Knjiga fraza

bs Na aerodromu   »   et Lennujaamas

35 [trideset i pet]

Na aerodromu

Na aerodromu

35 [kolmkümmend viis]

Lennujaamas

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski estonski Igra Više
Htio / Htjela bih rezervisati let za Atinu. M- --ovik--n-le-d- A-eena-se---o------a. M- s-------- l---- A-------- b---------- M- s-o-i-s-n l-n-u A-e-n-s-e b-o-e-r-d-. ---------------------------------------- Ma sooviksin lendu Ateenasse broneerida. 0
Da li je to direktan let? K-s-s-e-o- -----e-d? K-- s-- o- o-------- K-s s-e o- o-s-l-n-? -------------------- Kas see on otselend? 0
Molim mjesto do prozora, za nepušače. Pal-n-ü-s-----ko------tte--i-se--j-. P---- ü-- a-------- m--------------- P-l-n ü-s a-n-k-h-, m-t-e-u-t-e-a-a- ------------------------------------ Palun üks aknakoht, mittesuitsetaja. 0
Htio / htjela bih potvrditi svoju rezervaciju. Ma--o-viksin--m--br-n-e--ngu -i--i--da. M- s-------- o-- b---------- k--------- M- s-o-i-s-n o-a b-o-e-r-n-u k-n-i-a-a- --------------------------------------- Ma sooviksin oma broneeringu kinnitada. 0
Htio / htjela bih stornirati svoju rezervaciju. Ma --ov---in om- -r-ne-r---- tü-i-tad-. M- s-------- o-- b---------- t--------- M- s-o-i-s-n o-a b-o-e-r-n-u t-h-s-a-a- --------------------------------------- Ma sooviksin oma broneeringu tühistada. 0
Htio / htjela bih promijeniti svoju rezervaciju. M---oovi-si--------on-e--n----mu-ta. M- s-------- o-- b----------- m----- M- s-o-i-s-n o-a b-o-e-r-n-u- m-u-a- ------------------------------------ Ma sooviksin oma broneeringut muuta. 0
Kada polijeće sljedeći avion za Rim? M-llal lä-e- jä-----e--enn-- -oo-a? M----- l---- j------- l----- R----- M-l-a- l-h-b j-r-m-n- l-n-u- R-o-a- ----------------------------------- Millal läheb järgmine lennuk Rooma? 0
Jesu li slobodna još dva mjesta? K-s k--- k-h-a -n-v--l-va--d? K-- k--- k---- o- v--- v----- K-s k-k- k-h-a o- v-e- v-b-d- ----------------------------- Kas kaks kohta on veel vabad? 0
Ne, imamo još samo jedno mjesto slobodno. Ei, m-i---n --e- ain-lt---s--o-t-v-ba. E-- m--- o- v--- a----- ü-- k--- v---- E-, m-i- o- v-e- a-n-l- ü-s k-h- v-b-. -------------------------------------- Ei, meil on veel ainult üks koht vaba. 0
Kada slijećemo? Mil-a---- --a--u-e? M----- m- m-------- M-l-a- m- m-a-d-m-? ------------------- Millal me maandume? 0
Kada smo tamo? M-ll---m------ume? M----- m- s------- M-l-a- m- s-a-u-e- ------------------ Millal me saabume? 0
Kada vozi autobus u centar grada? M-l--l-s---a---u-s--e---i---? M----- s----- b--- k--------- M-l-a- s-i-a- b-s- k-s-l-n-a- ----------------------------- Millal sõidab buss kesklinna? 0
Da li je to Vaš kofer? K-- see-on--e-- kohv--? K-- s-- o- t--- k------ K-s s-e o- t-i- k-h-e-? ----------------------- Kas see on teie kohver? 0
Da li je to Vaša tašna? Ka- s------teie --t-? K-- s-- o- t--- k---- K-s s-e o- t-i- k-t-? --------------------- Kas see on teie kott? 0
Da li je to Vaš prtljag? Kas -e--o- t--e ----s? K-- s-- o- t--- p----- K-s s-e o- t-i- p-g-s- ---------------------- Kas see on teie pagas? 0
Koliko prtljaga mogu ponijeti? Kui-p---- ----sit-v--n kaas- v-tt-? K-- p---- p------ v--- k---- v----- K-i p-l-u p-g-s-t v-i- k-a-a v-t-a- ----------------------------------- Kui palju pagasit võin kaasa võtta? 0
Dvadeset kila. Ka-skü--e-d k--o. K---------- k---- K-k-k-m-e-d k-l-. ----------------- Kakskümmend kilo. 0
Šta, samo dvadeset kila? Mis---i--l- -a-skümme-d k--o? M--- a----- k---------- k---- M-s- a-n-l- k-k-k-m-e-d k-l-? ----------------------------- Mis, ainult kakskümmend kilo? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Učenje mijenja mozak

Ko se puno bavi sportom, oblikuje svoje tijelo. Očito je moguće trenirati i svoj mozak. To znači da onom koo želi dobro da nauči jezike nije za to dovoljan samo talent. Također je važno redovno vježbati. Jer vježbanje pozitivno utječe na strukturu mozga. Naravno da je poseban talent za jezike obično urođen. Međutim, intenzivan trening može promijeniti određene moždane strukture. Povećava se volumen centra za govor. Takođe se mijenjaju moždane stanice ljudi koji puno vježbaju. Dugo se vjerovalo da je mozak nepromjenjiv. Vjerovalo se: Ono što ne naučimo kao djeca više nikad nećemo moći naučiti. Međutim, istraživači mozga su došli do sasvim drugačijeg rezultata. Pokazali su da naš mozak ostaje podložan promjeni cijeli život. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Stoga se može izgrađivati do duboke starosti. Svaki unos se u mozgu obrađuje. Kad je mozak uvježban, puno bolje obrađuje unose. To znači da radi brže i učinkovitije. Taj princip vrijedi jednako za mlade i za stare ljude. Međutim, nije nužno obavezno učiti kako bi se istrenirao mozak. Čitanje je takođe jedna dobra vježba. Zahtjevna literatura posebno potiče naš centar za govor. To znači da se naš vokabular povećava. Štaviše, poboljšava nam se osjećaj za jezik. Zanimljivo je da jezik ne obrađuje samo centar za govor. Područje koje kontrolira motoriku takođe obrađuje nove sadržaje. Stoga je važno stimulirati cijeli mozak što je više moguće. Dakle: Pokrenite svoje tijelo I svoj mozak!
Da li ste to znali?
Portugalski spada u romanske jezike. U uskom je srodstvu sa španskim i s katalonskim. Razvio se iz vulgarnog latinskog rimskih vojnika. Za oko 10 miliona ljudi je evropski portugalski maternji jezik. On je takođe jedan od najvažnijih svjetskih jezika… To je povezano s prošlošću Portugala kao kolonijalne sile. U 15. i 16. vijeku je nacija moreplovaca donijela svoj jezik na druge kontinente. U dijelovima Afrike i Azije se i danas govori portugalski. Zemlje u kojima se govori ovaj jezik orijentiraju se jezički uglavnom na evropski uzor. U Brazilu je to drukčije. Jezik koji se tamo govori ima nekoliko posebnosti i smatra se posebnim varijetetom. Ipak se Portugalci u pravilu mogu dobro sporazumijevati s Brazilcima. Ukupno više od 240 miliona ljudi na svijetu govori portugalski. Osim toga ima oko 20 kreolskih jezika koji se baziraju na portugalskom. Portugalski danas spada u svjetske jezike.