Knjiga fraza

bs Trgovine   »   lt Parduotuvės

53 [pedeset i tri]

Trgovine

Trgovine

53 [penkiasdešimt trys]

Parduotuvės

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski litvanski Igra Više
Mi tražimo prodavnicu sportske opreme. (Me-- -e-kome sp-r-- ----ių p-----t--ė-. (---- i------ s----- p----- p----------- (-e-) i-š-o-e s-o-t- p-e-i- p-r-u-t-v-s- ---------------------------------------- (Mes) ieškome sporto prekių parduotuvės. 0
Mi tražimo mesnicu. (Me-)-ieš-om- mės-- par--ot-vė-. (---- i------ m---- p----------- (-e-) i-š-o-e m-s-s p-r-u-t-v-s- -------------------------------- (Mes) ieškome mėsos parduotuvės. 0
Mi tražimo apoteku. (M-----eškome-vai---n--. (---- i------ v--------- (-e-) i-š-o-e v-i-t-n-s- ------------------------ (Mes) ieškome vaistinės. 0
Naime, želimo kupiti fudbalsku loptu. (--s) --rė---e---rk-i-fu--olo--a---lį. (---- n------- p----- f------ k------- (-e-) n-r-t-m- p-r-t- f-t-o-o k-m-o-į- -------------------------------------- (Mes) norėtume pirkti futbolo kamuolį. 0
Naime, želimo kupiti salamu. (-es-----ė-u-- pi-kt- ----to--dešros. (---- n------- p----- r------ d------ (-e-) n-r-t-m- p-r-t- r-k-t-s d-š-o-. ------------------------------------- (Mes) norėtume pirkti rūkytos dešros. 0
Naime, želimo kupiti lijekove. (M--- -----------r--i v-is-ų. (---- n------- p----- v------ (-e-) n-r-t-m- p-r-t- v-i-t-. ----------------------------- (Mes) norėtume pirkti vaistų. 0
Mi tražimo sportsku trgovinu da bismo kupili fudbalsku loptu. (M-s- -e-k-me-sp-rto ---ki--p--d---uv--,-n-- ------ p-r-----utbol-------lį. (---- i------ s----- p----- p----------- n-- n----- p----- f------ k------- (-e-) i-š-o-e s-o-t- p-e-i- p-r-u-t-v-s- n-s n-r-m- p-r-t- f-t-o-o k-m-o-į- --------------------------------------------------------------------------- (Mes) ieškome sporto prekių parduotuvės, nes norime pirkti futbolo kamuolį. 0
Mi tražimo mesnicu da bismo kupili salamu. (Me-) i-š--me -ė--- p---u---v--- n-- ------ -irkt- rū---os-deš-os. (---- i------ m---- p----------- n-- n----- p----- r------ d------ (-e-) i-š-o-e m-s-s p-r-u-t-v-s- n-s n-r-m- p-r-t- r-k-t-s d-š-o-. ------------------------------------------------------------------ (Mes) ieškome mėsos parduotuvės, nes norime pirkti rūkytos dešros. 0
Mi tražimo apoteku da bismo kupili lijekove. (Me-)----ko-- va----nės,-ne- --rime pi--t--va-s-ų. (---- i------ v--------- n-- n----- p----- v------ (-e-) i-š-o-e v-i-t-n-s- n-s n-r-m- p-r-t- v-i-t-. -------------------------------------------------- (Mes) ieškome vaistinės, nes norime pirkti vaistų. 0
Ja tražim zlatara. (--)---š-au-juv-l-ro. (--- i----- j-------- (-š- i-š-a- j-v-l-r-. --------------------- (Aš) ieškau juvelyro. 0
Ja tražim foto radnju. (-š) i--k----o--prek-ų---rd-o-u---. (--- i----- f--------- p----------- (-š- i-š-a- f-t-p-e-i- p-r-u-t-v-s- ----------------------------------- (Aš) ieškau fotoprekių parduotuvės. 0
Ja tražim slastičarnu. (--)------u k---i---i--- p---uotuv-s. (--- i----- k----------- p----------- (-š- i-š-a- k-n-i-e-i-o- p-r-u-t-v-s- ------------------------------------- (Aš) ieškau konditerijos parduotuvės. 0
Naime, namjeravam kupiti prsten. (-š--žadu-pi---------ą. (--- ž--- p----- ž----- (-š- ž-d- p-r-t- ž-e-ą- ----------------------- (Aš) žadu pirkti žiedą. 0
Naime, namjeravam kupiti film. (--)--a-u--irkti--il-av--o juostą. (--- ž--- p----- f-------- j------ (-š- ž-d- p-r-t- f-l-a-i-o j-o-t-. ---------------------------------- (Aš) žadu pirkti filmavimo juostą. 0
Naime, namjeravam kupiti tortu. (-š)----- -i-kt- t--tą. (--- ž--- p----- t----- (-š- ž-d- p-r-t- t-r-ą- ----------------------- (Aš) žadu pirkti tortą. 0
Ja tražim zlatara da kupim prsten. (-š)-ie---u-juve---o,-n-----r---pirk---žie-ą. (--- i----- j-------- n-- n---- p----- ž----- (-š- i-š-a- j-v-l-r-, n-s n-r-u p-r-t- ž-e-ą- --------------------------------------------- (Aš) ieškau juvelyro, nes noriu pirkti žiedą. 0
Ja tražim foto radnju da kupim film. (Aš) --š-au--o--prekių-pard-ot--ė-----s ----- pi---i -i-m-v-m--ju--t-. (--- i----- f--------- p----------- n-- n---- p----- f-------- j------ (-š- i-š-a- f-t-p-e-i- p-r-u-t-v-s- n-s n-r-u p-r-t- f-l-a-i-o j-o-t-. ---------------------------------------------------------------------- (Aš) ieškau fotoprekių parduotuvės, nes noriu pirkti filmavimo juostą. 0
Ja tražim slastičarnu da kupim tortu. (Aš) -e-kau--o-di-er-----p--duo----s----s no--- p--k-i t--t-. (--- i----- k----------- p----------- n-- n---- p----- t----- (-š- i-š-a- k-n-i-e-i-o- p-r-u-t-v-s- n-s n-r-u p-r-t- t-r-ą- ------------------------------------------------------------- (Aš) ieškau konditerijos parduotuvės, nes noriu pirkti tortą. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Promjena jezika = promjena ličnosti

