Knjiga fraza

bs Pridjevi 2   »   lt Būdvardžiai 2

79 [sedamdeset i devet]

Pridjevi 2

Pridjevi 2

79 [septyniasdešimt devyni]

Būdvardžiai 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski litvanski Igra Više
Ja imam na sebi plavu haljinu. (A----i---u--ė-y-ą suknelę. (--- v----- m----- s------- (-š- v-l-i- m-l-n- s-k-e-ę- --------------------------- (Aš) vilkiu mėlyną suknelę. 0
Ja imam na sebi crvenu haljinu. (----v----u ra--o---s---e--. (--- v----- r------ s------- (-š- v-l-i- r-u-o-ą s-k-e-ę- ---------------------------- (Aš) vilkiu raudoną suknelę. 0
Ja imam na sebi zelenu haljinu. (Aš) vil-iu ž-l------n-l-. (--- v----- ž---- s------- (-š- v-l-i- ž-l-ą s-k-e-ę- -------------------------- (Aš) vilkiu žalią suknelę. 0
Ja kupujem crnu tašnu. (--- pe--u--uo-ą ranki--. (--- p---- j---- r------- (-š- p-r-u j-o-ą r-n-i-ę- ------------------------- (Aš) perku juodą rankinę. 0
Ja kupujem smeđu tašnu. (-š)-p-rk- -u-- r-n--n-. (--- p---- r--- r------- (-š- p-r-u r-d- r-n-i-ę- ------------------------ (Aš) perku rudą rankinę. 0
Ja kupujem bijelu tašnu. (Aš- ---k--ba-tą-ra--inę. (--- p---- b---- r------- (-š- p-r-u b-l-ą r-n-i-ę- ------------------------- (Aš) perku baltą rankinę. 0
Ja trebam novo auto. Man--e-kia--a--o-aut-m---lio. M-- r----- n---- a----------- M-n r-i-i- n-u-o a-t-m-b-l-o- ----------------------------- Man reikia naujo automobilio. 0
Ja trebam brzo auto. Ma- re-k-a-g-e--- --tomobili-. M-- r----- g----- a----------- M-n r-i-i- g-e-t- a-t-m-b-l-o- ------------------------------ Man reikia greito automobilio. 0
Ja trebam udobno auto. M-n --i-ia ---o-au- a--om-b-lio. M-- r----- p------- a----------- M-n r-i-i- p-t-g-u- a-t-m-b-l-o- -------------------------------- Man reikia patogaus automobilio. 0
Tamo gore stanuje jedna stara žena. Ten -i-š-j- g---na--en- -ote--s. T-- v------ g----- s--- m------- T-n v-r-u-e g-v-n- s-n- m-t-r-s- -------------------------------- Ten viršuje gyvena sena moteris. 0
Tamo gore stanuje jedna debela žena. T-n--ir-u-- gyv--a --o-a-m-t-ris. T-- v------ g----- s---- m------- T-n v-r-u-e g-v-n- s-o-a m-t-r-s- --------------------------------- Ten viršuje gyvena stora moteris. 0
Tamo dole stanuje jedna radoznala žena. Te--------je ---en- ---l-i-m-te-i-. T-- a------- g----- s----- m------- T-n a-a-i-j- g-v-n- s-a-s- m-t-r-s- ----------------------------------- Ten apačioje gyvena smalsi moteris. 0
Naši gosti su bili dragi ljudi. Mūs- s-e--ai b--o --l---s-ž-----. M--- s------ b--- m------ ž------ M-s- s-e-i-i b-v- m-l-n-s ž-o-ė-. --------------------------------- Mūsų svečiai buvo malonūs žmonės. 0
Naši gosti su bili kulturni ljudi. M-sų -v---ai-b--o ---d-g-s--mo-ė-. M--- s------ b--- m------- ž------ M-s- s-e-i-i b-v- m-n-a-ū- ž-o-ė-. ---------------------------------- Mūsų svečiai buvo mandagūs žmonės. 0
Naši gosti su bili interesantni ljudi. M----sveč--i buvo-į--m-s ž--n-s. M--- s------ b--- į----- ž------ M-s- s-e-i-i b-v- į-o-ū- ž-o-ė-. -------------------------------- Mūsų svečiai buvo įdomūs žmonės. 0
Ja imam dragu djecu. A- --ri- m-e-u--v----s. A- t---- m----- v------ A- t-r-u m-e-u- v-i-u-. ----------------------- Aš turiu mielus vaikus. 0
Ali komšije imaju bezobraznu djecu. B-t ka-m-nai tur- --------------. B-- k------- t--- į------ v------ B-t k-i-y-a- t-r- į-ū-i-s v-i-u-. --------------------------------- Bet kaimynai turi įžūlius vaikus. 0
Jesu li Vaša djeca dobra? A- jūs--v-i--i-ša-nū-? A- j--- v----- š------ A- j-s- v-i-a- š-u-ū-? ---------------------- Ar jūsų vaikai šaunūs? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jedan jezik, mnogo varijeteta

Čak i kada govorimo samo jedan jezik, govorimo mnogo jezika. Jer nijedan jezik nije zatvoren sistem. Svaki jezik pokazuje mnoge različite dimenzije. Jezik je živi sistem. Govornici se uvijek usmjeravaju prema svojim sugovornicima. Stoga ljudi mijenjaju jezik koji govore. Ti varijeteti se pojavljuju u različitim oblicima. Svaki jezik, na primjer, ima istoriju. Ona se mijenjala i nastavit će se mijenjati. To se vidi po tome što stariji ljudi govore drugačije od mladih. U većini jezika takođerpostoje različiti dijalekti. Međutim, mnogi govornici dijalekata se mogu prilagoditi svojoj okolini. U određenim situacijama govore standardni jezik. Različite društvene grupe koriste različite jezike. Jezik mladih ili lovački žargon su primjer za to. Većina ljudi govori drugačije na poslu nego kod kuće. Mnogi na poslu koriste i stručni jezik. Razlike postoje i u usmenom i pismenom jeziku. Govorni jezik je većinom puno jednostavniji od pisanog. Ta razlika može biti jako velika. To je slučaj kad se pisani jezici dugo ne mijenjaju. Govornik tada mora prvo naučiti jezik koristiti pismo. Jezik žena i muškaraca se često razlikuje. U zapadnim društvima ta razlika nije jako velika. Međutim, postoje zemlje u kojima žene govore sasvim drugačije od muškaraca. U nekim kulturama uljudnost ima vlastiti jezični oblik. Pričanje uopće nije lako! Moramo paziti na mnoge različite stvari istovremeno...