Knjiga fraza

bs Sport   »   et Sport

49 [četrdeset i devet]

Sport

Sport

49 [nelikümmend üheksa]

Sport

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski estonski Igra Više
Baviš li se sportom? Ka- -a----d-s--r-i? K-- s- t--- s------ K-s s- t-e- s-o-t-? ------------------- Kas sa teed sporti? 0
Da, moram se kretati. J-h,-----ea--e-d--iig-----. J--- m- p--- e-- l--------- J-h- m- p-a- e-d l-i-u-a-a- --------------------------- Jah, ma pean end liigutama. 0
Idem u jedno sportsko udruženje. M--käin--po-di---bi-. M- k--- s------------ M- k-i- s-o-d-k-u-i-. --------------------- Ma käin spordiklubis. 0
Mi igramo fudbal. M---ä-g--e ja-g-all-. M- m------ j--------- M- m-n-i-e j-l-p-l-i- --------------------- Me mängime jalgpalli. 0
Ponekad plivamo. M--i-o-d -e u-ume. M------- m- u----- M-n-k-r- m- u-u-e- ------------------ Mõnikord me ujume. 0
Ili vozimo bicikl. V----õ-da---rattag-. V-- s------ r------- V-i s-i-a-e r-t-a-a- -------------------- Või sõidame rattaga. 0
U našem gradu ima fudbalski stadion. M--e-l--n---on-jalgp--list--d--n. M--- l----- o- j----------------- M-i- l-n-a- o- j-l-p-l-i-t-a-i-n- --------------------------------- Meie linnas on jalgpallistaadion. 0
Ima također i bazen sa saunom. S-in----ka-sa--a-- -ju--sbas----. S--- o- k- s------ u------------- S-i- o- k- s-u-a-a u-u-i-b-s-e-n- --------------------------------- Siin on ka saunaga ujumisbassein. 0
I ima teren za golf. J---olf-väljak. J- g----------- J- g-l-i-ä-j-k- --------------- Ja golfiväljak. 0
Šta ima na televiziji? Mi- tel--as- -u--b? M-- t------- t----- M-s t-l-k-s- t-l-b- ------------------- Mis telekast tuleb? 0
Upravo traje fudbalska utakmica. He-k-l tule- jal-pal--m-ng. H----- t---- j------------- H-t-e- t-l-b j-l-p-l-i-ä-g- --------------------------- Hetkel tuleb jalgpallimäng. 0
Njemački tim igra protiv engleskog. Sa-s- mees---d m-ng-- I-gl---a- v-s--. S---- m------- m----- I-------- v----- S-k-a m-e-k-n- m-n-i- I-g-i-m-a v-s-u- -------------------------------------- Saksa meeskond mängib Inglismaa vastu. 0
Ko će pobijediti? K-s võidab? K-- v------ K-s v-i-a-? ----------- Kes võidab? 0
Nemam pojma. M-- ei--le----u-i. M-- e- o-- a------ M-l e- o-e a-m-g-. ------------------ Mul ei ole aimugi. 0
Trenutno je neriješeno. Pr-e-u-on sei--võ--ne. P----- o- s--- v------ P-a-g- o- s-i- v-r-n-. ---------------------- Praegu on seis võrdne. 0
Sudija je iz Belgije. Väl--ku-oht-ni- on-Bel----t. V-------------- o- B-------- V-l-a-u-o-t-n-k o- B-l-i-s-. ---------------------------- Väljakukohtunik on Belgiast. 0
Sada se izvodi jedanaesterac. Nüüd-----b-----stu-lö-k. N--- t---- k------------ N-ü- t-l-b k-r-s-u-l-ö-. ------------------------ Nüüd tuleb karistuslöök. 0
Gol! Jedan prema nula! V-r--!--k- nu--! V----- Ü-- n---- V-r-v- Ü-s n-l-! ---------------- Värav! Üks null! 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Preživljavaju samo snažne riječi!

Rijetko korištene riječi se češće mijenjaju od često korištenih. To može biti zbog zakona evolucije. Učestali geni se rjeđe mijenjaju kroz vrijeme. Njihov oblik je stabilniji. Isto vrijedi i i za riječi! U jednoj studiji su ispitivani engleski glagoli. Pritom se usporedio današnji oblik glagola sa starim. U engleskom jeziku je deset najučestalijih glagola nepravilno. Većina ostalih glagola je pravilna. U srednjem vijeku je većina glagola još uvijek bila nepravilna. Rijetki nepravilni glagoli su postali pravilni. Engleski jezik će za 300 godina jedva imati nepravilne glagole. Druge studije pokazuju da se jezici selektiraju poput gena. Istraživači su uporedili učestale riječi iz različitih jezika. Pritom su izabrali slične i istoznačne riječi. Primjer takvih riječi su: water, Wasser, vatten . Te riječi imaju isti korijen, pa su stoga slične. Pošto su to važne riječi, koriste se često u svakom jeziku. Na taj način su mogle zadržati svoj oblik i sličnost do dan-danas. Manje važne riječi se mijenjaju puno brže. Odnosno, zamjenjuju ih druge riječi. Tako se razlikuju rijetke riječi u različitim jezicima. Još nije savim jasno zašto se rijetko korištene riječi mijenjaju. Moguće je da se često pogrešno koriste ili izgovaraju. To je zbog toga jer ih govornici nisu dobro poznavali. No može biti i zbog toga što važne riječi uvijek moraju ostati iste. Jer ih je samo na taj način uvijek moguće ispravno razumjeti. A riječi su tu da ih se razumije...
Da li ste to znali?
Ukrajinski spada u istočnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s ruskim i bjeloruskim. Više od 40 miliona ljudi govori ukrajinski. Poslije ruskog i poljskog, to je slavenski jezik s najvećim brojem govornika. Ukrajinski se razvio krajem 18. vijeka iz narodnog jezika. Tada je nastao poseban književni jezik a time i posebna književnost. Danas ima puno ukrajinskih dijalekata koji se dijele u tri glavne grupe. Jezički fond, struktura rečenice i izgovor veoma liče drugim slavenskim jezicima. To je zbog toga što su se slavenski jezici relativno kasno međusobno počeli razvijati nezavisno jedan od drugog. Zbog geografskog položaja Ukrajina ima puno poljskih i ruskih utjecaja. Gramatika poznaje sedam padeža. S ukrajinskim pridjevima mogu se dobro objasniti odnosi prema osobama ili stvarima. U zavisnosti od odabranog oblika govornik može da pokaže svoj emocionalni stav. Još jedna karakteristika ukrajinskog je izuzetna melodičnost. Ko voli jezike koji zvuče kao muzika, treba da uči ukrajinski!