Knjiga fraza

bs trebati – htjeti   »   et vajama – tahtma

69 [šezdeset i devet]

trebati – htjeti

trebati – htjeti

69 [kuuskümmend üheksa]

vajama – tahtma

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski estonski Igra Više
Ja trebam krevet. M-- ---va-a-vood-t. M-- o- v--- v------ M-l o- v-j- v-o-i-. ------------------- Mul on vaja voodit. 0
Ja hoću spavati. Ma t-han ma---a. M- t---- m------ M- t-h-n m-g-d-. ---------------- Ma tahan magada. 0
Ima li ovdje krevet? Kas---in on----d--? K-- s--- o- v------ K-s s-i- o- v-o-i-? ------------------- Kas siin on voodit? 0
Ja trebam lampu. Mu- on-va-a-l-m-i. M-- o- v--- l----- M-l o- v-j- l-m-i- ------------------ Mul on vaja lampi. 0
Ja hoću čitati. Ma t-ha----ge--. M- t---- l------ M- t-h-n l-g-d-. ---------------- Ma tahan lugeda. 0
Ima li ovdje lampa? Ka- -i-n----l--p-? K-- s--- o- l----- K-s s-i- o- l-m-i- ------------------ Kas siin on lampi? 0
Ja trebam telefon. Mul-o- -aja -elefo-i. M-- o- v--- t-------- M-l o- v-j- t-l-f-n-. --------------------- Mul on vaja telefoni. 0
Ja hoću telefonirati. Ma--a--n---lista--. M- t---- h--------- M- t-h-n h-l-s-a-a- ------------------- Ma tahan helistada. 0
Ima li ovdje telefon? K---s-i- -n t-l-fon-? K-- s--- o- t-------- K-s s-i- o- t-l-f-n-? --------------------- Kas siin on telefoni? 0
Ja trebam jednu kameru. M---o--va---f-t-k--m-r--. M-- o- v--- f------------ M-l o- v-j- f-t-k-a-e-a-. ------------------------- Mul on vaja fotokaamerat. 0
Ja hoću fotografisati. M---ah-n pildi--ada. M- t---- p---------- M- t-h-n p-l-i-t-d-. -------------------- Ma tahan pildistada. 0
Ima li ovdje kamera? Ka---ii- ------ok-a-e---? K-- s--- o- f------------ K-s s-i- o- f-t-k-a-e-a-? ------------------------- Kas siin on fotokaamerat? 0
Ja trebam kompjuter. Mul o--vaj- a--u---. M-- o- v--- a------- M-l o- v-j- a-v-t-t- -------------------- Mul on vaja arvutit. 0
Ja hoću da pošaljem email. Ma tah---m-i-- s-a--. M- t---- m---- s----- M- t-h-n m-i-i s-a-a- --------------------- Ma tahan meili saata. 0
Ima li ovdje kompjuter? Ka--siin o- -rvut--? K-- s--- o- a------- K-s s-i- o- a-v-t-t- -------------------- Kas siin on arvutit? 0
Ja trebam hemijsku olovku. M-l----------ast-kat. M-- o- v--- p-------- M-l o- v-j- p-s-a-a-. --------------------- Mul on vaja pastakat. 0
Ja hoću da pišem nešto. Ma-ta-an -idag- -i-j-ta-a. M- t---- m----- k--------- M- t-h-n m-d-g- k-r-u-a-a- -------------------------- Ma tahan midagi kirjutada. 0
Ima li ovdje list papira i hemijska olovka? Ka- s--- -n--ab--ile--e--- -ast--at? K-- s--- o- p---------- j- p-------- K-s s-i- o- p-b-r-l-h-e j- p-s-a-a-? ------------------------------------ Kas siin on paberilehte ja pastakat? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Mašinsko prevođenje

Osoba koja želi da joj se prevede tekst mora izdvojiti velike svote novca. Profesionalni tumači ili prevodioci su skupi. A opet postaje sve važnije razumjeti druge jezike. Taj problem želе riješiti informatičari i računarski jezikoslovci. Dugo vremena radе na razvijanju prevodilačkih alata. Danas postoji mnogo različitih programa. Međutim, mašinsko prevođenje obično nije kvalitetno. No za to nisu krivi programeri! Jezici su jako složena struktura. S druge strane, računala se temelje na jednostavnim matematičkim principima. Stoga ne mogu jezik uvijek ispravno obraditi. Prevodilački program bi morao u cijelosti naučiti jedan jezik. Da bi se to desilo, stručnjaci bi ga morali podučiti hiljadama riječi i pravila. To je praktički nemoguće. Jednostavnije je pustiti računar da računa. U tome je dobar! Računar može izračunavati učestale kombinacije. Na primjer, prepoznaje koje riječi često stoje pored drugih. Za to mu se moraju dati tekstovi na različitim jezicima. Na taj način uči tipične karakteristike određenog jezika. Ta statistička metoda će poboljšati automatske prijevode. Međutim, računari ne mogu zamijeniti ljude. Nijedna mašina ne može oponašati ljudski mozak kad se radi o jeziku. Prevodioci i tumači će stoga još dugo vremena imati posla! Računariće u budućnosti zasigurno prevoditi jednostavne tekstove. Pjesme, poezija i književnost naprotiv trebaju živi element. Oni žive od ljudskog osjećaja za jezik. I dobro je da je tako...