Knjiga fraza

bs Prošlost modalnih glagola 2   »   et Rõhumäärsõnade minevik 2

88 [osamdeset i osam]

Prošlost modalnih glagola 2

Prošlost modalnih glagola 2

88 [kaheksakümmend kaheksa]

Rõhumäärsõnade minevik 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski estonski Igra Više
Moj sin ne htjede se igrati sa lutkom. Mu --eg-------tn---nu--u-ega m-n----. M- p--- e- t------ n-------- m------- M- p-e- e- t-h-n-d n-k-u-e-a m-n-i-a- ------------------------------------- Mu poeg ei tahtnud nukkudega mängida. 0
Moja kćerka ne htjede igrati fudbal. Mu---tar e- -a-tnud ja-g----i----g-d-. M- t---- e- t------ j-------- m------- M- t-t-r e- t-h-n-d j-l-p-l-i m-n-i-a- -------------------------------------- Mu tütar ei tahtnud jalgpalli mängida. 0
Moja žena ne htjede igrati šah sa mnom. Mu -a--e e---aht-u- -inug- -ale--män--d-. M- n---- e- t------ m----- m---- m------- M- n-i-e e- t-h-n-d m-n-g- m-l-t m-n-i-a- ----------------------------------------- Mu naine ei tahtnud minuga malet mängida. 0
Moja djeca ne htjedoše ići u šetnju. M- ---sed -- -ah-n-d ja-u-usk-igu-e--i---. M- l----- e- t------ j------------- m----- M- l-p-e- e- t-h-n-d j-l-t-s-ä-g-l- m-n-a- ------------------------------------------ Mu lapsed ei tahtnud jalutuskäigule minna. 0
Oni ne htjedoše pospremiti sobu. N-d ei -a-tn---t--a-k-r-st--a. N-- e- t------ t--- k--------- N-d e- t-h-n-d t-b- k-r-s-a-a- ------------------------------ Nad ei tahtnud tuba koristada. 0
Oni ne htjedoše ići u krevet. Na--ei -a--n-d v-odis-- m--n-. N-- e- t------ v------- m----- N-d e- t-h-n-d v-o-i-s- m-n-a- ------------------------------ Nad ei tahtnud voodisse minna. 0
On ne smjede jesti sladoled. T---- --h-i-u--j---is--süüa. T- e- t------- j------ s---- T- e- t-h-i-u- j-ä-i-t s-ü-. ---------------------------- Ta ei tohtinud jäätist süüa. 0
On ne smjede jesti čokoladu. Ta ei -o-t--u--š--olaa-i-s-üa. T- e- t------- š-------- s---- T- e- t-h-i-u- š-k-l-a-i s-ü-. ------------------------------ Ta ei tohtinud šokolaadi süüa. 0
On ne smjede jesti bombone. Ta--i--o--tnud--o--- -üüa. T- e- t------- k---- s---- T- e- t-h-t-u- k-m-i s-ü-. -------------------------- Ta ei tohitnud kommi süüa. 0
Ja smjedoh nešto zaželjeti. Ma--õ---n---da-i--oo-ida. M- v----- m----- s------- M- v-i-i- m-d-g- s-o-i-a- ------------------------- Ma võisin midagi soovida. 0
Ja smjedoh kupiti sebi haljinu. Ma -õ-sin---d--e---e--i os--. M- v----- e----- k----- o---- M- v-i-i- e-d-l- k-e-d- o-t-. ----------------------------- Ma võisin endale kleidi osta. 0
Ja smjedoh uzeti sebi jednu pralinu. M- ------ -h- p----n-----tt-. M- v----- ü-- p------- v----- M- v-i-i- ü-e p-a-i-e- v-t-a- ----------------------------- Ma võisin ühe pralinee võtta. 0
Da li se smjelo pušiti u avionu? Toh--s-- s- le--u----s--t---a--? T------- s- l------- s---------- T-h-i-i- s- l-n-u-i- s-i-s-t-d-? -------------------------------- Tohtisid sa lennukis suitsetada? 0
Da li se smjelo piti pivo u bolnici? T-h--s-d s- h-igl---õlut-j-u-? T------- s- h------ õ--- j---- T-h-i-i- s- h-i-l-s õ-u- j-u-? ------------------------------ Tohtisid sa haiglas õlut juua? 0
Da li se smjelo povesti psa u hotel? T--t-s----a -oe-a hote--i-k---a-võ---? T------- s- k---- h------ k---- v----- T-h-i-i- s- k-e-a h-t-l-i k-a-a v-t-a- -------------------------------------- Tohtisid sa koera hotelli kaasa võtta? 0
Djeca su za vrijeme praznika smjela dugo ostati vani. V--e--a- --h-v-- l---e- ka-em ---jas -lla. V------- t------ l----- k---- v----- o---- V-h-a-a- t-h-v-d l-p-e- k-u-m v-l-a- o-l-. ------------------------------------------ Vaheajal tohivad lapsed kauem väljas olla. 0
Smjela su se dugo igrati u dvorištu. N-d-toh---d-ka-em---ovis mängida. N-- t------ k---- h----- m------- N-d t-h-v-d k-u-m h-o-i- m-n-i-a- --------------------------------- Nad tohivad kauem hoovis mängida. 0
Smjela su dugo ostati budna. Na- -----a- k-u-- -lev-l o-la. N-- t------ k---- ü----- o---- N-d t-h-v-d k-u-m ü-e-a- o-l-. ------------------------------ Nad tohivad kauem üleval olla. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Savjeti protiv zaboravljanja

Učenje nije uvijek jednostavno. Takođe i kad je zabavno može biti naporno. No radujemo se ukoliko smo nešto naučili. Ponosni smo na sebe i svoj napredak. Nažalost, to što smo naučili možemo opet zaboraviti. To je često problem posebno kod jezika. Većina nas u školi uči jedan ili više jezika. Nakon školovanja to znanje se izgubi. Jedva da više govorimo taj jezik. U svakodnevici prevladava naš maternji jezik. Mnogo stranih jezika se koristi samo za vrijeme odmora. Znanje se izgubi ako se redovino ne obnavlja. Našem mozgu potrebna je vježba. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Taj mišić se mora vježbati kako ne bi oslabio. No postoje načini da se spriječi zaboravljanje. Najvažnije je naučeno uvijek iznova primjenjivati. Pritom pomažu dosljedni rituali. Moguće je napraviti mali program za razne dane u sedmici. U ponedjeljak se, na primjer, čita knjiga na stranom jeziku. U srijedu se sluša strani radio program. U petak se piše dnevnik na stranom jeziku. Na taj način se izmjenjuje čitanje, slušanje i pisanje. Time se znanje aktivira na različite načine. Sve te vježbe ne moraju trajati dugo, dovoljno je svega pola sata. No važno je da se redovno vježba! Istraživanja pokazuju da ono što je jednom naučeno ostaje u mozgu desetljećima. Dakle, mora se samo izvaditi iz ladice...