Knjiga fraza

bs nešto smjeti   »   lt ką galėti (turėti leidimą, sutikimą)

73 [sedamdeset i tri]

nešto smjeti

nešto smjeti

73 [septyniasdešimt trys]

ką galėti (turėti leidimą, sutikimą)

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski litvanski Igra Više
Smiješ li već voziti auto? A--ta--------l-ma vair---i----omobi-į? A- t-- j-- g----- v------- a---------- A- t-u j-u g-l-m- v-i-u-t- a-t-m-b-l-? -------------------------------------- Ar tau jau galima vairuoti automobilį? 0
Smiješ li već piti alkohol? A---a----u gal--a--e-t- al-oh--į? A- t-- j-- g----- g---- a-------- A- t-u j-u g-l-m- g-r-i a-k-h-l-? --------------------------------- Ar tau jau galima gerti alkoholį? 0
Smiješ li već sam putovati u inostranstvo? Ar-------u------a----na--v------i į už-i--į? A- t-- j-- g----- v----- v------- į u------- A- t-u j-u g-l-m- v-e-a- v-ž-u-t- į u-s-e-į- -------------------------------------------- Ar tau jau galima vienam važiuoti į užsienį? 0
smjeti galė-i -t-rė-i-----i--, ---ik-m-) g----- (------ l------- s-------- g-l-t- (-u-ė-i l-i-i-ą- s-t-k-m-) --------------------------------- galėti (turėti leidimą, sutikimą) 0
Smijemo li ovdje pušiti? A--me--čia ----m- ----t-? A- m-- č-- g----- r------ A- m-s č-a g-l-m- r-k-t-? ------------------------- Ar mes čia galime rūkyti? 0
Smije li se ovdje pušiti? Ar--ia -a--m- rū-yti? A- č-- g----- r------ A- č-a g-l-m- r-k-t-? --------------------- Ar čia galima rūkyti? 0
Smije li se platiti kreditnom karticom? A- -a-i------o--t- kredi--n- -----l-? A- g----- s------- k-------- k------- A- g-l-m- s-m-k-t- k-e-i-i-e k-r-e-e- ------------------------------------- Ar galima sumokėti kreditine kortele? 0
Smije li se platiti čekom? A- galima---mok-ti---k----? A- g----- s------- č------- A- g-l-m- s-m-k-t- č-k-a-s- --------------------------- Ar galima sumokėti čekiais? 0
Smije li se platiti samo gotovinom? Ar-gal--- su-------t-k g-yn-is--i-? A- g----- s------- t-- g----------- A- g-l-m- s-m-k-t- t-k g-y-a-s-a-s- ----------------------------------- Ar galima sumokėti tik grynaisiais? 0
Smijem li telefonirati? Ar--ali----sk----n-i? A- g---- p----------- A- g-l-u p-s-a-b-n-i- --------------------- Ar galiu paskambinti? 0
Smijem li nešto pitati? Ar---liu-kai-ko -akla-sti? A- g---- k-- k- p--------- A- g-l-u k-i k- p-k-a-s-i- -------------------------- Ar galiu kai ko paklausti? 0
Smijem li nešto reći? Ar-----u -a-----p-sak---? A- g---- k-- k- p-------- A- g-l-u k-i k- p-s-k-t-? ------------------------- Ar galiu kai ką pasakyti? 0
On ne smije spavati u parku. Ja--n---li-----eg----pa-k-. J-- n------- m------ p----- J-m n-g-l-m- m-e-o-i p-r-e- --------------------------- Jam negalima miegoti parke. 0
On ne smije spavati u autu. Jam----al-ma--ie--t---u-------yje. J-- n------- m------ a------------ J-m n-g-l-m- m-e-o-i a-t-m-b-l-j-. ---------------------------------- Jam negalima miegoti automobilyje. 0
On ne smije spavati na željezničkoj stanici. Jam ne-al-m- m-eg-t--g-l-ž-n-e--- st-tyje. J-- n------- m------ g----------- s------- J-m n-g-l-m- m-e-o-i g-l-ž-n-e-i- s-o-y-e- ------------------------------------------ Jam negalima miegoti geležinkelio stotyje. 0
Smijemo li sjesti? A- ---ime s--t--? A- g----- s------ A- g-l-m- s-s-i-? ----------------- Ar galime sėstis? 0
Smijemo li dobiti jelovnik? Ar g-li-- g-uti-va-----a--į? A- g----- g---- v----------- A- g-l-m- g-u-i v-l-i-r-š-į- ---------------------------- Ar galime gauti valgiaraštį? 0
Možemo li platiti odvojeno? Ar-ga--------o---i--t-k--a-? A- g----- s------- a-------- A- g-l-m- s-m-k-t- a-s-i-a-? ---------------------------- Ar galime sumokėti atskirai? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Kako mozak uči nove riječi

Prilikom učenja vokabulara naš mozak pohranjuje nove sadržaje. Učenje funkcionira jedino stalnim ponavljanjem. Koliko dobro naš mozak pohranjuje riječi zavisi od više faktora. Najvažnije je ipak da riječi redovnoo ponavljamo. Pohranjuju se samo one riječi koje često čitamo ili pišemo. Moglo bi se reći da se riječi arhiviraju poput slike. Ovaj princip učenja vrijedi i kod majmuna. Majmuni mogu naučiti “čitati” riječi ako su ih dovoljno često vidjeli. Iako ne razumiju riječi, oni je prepoznaju po njenom obliku. Za tečno govorenje jezika potrebno nam je puno riječi. Zbog toga vokabular mora biti dobro organiziran. Buduči da naša memorija funkcionira poput arhiva. Da bi se riječ brzo pronašla, memorija mora znati gdje je treba tražiti. Stoga je riječi bolje učiti u određenom kontekstu. Tako će naš mozak uvijek moći otvoriti pravu “datoteku”. Međutim, sve što smo dobro naučili takođe možemo ponovo zaboraviti. U tom slučaju znanje se seli iz aktivne u pasivnu memoriju. Zaboravljanjem se oslobađamo podataka koje više ne trebamo. Na taj način naš mozak radi mjesta za nove i važnije stvari. Stoga je bitno da svoje znanje redovno aktiviramo. Ono što je u pasivnoj memoriji ipak nije zauvijek izgubljeno. Kad spazimo zaboravljenu riječ, ponovno je se sjetimo. Brže učimo ono što smo već jednom naučili. Onaj ko želi proširiti svoj vokabular mora proširiti i svoje hobije. Jer svatko od nas ima određene interese. Zbog toga se većinom bavimo istim stvarima. Jedan jezik se sastoji od mnogo različitih semantičkih polja. Onaj koga zanima politika trebalo bi takođe da nekad čita sportske novine!