Knjiga fraza

bs U hotelu – dolazak   »   et Hotellis – saabumine

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [kakskümmend seitse]

Hotellis – saabumine

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski estonski Igra Više
Imate li slobodnu sobu? Kas--ei- ----ht--v--- tu-a? K-- t--- o- ü--- v--- t---- K-s t-i- o- ü-t- v-b- t-b-? --------------------------- Kas teil on ühte vaba tuba? 0
Rezervisao / rezervisala sam jednu sobu. M- re-e---e-isin----. M- r------------ t--- M- r-s-r-e-r-s-n t-a- --------------------- Ma reserveerisin toa. 0
Moje ime je Miler. Mu -imi-on--ül--r. M- n--- o- M------ M- n-m- o- M-l-e-. ------------------ Mu nimi on Müller. 0
Trebam jednokrevetnu sobu. M---o- vaja-üh-------a. M-- o- v--- ü---- t---- M-l o- v-j- ü-e-t t-b-. ----------------------- Mul on vaja ühest tuba. 0
Trebam dvokrevetnu sobu. Mu- -- va-a --hes- tu-a. M-- o- v--- k----- t---- M-l o- v-j- k-h-s- t-b-. ------------------------ Mul on vaja kahest tuba. 0
Koliko košta soba za jednu noć? Kui-palju m----- --ba--ö---h--? K-- p---- m----- t--- ö- k----- K-i p-l-u m-k-a- t-b- ö- k-h-a- ------------------------------- Kui palju maksab tuba öö kohta? 0
Htio / htjela bih sobu sa kupatilom. Ma so--ik--n -an-ig- t-ba. M- s-------- v------ t---- M- s-o-i-s-n v-n-i-a t-b-. -------------------------- Ma sooviksin vanniga tuba. 0
Želim jednu sobu sa tušem. M- --ov--s-- --šig--tub-. M- s-------- d----- t---- M- s-o-i-s-n d-š-g- t-b-. ------------------------- Ma sooviksin dušiga tuba. 0
Mogu li vidjeti sobu? K-s -a s-a-sin--uba -ä-a? K-- m- s------ t--- n---- K-s m- s-a-s-n t-b- n-h-? ------------------------- Kas ma saaksin tuba näha? 0
Ima li ovdje garaža? Ka- si---o--ga----? K-- s--- o- g------ K-s s-i- o- g-r-a-? ------------------- Kas siin on garaaž? 0
Ima li ovdje sef? Ka------ -n --i-? K-- s--- o- s---- K-s s-i- o- s-i-? ----------------- Kas siin on seif? 0
Ima li ovdje faks? K-s---i- on f---? K-- s--- o- f---- K-s s-i- o- f-k-? ----------------- Kas siin on faks? 0
Dobro, uzeću sobu. Hä-t---m- v---n s-l-e-t--. H----- m- v---- s---- t--- H-s-i- m- v-t-n s-l-e t-a- -------------------------- Hästi, ma võtan selle toa. 0
Ovdje su ključevi. S--n--- v-tme-. S--- o- v------ S-i- o- v-t-e-. --------------- Siin on võtmed. 0
Ovdje je moj prtljag. S-in o- mu p-g--. S--- o- m- p----- S-i- o- m- p-g-s- ----------------- Siin on mu pagas. 0
U koliko sati je doručak? M-s kell---a- h--m--u---k- s--a? M-- k--- s--- h----------- s---- M-s k-l- s-a- h-m-i-u-ö-k- s-ü-? -------------------------------- Mis kell saab hommikusööki süüa? 0
U koliko sati je ručak? M-s ke-l-s-ab------t---ü-? M-- k--- s--- l----- s---- M-s k-l- s-a- l-u-a- s-ü-? -------------------------- Mis kell saab lõunat süüa? 0
U koliko sati je večera? Mi- --l- s-a--õ--u-t--ü--? M-- k--- s--- õ----- s---- M-s k-l- s-a- õ-t-s- s-ü-? -------------------------- Mis kell saab õhtust süüa? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Pauze su važne za uspješno učenje

Ko želi uspješnije učiti trebalo bi da češće pravi pauze! Do ovog su rezultata došla nova naučna istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti pauza. Uspješno učenje takođe zavisi od biohemijskih procesa. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više pauza. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina spauza bi takođetrebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije pauze traju deset minuta. Zatim slijedi pauza od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna pauza od 30 minuta. U pauzamaa naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme pauza bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tokom pauze. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom takođe učite!
Da li ste to znali?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 miliona ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoevropskom jeziku. Ko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…