ-ա-ն ժ-մ-ն-կ է- ո- ա-ս-ե- ե-: -------------------------------- Ինչքա՞ն ժամանակ է, որ այստեղ եք: 0
Inch--’a՞n--hamana- e, vo----s---h --k’ I--------- z------- e- v-- a------ y--- I-c-’-’-՞- z-a-a-a- e- v-r a-s-e-h y-k- --------------------------------------- Inch’k’a՞n zhamanak e, vor aystegh yek’
Koliko dugo ostajete? Ի--ք--------նա- կմնաք այս-ե-: Ի------ ժ------ կ---- ա------ Ի-չ-ա-ն ժ-մ-ն-կ կ-ն-ք ա-ս-ե-: ----------------------------- Ինչքա՞ն ժամանակ կմնաք այստեղ: 0
Inch’k’--n-z---a--- km-ak’-ays--gh I--------- z------- k----- a------ I-c-’-’-՞- z-a-a-a- k-n-k- a-s-e-h ---------------------------------- Inch’k’a՞n zhamanak kmnak’ aystegh
Dopada li Vam se ovdje? Ձեզ-դ-ւ՞ր --գալիս-այստե-: Ձ-- դ---- է գ---- ա------ Ձ-զ դ-ւ-ր է գ-լ-ս ա-ս-ե-: ------------------------- Ձեզ դու՞ր է գալիս այստեղ: 0
D--z---՞r-e-ga--s a----gh D--- d--- e g---- a------ D-e- d-՞- e g-l-s a-s-e-h ------------------------- Dzez du՞r e galis aystegh
Jeste li ovdje na godišnjem odmoru? Ձ-ր --ձակ-ւրդն-ա---ե-ղ----ա-ց--ցնո-մ Ձ-- ա--------- ա------ ե- ա--------- Ձ-ր ա-ձ-կ-ւ-դ- ա-ս-ե-ղ ե- ա-ց-ա-ն-ւ- ------------------------------------ Ձեր արձակուրդն այստե՞ղ եք անցկացնում 0
D-er ---zaku--n a-s--՞-h------ant---a-----m D--- a--------- a------- y--- a------------ D-e- a-d-a-u-d- a-s-e-g- y-k- a-t-’-a-s-n-m ------------------------------------------- Dzer ardzakurdn ayste՞gh yek’ ants’kats’num
Posjetite me jednom! Ա---լեք----! Ա------ ի--- Ա-ց-լ-ք ի-ձ- ------------ Այցելեք ինձ! 0
Ayt-’y-lek- -n-z! A---------- i---- A-t-’-e-e-’ i-d-! ----------------- Ayts’yelek’ indz!
Ovo je moja adresa. Սա-իմ-հ---ե---: Ս- ի- հ----- է- Ս- ի- հ-ս-ե- է- --------------- Սա իմ հասցեն է: 0
S- -m ---t-’-e- e S- i- h-------- e S- i- h-s-s-y-n e ----------------- Sa im hasts’yen e
Hoćemo li se sutra vidjeti? Կ----վե-նք-----: Կ--------- վ---- Կ-ե-ն-ե-ն- վ-ղ-: ---------------- Կտեսնվե՞նք վաղը: 0
Ktes-v---k--v--hy K---------- v---- K-e-n-e-n-’ v-g-y ----------------- Ktesnve՞nk’ vaghy
Žao mi je, imam već sutra nešto dogovoreno. Ց-վո-մ ----բա-ց--ա-- --ր------նն-ր ո-ն-մ: Ց----- ե-- բ--- վ--- ո---- պ------ ո----- Ց-վ-ւ- ե-, բ-յ- վ-ղ- ո-ր-շ պ-ա-ն-ր ո-ն-մ- ----------------------------------------- Ցավում եմ, բայց վաղը ուրիշ պլաններ ունեմ: 0
T--av-----m, bayts- -agh---r-s----an--r -n-m T------ y--- b----- v---- u---- p------ u--- T-’-v-m y-m- b-y-s- v-g-y u-i-h p-a-n-r u-e- -------------------------------------------- Ts’avum yem, bayts’ vaghy urish planner unem
Ćao! / Zbogom! Ց-ե-ո---ո-ն! Ց----------- Ց-ե-ո-թ-ո-ն- ------------ Ցտեսություն! 0
T-’-esut-yun! T------------ T-’-e-u-’-u-! ------------- Ts’tesut’yun!
Doviđenja! Ցտես--թյ-ւն! Ց----------- Ց-ե-ո-թ-ո-ն- ------------ Ցտեսություն! 0
Ts-t---t--un! T------------ T-’-e-u-’-u-! ------------- Ts’tesut’yun!
Do uskoro! Առա-ժմ! Ա------ Ա-ա-ժ-! ------- Առայժմ! 0
A--a-z--! A-------- A-r-y-h-! --------- Arrayzhm!

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz istoriju je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio da dešifrira abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti hiljadama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Da li ste to znali?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 miliona ljudi to je maternji jezik. Više od 140 miliona od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 miliona govornika u Indiji. Ostale grupe govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika na svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo da radi što više ljudi!