Knjiga fraza

bs U restoranu 3   »   lt Restorane 3

31 [trideset i jedan]

U restoranu 3

U restoranu 3

31 [trisdešimt vienas]

Restorane 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski litvanski Igra Više
Htio / htjela bih predjelo. No-ėči-u u-k-nd--o. N------- u--------- N-r-č-a- u-k-n-ž-o- ------------------- Norėčiau užkandžio. 0
Htio / htjela bih salatu. No-ė---u----ot-. N------- s------ N-r-č-a- s-l-t-. ---------------- Norėčiau salotų. 0
Htio / htjela bih supu. No-ėči-u-s-iubos. N------- s------- N-r-č-a- s-i-b-s- ----------------- Norėčiau sriubos. 0
Htio / htjela bih desert. Nor-či-u-d----t-. N------- d------- N-r-č-a- d-s-r-o- ----------------- Norėčiau deserto. 0
Htio / htjela bih sladoled sa šlagom. N---č--- -ed- -u-g--e-in--e. N------- l--- s- g---------- N-r-č-a- l-d- s- g-i-t-n-l-. ---------------------------- Norėčiau ledų su grietinėle. 0
Htio / htjela bih voće ili sir. Norėč-a- vai------b----rio. N------- v----- a--- s----- N-r-č-a- v-i-i- a-b- s-r-o- --------------------------- Norėčiau vaisių arba sūrio. 0
Htjeli / htjele bismo doručkovati. Norė--me p-sr---au--. N------- p----------- N-r-t-m- p-s-y-i-u-i- --------------------- Norėtume pusryčiauti. 0
Htjeli / htjele bismo ručati. N--ėtu-e-p-eta--i. N------- p-------- N-r-t-m- p-e-a-t-. ------------------ Norėtume pietauti. 0
Htjeli / htjele bismo večerati. N----um--va--rie--aut-. N------- v------------- N-r-t-m- v-k-r-e-i-u-i- ----------------------- Norėtume vakarieniauti. 0
Šta biste htjeli / htjele za doručak? K--n-r----ė-e p--r-č---s? K- n--------- p---------- K- n-r-t-m-t- p-s-y-i-m-? ------------------------- Ko norėtumėte pusryčiams? 0
Zemičke s marmeladom i medom? B-nd---- s--uog---- -r m----i? B------- s- u------ i- m------ B-n-e-ė- s- u-g-e-e i- m-d-m-? ------------------------------ Bandelės su uogiene ir medumi? 0
Tost s kobasicom i sirom? S--ud-nt---uoną-s- d--ra ir sūriu? S-------- d---- s- d---- i- s----- S-r-d-n-ą d-o-ą s- d-š-a i- s-r-u- ---------------------------------- Skrudintą duoną su dešra ir sūriu? 0
Kuhano jaje? Vi--o---au-in-o? V---- k--------- V-r-o k-a-š-n-o- ---------------- Virto kiaušinio? 0
Jaje na oko? Kep-- -i---in--? K---- k--------- K-p-o k-a-š-n-o- ---------------- Kepto kiaušinio? 0
Omlet? Oml--o? O------ O-l-t-? ------- Omleto? 0
Molim još jedan jogurt. P-a----dar -ieną j-gur-o. P----- d-- v---- j------- P-a-a- d-r v-e-ą j-g-r-o- ------------------------- Prašau dar vieną jogurto. 0
Molim još soli i bibera. Praša- d-r dr-s----i---ip-r-. P----- d-- d------ i- p------ P-a-a- d-r d-u-k-s i- p-p-r-. ----------------------------- Prašau dar druskos ir pipirų. 0
Molim još jednu čašu vode. P---au-dar -i--- -tikl--ę -a-d-ns. P----- d-- v---- s------- v------- P-a-a- d-r v-e-ą s-i-l-n- v-n-e-s- ---------------------------------- Prašau dar vieną stiklinę vandens. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Uspješno korištenje jezika se može naučiti!

Govoriti je prilično jednostavno. Uspješno govoriti je, međutim, puno teže. Naime, način na koji nešto kažemo je važniji od onog što kažemo. To su pokazala mnoga istraživanja. Slušaoci nesvjesno obraćaju pažnju na određene karakteristike govornika. Stoga možemo utjecati na to hoće li naš jezik biti dobro prihvaćen. Uvijek moramo samo paziti na to kako govorimo. To takođe uključuje i naš govor tijela. On mora biti autentičan i u skladu s našom ličnosti. Glas takođe igra ulogu jer se uvijek vrednuje. Kod muškaraca je, na primjer, pogodniji dublji glas. Njime govornik djeluje pouzdano i kompetentno. S druge strane, promjene u glasu nemaju nikakvog učinka. Kod govorenja je posebno važna brzina. U eksperimentima se ispitivala uspješnost razgovora. Uspješno govoriti znači imati sposobnost uvjeravanja drugih. Ko želi druge uvjeriti, ne smije prebrzo govoriti. Inače odaje utisak neiskrenosti. Međutim, presporo govorenje također nije korisno. Ljudi koji jako sporo govore djeluju manje inteligentno. Najbolje je stoga govoriti umjerenom brzinom. Idealno je izreći 3,5 riječi u sekundi. Pauze su takođe bitne kod govora. One čine naš govor prirodnim i uvjerljivim. Na taj način nam slušaoci vjeruju. Optimalno je napraviti 4 do 5 pauza u minuti. Stoga pokušajte kontrolirati svoj govor! Zatim može uslijediti sljedeći razgovor za posao...
Da li ste to znali?
Norveški je sjevernogermanski jezik. To je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Posebna odlika norveškog je da se sastoji od dva standardna varijeteta: bokmåla i nynorska. To znači da postoje dva priznata norveška jezika. Oba se ravnopravno koriste u upravi, u školama i u medijima. Zbog razuđenosti zemlje dugo se nije mogao stvoriti standardni jezik. Tako su se održali dijalekti i razvili su se nezavisno jedan od drugog. Ali svaki Norvežanin razumije sve lokalne dijalekte i oba službena jezika. Za izgovor norveškog jezika nema utvrđenih pravila. Razlog tome je što se obje inačice pretežno pišu. Većinom se govori lokalni dijalekt. Norveški je veoma sličan danskom i švedskom. Govornici ovih jezika razumiju se međusobno bez većih problema. Norveški je, znači, interesantan jezik... A svako može odabrati koji norveški želi da uči!