Knjiga fraza

bs Zemlje i jezici   »   et Riigid ja keeled

5 [pet]

Zemlje i jezici

Zemlje i jezici

5 [viis]

Riigid ja keeled

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski estonski Igra Više
Džon je iz Londona. Jo-n o---o------t. John on Londonist. J-h- o- L-n-o-i-t- ------------------ John on Londonist. 0
London je u Velikoj Britaniji. L---o- a----Suu-----ann-as. London asub Suurbritannias. L-n-o- a-u- S-u-b-i-a-n-a-. --------------------------- London asub Suurbritannias. 0
On govori engleski. Ta------b-i-glise--ee--. Ta räägib inglise keelt. T- r-ä-i- i-g-i-e k-e-t- ------------------------ Ta räägib inglise keelt. 0
Marija je iz Madrida. Mar-a -n---dri--s-. Maria on Madridist. M-r-a o- M-d-i-i-t- ------------------- Maria on Madridist. 0
Madrid je u Španiji. M--r-d a-ub-H-s-a-nia-. Madrid asub Hispaanias. M-d-i- a-u- H-s-a-n-a-. ----------------------- Madrid asub Hispaanias. 0
Ona govori španski. T--rä--ib-hisp----a--ee-t. Ta räägib hispaania keelt. T- r-ä-i- h-s-a-n-a k-e-t- -------------------------- Ta räägib hispaania keelt. 0
Peter i Marta su iz Berlina. P-ter ja-Mar-ha on B-rl-in---. Peter ja Martha on Berliinist. P-t-r j- M-r-h- o- B-r-i-n-s-. ------------------------------ Peter ja Martha on Berliinist. 0
Berlin je u Njemačkoj. B---ii- asub-S-k---a-l. Berliin asub Saksamaal. B-r-i-n a-u- S-k-a-a-l- ----------------------- Berliin asub Saksamaal. 0
Govorite li oboje njemački? Kas--e--ääg--- mõle-a- sa--a ke--t? Kas te räägite mõlemad saksa keelt? K-s t- r-ä-i-e m-l-m-d s-k-a k-e-t- ----------------------------------- Kas te räägite mõlemad saksa keelt? 0
London je glavni grad. L-n-on----------n. London on pealinn. L-n-o- o- p-a-i-n- ------------------ London on pealinn. 0
Madrid i Berlin su također glavni gradovi. M----d -a ---lii- ---sa-ut- pe--i-na-. Madrid ja Berliin on samuti pealinnad. M-d-i- j- B-r-i-n o- s-m-t- p-a-i-n-d- -------------------------------------- Madrid ja Berliin on samuti pealinnad. 0
Glavni gradovi su veliki i bučni. P-a------ on----r-d--a-va--ud. Pealinnad on suured ja valjud. P-a-i-n-d o- s-u-e- j- v-l-u-. ------------------------------ Pealinnad on suured ja valjud. 0
Francuska je u Evropi. Pra-t-u--aa-a--b--uro--a-. Prantsusmaa asub Euroopas. P-a-t-u-m-a a-u- E-r-o-a-. -------------------------- Prantsusmaa asub Euroopas. 0
Egipat je u Africi. E--pt---a--- -a-rika-. Egiptus asub Aafrikas. E-i-t-s a-u- A-f-i-a-. ---------------------- Egiptus asub Aafrikas. 0
Japan je u Aziji. Ja--an -sub --si-s. Jaapan asub Aasias. J-a-a- a-u- A-s-a-. ------------------- Jaapan asub Aasias. 0
Kanada je u Sjevernoj Americi. Ka-ad- -su- -õ--a-Am-e-i-as. Kanada asub Põhja-Ameerikas. K-n-d- a-u- P-h-a-A-e-r-k-s- ---------------------------- Kanada asub Põhja-Ameerikas. 0
Panama je u Srednjoj Americi. Panam---su----s--Am---ika-. Panama asub Kesk-Ameerikas. P-n-m- a-u- K-s---m-e-i-a-. --------------------------- Panama asub Kesk-Ameerikas. 0
Brazil je u Južnoj Americi. Bra-ii-ia--sub L--na-A--e-i-as. Brasiilia asub Lõuna-Ameerikas. B-a-i-l-a a-u- L-u-a-A-e-r-k-s- ------------------------------- Brasiilia asub Lõuna-Ameerikas. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezici i dijalekti

U cijelom svijetu postoji 6.000 do 7.000 različitih jezika. Broj dijalekata je naravno daleko veći. Međutim, koja je razlika između jezika i dijalekta? Dijalekti uvijek imaju jasan lokalni prizvuk. Dakle, oni pripadaju regionalnim jezičkim raznolikostima. Stoga dijalekti predstavljaju jezički oblik s najmanjim dometom. Dijalekti u pravilu postoje u govornom obliku, ne i pisanom. Oni oblikuju zaseban jezički sistem. I prate vlastita pravila. Svaki jezik teoretski može imati nekoliko dijalekata. Svi dijalekti spadaju u standardni jezik zemlje. Standardni jezik razumiju svi ljudi jedne zemlje. Njime se mogu sporazumijevati govornici najrazličitijih dijalekata. Gotovo svi dijalekti gube sve više na važnosti. U gradovima se jedva još govori na dijalektu. Standardni jezik se takođe koristi u poslovnom okruženju. Govornici dijalekata su stoga okarakterizirani kao prosti i neobrazovani. A opet su prisutni u svim društvenim slojevima. Govornici dijalekata, dakle, nisu ništa manje inteligentni od drugih. Upravo suprotno! Ko govori na dijalektu ima mnogo prednosti. Na primjer, na nastavi jezika. Govornici dijalekta znaju da postoje različiti jezički oblici. Takođe su naučili da brzo barataju jezičkim stilovima. Stoga govornici dijalekta imaju višu varijacijsku kompetenciju. Oni osjećaju koji jezični stil odgovara određenoj situaciji. To je čak naučno dokazano. Dakle: Imajte hrabrosti koristiti se dijalektom – isplati se!
Da li ste to znali?
Bugarski spada u južnoslavenske jezike. Oko 10 miliona ljudi govori bugarski. Većina njih živi naravno u Bugarskoj. Ali i u drugim zemljama se govori bugarski. Tu spadaju na primjer Ukraјina i Moldavija. Bugarski je jedan od najstarijih dokumentiranih slavenskih jezika. I ima puno posebnosti. Upadljiva je, na primjer, sličnost s albanskim i rumunskim. Oba ova jezika ne spadaju u slavenske jezike. Pa ipak ima puno paralela. Zato se svi ovi jezici nazivaju i balkanski jezici. Imaju puno zajedničkih crta, iako međusobno nisu srodni. Bugarski glagoli mogu imati izuzetno puno oblika. U bugarskom takođe ne postoji infinitiv. Ko želi da uči ovaj zanimljivi jezik, otkrit će veoma brzo puno novih stvari!