Knjiga fraza

bs Ćaskanje 1   »   lt I (pirmas) pokalbis

20 [dvadeset]

Ćaskanje 1

Ćaskanje 1

20 [dvidešimt]

I (pirmas) pokalbis

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski litvanski Igra Više
Raskomotite se! Įsi----y-it- ---ogia-! Į----------- p-------- Į-i-a-s-k-t- p-t-g-a-! ---------------------- Įsitaisykite patogiai! 0
Osjećajte se kao kod kuće! Jau-k-tė--k-ip---mi-! J-------- k--- n----- J-u-k-t-s k-i- n-m-e- --------------------- Jauskitės kaip namie! 0
Šta želite piti? Ko-n--ė--m--e-iš--r-i? K- n--------- i------- K- n-r-t-m-t- i-g-r-i- ---------------------- Ko norėtumėte išgerti? 0
Volite li muziku? A--mėgs---- --zi-ą? A- m------- m------ A- m-g-t-t- m-z-k-? ------------------- Ar mėgstate muziką? 0
Ja volim klasičnu muziku. Aš-mėgst- ---si---ę -----ą. A- m----- k-------- m------ A- m-g-t- k-a-i-i-ę m-z-k-. --------------------------- Aš mėgstu klasikinę muziką. 0
Ovdje su moji CD-ovi. Čia ma---ko---k-in-ai --s---. Č-- m--- k----------- d------ Č-a m-n- k-m-a-t-n-a- d-s-a-. ----------------------------- Čia mano kompaktiniai diskai. 0
Svirate li neki instrument? A---j-s) -r---t- -o--u -o-s in-tr--entu? A- (---- g------ k---- n--- i----------- A- (-ū-) g-o-a-e k-k-u n-r- i-s-r-m-n-u- ---------------------------------------- Ar (jūs) grojate kokiu nors instrumentu? 0
Ovdje je moja gitara. Č-a-m------ta-a. Č-- m--- g------ Č-a m-n- g-t-r-. ---------------- Čia mano gitara. 0
Pjevate li rado? A--mėgst-te -a-nuo--? A- m------- d-------- A- m-g-t-t- d-i-u-t-? --------------------- Ar mėgstate dainuoti? 0
Imate li djece? A--turit- v-ikų? A- t----- v----- A- t-r-t- v-i-ų- ---------------- Ar turite vaikų? 0
Imate li psa? A- -ur-te-š--į? A- t----- š---- A- t-r-t- š-n-? --------------- Ar turite šunį? 0
Imate li mačku? A- ---it---a--? A- t----- k---- A- t-r-t- k-t-? --------------- Ar turite katę? 0
Ovdje su moje knjige. Čia (-ra)-m-------g--. Č-- (---- m--- k------ Č-a (-r-) m-n- k-y-o-. ---------------------- Čia (yra) mano knygos. 0
Upravo čitam ovu knjigu. (A--------m-------i-a- ši- -----. (--- š--- m--- s------ š-- k----- (-š- š-u- m-t- s-a-t-u š-ą k-y-ą- --------------------------------- (Aš) šiuo metu skaitau šią knygą. 0
Šta rado čitate? K-----s)--ėg-t--- --a-tyti? K- (---- m------- s-------- K- (-ū-) m-g-t-t- s-a-t-t-? --------------------------- Ką (jūs) mėgstate skaityti? 0
Idete li rado na koncert? A-----s-at--e-ti-į-konc--tą? A- m------- e--- į k-------- A- m-g-t-t- e-t- į k-n-e-t-? ---------------------------- Ar mėgstate eiti į koncertą? 0
Idete li rado u pozorište? Ar-mė-stat- eit- - tea-r-? A- m------- e--- į t------ A- m-g-t-t- e-t- į t-a-r-? -------------------------- Ar mėgstate eiti į teatrą? 0
Idete li rado u operu? Ar -ė-s---e -----į-op--ą? A- m------- e--- į o----- A- m-g-t-t- e-t- į o-e-ą- ------------------------- Ar mėgstate eiti į operą? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Maternji jezik? Očinski jezik!

Od koga ste kao dijete učili jezik? Sigurno ćete sad reći: Od majke! To misli većina ljudi na svijetu. Pojam maternjeg jezika prisutan je u gotovo svih naroda. Poznaju ga i Englezi i Kinezi. Možda zbog toga što majka provodi više vremena s djecom. Novija istraživanja dolaze naime do drugačijih rezultata. Ona pokazuju da je naš jezik najčešće jezik naših očeva. Istraživači su ispitivali nasljedstva i jezike pomiješanih naroda. Kod takvih naroda roditelji su bili različitog kulturnog porijekla. Ti narodi nastali su prije više tisuća godina. Razlog tome su bile velike seobe naroda. Nasljeđe tih pomiješanih naroda se genetički analiziralo. Potom se ono uporedilo s jezikom naroda. Većina naroda govori jezikom svojih muških predaka. Drugim riječima, jezik zemlje pripada Y-hromosomu. Muškarci su, dakle, svoj jezik donijeli u strane zemlje. A žene tamo su novi jezik preuzele od muškaraca. Međutim, i dan-danas očevi imaju veliki utjecaj na naš jezik. Jer se bebe pri učenju usmjeravaju na jezik svojih očeva. Očevi znatno manje pričaju sa svojom djecom. Muška rečenična struktura je takođe jednostavnija od ženske. Stoga je jezik očeva pogodniji za bebe. On ih ne opterećuje i stoga je lakši za usvajanje. Zato djeca kad pričaju radije oponašaju oca nego mamu. Kasnije naš jezik više oblikuje majčin vokabular nego očev. Time na naš jezik utječu i majka i otac. Stoga bi se maternji jezik trebao zvati roditeljski jezik!
Da li ste to znali?
Italijanski spada u romanske jezike. To znači da se razvio iz latinskog. Italijanski je maternji jezik za oko 70 miliona ljudi. Većina njih živi u Italiji. Ali italijanski se razumije i u Sloveniji i Hrvatskoj. Kolonijalnom politikom jezik se prije proširio do Afrike. U Libiji, Somaliji i Eritreji i danas puno starijih ljudi razumije italijanski. I brojni iseljenici donose ovaj jezik u novu domovinu. Prije svega u Južnoj Americi ima puno zajednicа koje govore italijanski. Tamo se često italijanski pomiješao sa španskim pa su se stvorili novi jezici. Posebnost italijanskog je puno različitih dijalekata. Neki naučnici govore pri tome čak o posebnim jezicima. Pravopis italijanskog nije težak, on se oslanja na izgovor. Za mnoge je italijanski najljepši jezik na svijetu! Možda i zato što je to jezik muzike, dizajna i kulinarstva?