Knjiga fraza

bs Upoznati   »   af Leer ken / ontmoet

3 [tri]

Upoznati

Upoznati

3 [drie]

Leer ken / ontmoet

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski afrikaans Igra Više
Zdravo! H-l--! Hallo! H-l-o- ------ Hallo! 0
Dobar dan! G------a-! Goeie dag! G-e-e d-g- ---------- Goeie dag! 0
Kako ste? / Kako si? Hoe--------t? Hoe gaan dit? H-e g-a- d-t- ------------- Hoe gaan dit? 0
Jeste li Vi iz Evrope? K-m-u---t --r--a? Kom u uit Europa? K-m u u-t E-r-p-? ----------------- Kom u uit Europa? 0
Jeste li Vi iz Amerike? K-m u-u-t -me-i-a? Kom u uit Amerika? K-m u u-t A-e-i-a- ------------------ Kom u uit Amerika? 0
Jeste li Vi iz Azije? K-- u --- -sië? Kom u uit Asië? K-m u u-t A-i-? --------------- Kom u uit Asië? 0
U kojem hotelu ste smješteni? I--watt-------l-b-y -? In watter hotel bly u? I- w-t-e- h-t-l b-y u- ---------------------- In watter hotel bly u? 0
Koliko dugo ste već ovdje? Hoe-l--k is u a- ---r? Hoe lank is u al hier? H-e l-n- i- u a- h-e-? ---------------------- Hoe lank is u al hier? 0
Koliko dugo ostajete? Hoe--an- g--- u----? Hoe lank gaan u bly? H-e l-n- g-a- u b-y- -------------------- Hoe lank gaan u bly? 0
Dopada li Vam se ovdje? Ge-ie- ----t -i--? Geniet u dit hier? G-n-e- u d-t h-e-? ------------------ Geniet u dit hier? 0
Jeste li ovdje na godišnjem odmoru? I- ---i---m-t--a--n-ie? Is u hier met vakansie? I- u h-e- m-t v-k-n-i-? ----------------------- Is u hier met vakansie? 0
Posjetite me jednom! B--oe---y-a-----i-f--/ Kom -u--- vir m-! Besoek my asseblief! / Kom kuier vir my! B-s-e- m- a-s-b-i-f- / K-m k-i-r v-r m-! ---------------------------------------- Besoek my asseblief! / Kom kuier vir my! 0
Ovo je moja adresa. H--r ----y-a-r-s. Hier is my adres. H-e- i- m- a-r-s- ----------------- Hier is my adres. 0
Hoćemo li se sutra vidjeti? S--n o-- me-aar ----? Sien ons mekaar môre? S-e- o-s m-k-a- m-r-? --------------------- Sien ons mekaar môre? 0
Žao mi je, imam već sutra nešto dogovoreno. E- i- j-m-er,-m--r-ek-he--r--d- p---n-. Ek is jammer, maar ek het reeds planne. E- i- j-m-e-, m-a- e- h-t r-e-s p-a-n-. --------------------------------------- Ek is jammer, maar ek het reeds planne. 0
Ćao! / Zbogom! Tot-ie-s!-/---oi b-y!----oo--l-op! Totsiens! / Mooi bly! / Mooi loop! T-t-i-n-! / M-o- b-y- / M-o- l-o-! ---------------------------------- Totsiens! / Mooi bly! / Mooi loop! 0
Doviđenja! T-tsie-s! Totsiens! T-t-i-n-! --------- Totsiens! 0
Do uskoro! S--- jou --nnek-r-! Sien jou binnekort! S-e- j-u b-n-e-o-t- ------------------- Sien jou binnekort! 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz istoriju je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio da dešifrira abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti hiljadama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Da li ste to znali?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 miliona ljudi to je maternji jezik. Više od 140 miliona od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 miliona govornika u Indiji. Ostale grupe govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika na svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo da radi što više ljudi!