Knjiga fraza

bs Ćaskanje 2   »   et Small Talk 2

21 [dvadeset i jedan]

Ćaskanje 2

Ćaskanje 2

21 [kakskümmend üks]

Small Talk 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski estonski Igra Više
Odakle ste? K-st -e --r-t-o-e-e? Kust te pärit olete? K-s- t- p-r-t o-e-e- -------------------- Kust te pärit olete? 0
Iz Bazela. Ba---is-. Baselist. B-s-l-s-. --------- Baselist. 0
Bazel je u Švicarskoj. Bas-l-asub-Šv-----s. Basel asub Šveitsis. B-s-l a-u- Š-e-t-i-. -------------------- Basel asub Šveitsis. 0
Mogu li Vam predstaviti gospodina Milera? Tohi- teile hä----Mü--e-it-tu----t-da? Tohib teile härra Müllerit tutvustada? T-h-b t-i-e h-r-a M-l-e-i- t-t-u-t-d-? -------------------------------------- Tohib teile härra Müllerit tutvustada? 0
On je stranac. T- o- v---sm-ala-e. Ta on välismaalane. T- o- v-l-s-a-l-n-. ------------------- Ta on välismaalane. 0
On govori više jezika. T- r--gi- mi----k--l-. Ta räägib mitut keelt. T- r-ä-i- m-t-t k-e-t- ---------------------- Ta räägib mitut keelt. 0
Jeste li prvi put ovdje? O--te te sii--e-------kord-? Olete te siin esimest korda? O-e-e t- s-i- e-i-e-t k-r-a- ---------------------------- Olete te siin esimest korda? 0
Ne, bio / bila sam već ovdje prošle godine. E-- -l---s--n -uba -e---s-l ------. Ei, olin siin juba eelmisel aastal. E-, o-i- s-i- j-b- e-l-i-e- a-s-a-. ----------------------------------- Ei, olin siin juba eelmisel aastal. 0
Ali samo jednu sedmicu. K-id ain-lt ü-- n--a-a. Kuid ainult ühe nädala. K-i- a-n-l- ü-e n-d-l-. ----------------------- Kuid ainult ühe nädala. 0
Kako Vam se dopada kod nas? K-id-- --il-----l--b----e -----s? Kuidas teile meeldib meie juures? K-i-a- t-i-e m-e-d-b m-i- j-u-e-? --------------------------------- Kuidas teile meeldib meie juures? 0
Vrlo dobro. Ljudi su dragi. Vä-------mese---- -o-----. Väga. Inimesed on toredad. V-g-. I-i-e-e- o- t-r-d-d- -------------------------- Väga. Inimesed on toredad. 0
I krajolik mi se također dopada. J---aas--k m---dib--u----s--u--. Ja maastik meeldib mulle samuti. J- m-a-t-k m-e-d-b m-l-e s-m-t-. -------------------------------- Ja maastik meeldib mulle samuti. 0
Šta ste po zanimanju? Ke- te--metil- --ete? Kes te ametilt olete? K-s t- a-e-i-t o-e-e- --------------------- Kes te ametilt olete? 0
Ja sam prevodilac. Ma ol-- tõl-i--. Ma olen tõlkija. M- o-e- t-l-i-a- ---------------- Ma olen tõlkija. 0
Ja prevodim knjige. Ma-t-l--n ---mat--d. Ma tõlgin raamatuid. M- t-l-i- r-a-a-u-d- -------------------- Ma tõlgin raamatuid. 0
Jeste li sami ovdje? Olet- -- -ksi -i--? Olete te üksi siin? O-e-e t- ü-s- s-i-? ------------------- Olete te üksi siin? 0
Ne, moja supruga / moj suprug je također ovdje. Ei,-m- n-i-- - m- --e- o- -a-----. Ei, mu naine / mu mees on ka siin. E-, m- n-i-e / m- m-e- o- k- s-i-. ---------------------------------- Ei, mu naine / mu mees on ka siin. 0
А tamo su moje dvoje djece. J- s-a---- mu--õ-e-ad-----ed. Ja seal on mu mõlemad lapsed. J- s-a- o- m- m-l-m-d l-p-e-. ----------------------------- Ja seal on mu mõlemad lapsed. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Romanski jezici

700 miliona ljudi su izvorni govornici nekog od romanskih jezika. Time romanska gurpa jezika spada u najvažnije jezike u svijetu. Romanski jezici spadaju u indoevropsku porodicu jezika. Svi romanski jezici potječu od latinskog. To znači da su potomci jezika Rima. Osnova svih romanskih jezika bio je vulgarni latinski jezik. Pod tim se podrazumijeva govorni jezik kasnog antičkog doba. Vulgarni latinski jezik se raširio Evropom romanskim osvajanjima. Iz njega su se zatim razvili romanski jezici i dijalekti. Sam latinski je naprotiv italski jezik. Ukupno postoji oko 15 romanskih jezika. Teško je odrediti tačan broj. Često je nejasno da li se tu ubrajaju i zasebni jezici ili samo dijalekti. Neki romanski jezici su u međuvremenu izumrli. Međutim, na romanskoj osnovi su također nastali novi jezici. To su kreolski jezici. Danas je španlski najveći romanski jezik u svijetu. On spada u svjetske jezik s više od 380 miliona govornika. Naučnicima su romanski jezici jako zanimljivi. Budući da je povijest te jezičke grupe dobro dokumentirana. Latinski ili romanski spisi postoje već 2.500 godina. Jezikoslovci pomoću njih ispituju nastanak pojedinih jezika. Na taj način mogu istražiti pravila po kojima se razvija jezik. Mnoga od ovih rezultata mogu se primijeniti na druge jezike. Gramatika romanskih jezika je slično građena. Međutim, najviše sličnosti je u vokabularu tih jezika. Ukoliko čovjek govori romanski jezik, lako će naučiti drugi. Hvala ti, latinski!
Da li ste to znali?
Japanski jezik spada sigurno u najfascinantnije jezike. Naročito je pismo za puno ljudi interesantno. Sastoji se od kineskih znakova i dva slogovna pisma. Za japanski su takođe karakteristični mnogi dijalekti. Oni se djelimice znatno razlikuju između sebe. Može se desiti da se dva govornika iz različitih područja ne razumiju. Japanski posjeduje melodični akcent. Kada se neka riječ želi naglasiti, ne govori se znači glasnije. Mijenja se visina tonova. Oko 130 miliona ljudi govori japanski. Većina njih, naravno, živi u Japanu. Međutim, i u Brazilu i Sjevernoj Americi ima velikih grupa govornika japanskog jezika. To su potomci japanskih iseljenika. Pravih govornika japanskog kao drugog jezika ima relativno malo. Ali upravo to bi nas trebalo motivirati da naučimo ovaj uzbudljivi jezik!