Knjiga fraza

bs Upoznati   »   es Conociendo otras personas

3 [tri]

Upoznati

Upoznati

3 [tres]

Conociendo otras personas

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski španski Igra Više
Zdravo! ¡H--a! ¡_____ ¡-o-a- ------ ¡Hola!
Dobar dan! ¡B-en-s --a-! ¡______ d____ ¡-u-n-s d-a-! ------------- ¡Buenos días!
Kako ste? / Kako si? ¿--é-t--? ¿___ t___ ¿-u- t-l- --------- ¿Qué tal?
Jeste li Vi iz Evrope? ¿---n--(------ de---r-p-? ¿_____ (______ d_ E______ ¿-i-n- (-s-e-) d- E-r-p-? ------------------------- ¿Viene (usted) de Europa?
Jeste li Vi iz Amerike? ¿V--n- (ust--- d--Amé-i--? ¿_____ (______ d_ A_______ ¿-i-n- (-s-e-) d- A-é-i-a- -------------------------- ¿Viene (usted) de América?
Jeste li Vi iz Azije? ¿-i-ne --s-e-) -e----a? ¿_____ (______ d_ A____ ¿-i-n- (-s-e-) d- A-i-? ----------------------- ¿Viene (usted) de Asia?
U kojem hotelu ste smješteni? ¿E- q-- /--u---(am-) ----- s---n----t-- ho---dado /--da -----d-? ¿__ q__ / c___ (____ h____ s_ e________ h________ / -__ (_______ ¿-n q-é / c-á- (-m-) h-t-l s- e-c-e-t-a h-s-e-a-o / --a (-s-e-)- ---------------------------------------------------------------- ¿En qué / cuál (am.) hotel se encuentra hospedado / -da (usted)?
Koliko dugo ste već ovdje? ¿P-r c--nto-ti--po -a--s-----(us-ed--a--í? ¿___ c_____ t_____ h_ e_____ (______ a____ ¿-o- c-á-t- t-e-p- h- e-t-d- (-s-e-) a-u-? ------------------------------------------ ¿Por cuánto tiempo ha estado (usted) aquí?
Koliko dugo ostajete? ¿--- -uá--o---emp- pe---n-c-rá (us-e-)---u-? ¿___ c_____ t_____ p__________ (______ a____ ¿-o- c-á-t- t-e-p- p-r-a-e-e-á (-s-e-) a-u-? -------------------------------------------- ¿Por cuánto tiempo permanecerá (usted) aquí?
Dopada li Vam se ovdje? ¿L- gus-a --uí? ¿__ g____ a____ ¿-e g-s-a a-u-? --------------- ¿Le gusta aquí?
Jeste li ovdje na godišnjem odmoru? ¿---- -s--- aq-í-de--acac--ne-? ¿____ u____ a___ d_ v__________ ¿-s-á u-t-d a-u- d- v-c-c-o-e-? ------------------------------- ¿Está usted aquí de vacaciones?
Posjetite me jednom! ¡-is-t--e-c-a--o q---ra! ¡________ c_____ q______ ¡-i-í-e-e c-a-d- q-i-r-! ------------------------ ¡Visíteme cuando quiera!
Ovo je moja adresa. Aqu--est---i------c---. A___ e___ m_ d_________ A-u- e-t- m- d-r-c-i-n- ----------------------- Aquí está mi dirección.
Hoćemo li se sutra vidjeti? ¿N-s --mo-----ana? ¿___ v____ m______ ¿-o- v-m-s m-ñ-n-? ------------------ ¿Nos vemos mañana?
Žao mi je, imam već sutra nešto dogovoreno. Lo --e---,--e-o ---ten-o --r-- -la-es. L_ s______ p___ y_ t____ o____ p______ L- s-e-t-, p-r- y- t-n-o o-r-s p-a-e-. -------------------------------------- Lo siento, pero ya tengo otros planes.
Ćao! / Zbogom! ¡--i--!-- ----o! ¡______ / ¡_____ ¡-d-ó-! / ¡-h-o- ---------------- ¡Adiós! / ¡Chao!
Doviđenja! ¡A-i----/-¡Hast---a vi--a! ¡______ / ¡_____ l_ v_____ ¡-d-ó-! / ¡-a-t- l- v-s-a- -------------------------- ¡Adiós! / ¡Hasta la vista!
Do uskoro! ¡H---- p-o--o! ¡_____ p______ ¡-a-t- p-o-t-! -------------- ¡Hasta pronto!

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + španski (1-100) MP3 španski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz istoriju je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio da dešifrira abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti hiljadama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Da li ste to znali?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 miliona ljudi to je maternji jezik. Više od 140 miliona od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 miliona govornika u Indiji. Ostale grupe govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika na svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo da radi što više ljudi!