Knjiga fraza

bs Upoznati   »   ar ‫التعارف‬

3 [tri]

Upoznati

Upoznati

‫3 [ثلاثة]‬

3 [thlath]

‫التعارف‬

[altaearuf]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski arapski Igra Više
Zdravo! ‫م-حبًا-‬ ‫-------- ‫-ر-ب-ا-‬ --------- ‫مرحبًا!‬ 0
mrh---a! m------- m-h-a-a- -------- mrhbana!
Dobar dan! ‫--ح-ًا--- -ه-ر--سعي-!‬ ‫------- / ن---- س----- ‫-ر-ب-ا- / ن-ا-ك س-ي-!- ----------------------- ‫مرحبًا! / نهارك سعيد!‬ 0
m-hb-n-! / nu----k-sa-i-! m------- / n------ s----- m-h-a-a- / n-h-r-k s-e-d- ------------------------- mrhbana! / nuharik saeid!
Kako ste? / Kako si? ‫ك-ف---حا---- -يف --ل--‬ ‫--- ا----- / ك-- ح----- ‫-ب- ا-ح-ل- / ك-ف ح-ل-؟- ------------------------ ‫كبف الحال؟ / كيف حالك؟‬ 0
k-if-al-a--?-/ -a-- ----? k--- a------ / k--- h---- k-i- a-h-l-? / k-y- h-l-? ------------------------- kbif alhala? / kayf halk?
Jeste li Vi iz Evrope? ‫ه--أ-- ----وروب--‬ ‫-- أ-- م- أ------- ‫-ل أ-ت م- أ-ر-ب-؟- ------------------- ‫هل أنت من أوروبا؟‬ 0
h- -ant --n-'--r-b-? h- '--- m-- '------- h- '-n- m-n '-w-u-a- -------------------- hl 'ant min 'uwruba?
Jeste li Vi iz Amerike? ‫ه--أ-ت-من--م-يكا-‬ ‫-- أ-- م- أ------- ‫-ل أ-ت م- أ-ر-ك-؟- ------------------- ‫هل أنت من أمريكا؟‬ 0
hl-'a-t-min-'a-r---? h- '--- m-- '------- h- '-n- m-n '-m-i-a- -------------------- hl 'ant min 'amrika?
Jeste li Vi iz Azije? ‫-----ت--- -سيا-‬ ‫-- أ-- م- أ----- ‫-ل أ-ت م- أ-ي-؟- ----------------- ‫هل أنت من أسيا؟‬ 0
h--'a-t m-n a---? h- '--- m-- a---- h- '-n- m-n a-y-? ----------------- hl 'ant min asya?
U kojem hotelu ste smješteni? ‫-- أ--ف--ق-ت----‬ ‫-- أ- ف--- ت----- ‫-ي أ- ف-د- ت-ي-؟- ------------------ ‫في أي فندق تقيم؟‬ 0
fi '---------q-t--i-? f- '--- f----- t----- f- '-y- f-n-u- t-q-m- --------------------- fi 'ayi funduq taqim?
Koliko dugo ste već ovdje? ‫مذ--ت- أ-ت-ه--؟‬ ‫-- م-- أ-- ه---- ‫-ذ م-ى أ-ت ه-ا-‬ ----------------- ‫مذ متى أنت هنا؟‬ 0
mdh m--a--'ant huna? m-- m---- '--- h---- m-h m-t-a '-n- h-n-? -------------------- mdh mataa 'ant huna?
Koliko dugo ostajete? ‫إل- متى ستب-ى ؟‬ ‫--- م-- س---- ؟- ‫-ل- م-ى س-ب-ى ؟- ----------------- ‫إلى متى ستبقى ؟‬ 0
'iil-a-mat------abq-a-؟ '----- m---- s------- ؟ '-i-a- m-t-a s-t-b-a- ؟ ----------------------- 'iilaa mataa satabqaa ؟
Dopada li Vam se ovdje? ‫--ع-ب--الإ-ا-- --ا؟‬ ‫------ ا------ ه---- ‫-ت-ج-ك ا-إ-ا-ة ه-ا-‬ --------------------- ‫أتعجبك الإقامة هنا؟‬ 0
i-ti-j-bu--------am-t--u-a? i--------- a--------- h---- i-t-e-a-u- a-'-i-a-a- h-n-? --------------------------- iatiejabuk al'iiqamat huna?
Jeste li ovdje na godišnjem odmoru? ‫--ق-ي --لتك ه---‬ ‫----- ع---- ه---- ‫-ت-ض- ع-ل-ك ه-ا-‬ ------------------ ‫أتقضي عطلتك هنا؟‬ 0
a--qi-i--u-l-tuk h---? a------ e------- h---- a-a-i-i e-t-a-u- h-n-? ---------------------- ataqidi eutlatuk huna?
Posjetite me jednom! ‫-فضل -زيارتي!‬ ‫---- ب-------- ‫-ف-ل ب-ي-ر-ي-‬ --------------- ‫تفضل بزيارتي!‬ 0
ita-a--l---iar-y! i------- b------- i-a-a-a- b-i-r-y- ----------------- itafadal bziarty!
Ovo je moja adresa. ‫--ا --وان---------عنو----‬ ‫--- ع----- / إ--- ع------- ‫-ذ- ع-و-ن- / إ-ي- ع-و-ن-.- --------------------------- ‫هذا عنواني / إليك عنواني.‬ 0
hdh--eun--ni-/-'ii---k e--wan-. h--- e------ / '------ e------- h-h- e-n-a-i / '-i-a-k e-n-a-i- ------------------------------- hdha eunwani / 'iilayk eunwani.
Hoćemo li se sutra vidjeti? هل س----ي---ا ه- س----- غ-- ه- س-ل-ق- غ-ا ------------- هل سنلتقي غدا 0
h-- -a-a----i--h--aan h-- s-------- g------ h-l s-n-l-a-i g-a-a-n --------------------- hal sanaltaqi ghadaan
Žao mi je, imam već sutra nešto dogovoreno. ‫-تأسف، --- ا--زا-ا--أ---.‬ ‫------ ل-- ا------- أ----- ‫-ت-س-، ل-ي ا-ت-ا-ا- أ-ر-.- --------------------------- ‫متأسف، لدي التزامات أخرى.‬ 0
mt----fa,----a-a ------a-a- -ukhr-a. m-------- l----- a--------- '------- m-a-a-f-, l-d-y- a-l-i-a-a- '-k-r-a- ------------------------------------ mta'asfa, ladaya ailtizamat 'ukhraa.
Ćao! / Zbogom! ‫-د--ا--‬ ‫-------- ‫-د-ع-ً-‬ --------- ‫وداعاً!‬ 0
wd-eaa-! w------- w-a-a-n- -------- wdaeaan!
Doviđenja! ‫--- -ل--اء‬ ‫--- ا------ ‫-ل- ا-ل-ا-‬ ------------ ‫إلى اللقاء‬ 0
'--l-- alli--' '----- a------ '-i-a- a-l-q-' -------------- 'iilaa alliqa'
Do uskoro! ‫-راك-قر--ا--‬ ‫---- ق------- ‫-ر-ك ق-ي-ا-!- -------------- ‫أراك قريباً!‬ 0
ar-k q-y---n! a--- q------- a-a- q-y-a-n- ------------- arak qrybaan!

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz istoriju je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio da dešifrira abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti hiljadama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Da li ste to znali?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 miliona ljudi to je maternji jezik. Više od 140 miliona od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 miliona govornika u Indiji. Ostale grupe govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika na svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo da radi što više ljudi!