Knjiga fraza

bs Pitati za put   »   et Tee küsimine

40 [četrdeset]

Pitati za put

Pitati za put

40 [nelikümmend]

Tee küsimine

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski estonski Igra Više
Izvinite! Vab----g-! V--------- V-b-n-a-e- ---------- Vabandage! 0
Možete li mi pomoći? S-ate--e -in- a----a? S---- t- m--- a------ S-a-e t- m-n- a-d-t-? --------------------- Saate te mind aidata? 0
Gdje ovdje ima dobar restoran? K-- -- --i--hea --s-or-n? K-- o- s--- h-- r-------- K-s o- s-i- h-a r-s-o-a-? ------------------------- Kus on siin hea restoran? 0
Idite lijevo iza ugla. Min-e --sa--le ---er--ur--. M---- v------- ü---- n----- M-n-e v-s-k-l- ü-b-r n-r-a- --------------------------- Minge vasakule ümber nurga. 0
Zatim idite pravo jedan dio puta. M---- --e--r-l-v-idi---a- -ts-. M---- s------- v---- m--- o---- M-n-e s-e-ä-e- v-i-i m-a- o-s-. ------------------------------- Minge seejärel veidi maad otse. 0
Zatim idite stotinu metara udesno. Mi-ge---i--sa-a -e-trit --re-ale. M---- s--- s--- m------ p-------- M-n-e s-i- s-d- m-e-r-t p-r-m-l-. --------------------------------- Minge siis sada meetrit paremale. 0
Možete također uzeti autobus. T---õi-e-ka-bu---g- --nna. T- v---- k- b------ m----- T- v-i-e k- b-s-i-a m-n-a- -------------------------- Te võite ka bussiga minna. 0
Možete također uzeti tramvaj. T--võit- ka--ram---a -in-a. T- v---- k- t------- m----- T- v-i-e k- t-a-m-g- m-n-a- --------------------------- Te võite ka trammiga minna. 0
Možete također jednostavno voziti za mnom. Te-v-i-e ---m--u -äre- sõ--a. T- v---- k- m--- j---- s----- T- v-i-e k- m-n- j-r-l s-i-a- ----------------------------- Te võite ka minu järel sõita. 0
Kako da dođem do fudbalskog stadiona? K-id---s--- ma---l-pal--sta-d-on--e? K----- s--- m- j-------------------- K-i-a- s-a- m- j-l-p-l-i-t-a-i-n-l-? ------------------------------------ Kuidas saan ma jalgpallistaadionile? 0
Pređite most! Ü-etage -i-d! Ü------ s---- Ü-e-a-e s-l-! ------------- Ületage sild! 0
Vozite kroz tunel! S-i-k------ -un----! S----- l--- t------- S-i-k- l-b- t-n-e-i- -------------------- Sõitke läbi tunneli! 0
Vozite do trećeg semafora. Sõ---e kol-a--- -oori--. S----- k------- f------- S-i-k- k-l-a-d- f-o-i-i- ------------------------ Sõitke kolmanda foorini. 0
Skrenite zatim u prvu ulicu desno. Pöö--k----ejä--l-e-i---ele tä--v--e----emal. P------ s------- e-------- t------- p------- P-ö-a-e s-e-ä-e- e-i-e-e-e t-n-v-l- p-r-m-l- -------------------------------------------- Pöörake seejärel esimesele tänavale paremal. 0
Zatim vozite pravo preko sljedeće raskrsnice. S--t-- s--s -t----l- ----mi-e ---tmiku. S----- s--- o--- ü-- j------- r-------- S-i-k- s-i- o-s- ü-e j-r-m-s- r-s-m-k-. --------------------------------------- Sõitke siis otse üle järgmise ristmiku. 0
Izvinite, kako da dođem do aerodroma? V---n-age,---idas -a --uan-------aa-a? V--------- k----- m- j---- l---------- V-b-n-a-e- k-i-a- m- j-u-n l-n-u-a-m-? -------------------------------------- Vabandage, kuidas ma jõuan lennujaama? 0
Najbolje je da uzmete metro. Pa-e----e-s- -----e---t-o-ga läh--s-te. P---- o----- k-- t- m------- l--------- P-r-m o-e-s- k-i t- m-t-o-g- l-h-k-i-e- --------------------------------------- Parem oleks, kui te metrooga läheksite. 0
Vozite se jednostavno do zadnje stanice. S----- l-h-sal- -õp-ja-m--i. S----- l------- l----------- S-i-k- l-h-s-l- l-p-j-a-a-i- ---------------------------- Sõitke lihtsalt lõppjaamani. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik životinja

Kad se želimo izraziti, koristimo jezik. Životinje takođe imaju svoj jezik. I koriste ga točno kao ljudi. To znači da međusobno komuniciraju kako bi razmijenile informacije. U principu svaka životinjska vrsta ima svoj specifičan jezik. Čak i termiti međusobno komuniciraju. Kad su u opasnosti udaraju tijelom o zemlju. Na taj način upozoravaju jedni druge. Druge vrste životinja zvižde dok se neprijatelj približava. Pčele komuniciraju putem plesa. Tako pokazuju drugim pčelama gdje je hrana. Kitovi proizvode zvukove koji se čuju i do 5.000 kilometara daleko. Oni pak komuniciraju putem posebnog pjeva. Slonovi jednim drugima takođe šalju različite zvučne signale. Međutim, oni su nečujni ljudskom uhu. Većina životinjskih jezika je jako složena. Sastoje se od kombinacije različitih znakova. Dakle, koriste se akustični, hemijski i optički signali. Osim toga, životinje koriste različite gestove. Čovjek je u međuvremenu naučio jezik svojih kućnih ljubimaca. On sada već zna kad se pas raduje. Takođe zna kad mačke žele biti same. Psi i mačke govore sasvim drugačije jezike. Mnogo znakova je potpuno suprotno. Dugo se smatralo da se te dvije vrste životinja jednostavno ne vole. Međutim, oni se samo ne razumiju. To pak dovodi do poteškoća između pasa i mačaka. Dakle, i životinje se svađaju zbog nesporazuma...
Da li ste to znali?
Srpski je maternji jezik oko 12 miliona ljudi. Većina živi u Srbiji i u drugim zemljama južne Evrope. Srpski spada u južnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s hrvatskim i bosanskim. Gramatika i jezički fond ovih jezika su veoma slični. Zato se Srbi, Hrvati i Bosanci vrlo lako međusobno sporazumijevaju. Srpska azbuka ima 30 slova. Za svako slovo postoji jasan izgovor. Kod naglaska postoje paralele s klasičnim tonskim jezicima. U kineskom se, na primjer, s visinom tona slogova mijenja i njihovo značenje. U srpskom je slično. Ali ovdje samo visina naglašenog sloga igra ulogu. Jezička struktura s puno fleksija je još jedna od karakteristika srpskog jezika. To znači da se imenice, pridjevi i zamjenice uvijek dekliniraju a glagoli konjugiraju. Koga interesiraju gramatičke strukture, treba obavezno učiti srpski!