Naš jezik pripada nama. On je važan dio naše ličnosti. Mnogi ljudi pak govore više jezika. Znači li to da imamo više ličnosti? Istraživači smatraju: Da! Kod promjene jezika mijenja se i naša ličnost. To znači da se drugačije ponašamo. Do tog zaključka su došli američki naučnici. Istraživali su ponašanje dvojezičnih žena. Te žene su odrasle uz engleski i španski jezik. Jednako dobro su poznavale oba jezika i obje kulture. Uprkos tome, njihovo ponašanje je zavisilo od jezika. Osjećale su se sigurnije kad su govorile na španskom. Takođe su se dobro osjećale ako je i njihova okolina pričala na španskom. Kad su počele govoriti na engleskom, njihovo ponašanje se promijenilo. Bile su manje samouvjerene i često nesigurne. Istraživači su primijetili da su se žene tada činile usamljenije. Jezik koji govorimo utječe na naše ponašanje. Istraživači još ne znaju zašto je to tako. Moguće je da se orijentiramo prema kulturološkim normama. Dok govorimo jezik, mislimo na kulturu iz koje on potječe. To se dešava potpuno automatski. Stoga se pokušavamo prilagoditi kulturi. Ponašamo se onako kako je uobičajeno za tu kulturu. U eksperimentalnim ispitivanjima kineski su govornici bili jako suzdržani. Dok su govorili engleski, postali su otvoreniji. Možda mijenjamo svoje ponašanje kako bi se bolje integrirali. Želimo biti poput onih s kojima pričamo...
Da li ste to znali?
Bjeloruski spada u istočnoslavenske jezike. To je maternjii jezik oko osam miliona ljudi. Oni naravno prije svega žive u Bjelorusiji. I u Poljskoj ima ljudi koji govore bjeloruski. Bjeloruski je u uskom srodstvu s ruskim i ukrajinskim. To znači da su ovi jezici veoma slični. Razvili su se iz zajedničkog staroruskog jezika. Ipak ima nekoliko važnih razlika. Bjeloruski pravopis je na primjer strogo fonetski. To znači da izgovor riječi odlučuje o njihovom načinu pisanja. Ova osobina čini razliku između bjeloruskog i druga dva srodnika. I u bjeloruskom ima riječi koje potječu iz poljskog. U ruskom to nije slučaj. Bjeloruska gramatika je vrlo slična gramatici drugih slavenskih jezika. Ko voli ovu porodicu jezika, treba obаvezno dati priliku bjeloruskom!