Knjiga fraza

bs nešto smjeti   »   sr нешто смети

73 [sedamdeset i tri]

nešto smjeti

nešto smjeti

73 [седамдесет и три]

73 [sedamdeset i tri]

нешто смети

[nešto smeti]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski srpski Igra Više
Smiješ li već voziti auto? С--- л--већ-возити ау-о? С--- л- в-- в----- а---- С-е- л- в-ћ в-з-т- а-т-? ------------------------ Смеш ли већ возити ауто? 0
Sm-- li ve-́-voz--i--uto? S--- l- v--- v----- a---- S-e- l- v-c- v-z-t- a-t-? ------------------------- Smeš li već voziti auto?
Smiješ li već piti alkohol? Сме- л--већ-п-т--ал-охол? С--- л- в-- п--- а------- С-е- л- в-ћ п-т- а-к-х-л- ------------------------- Смеш ли већ пити алкохол? 0
S-----i ve-́-p-t- --k-hol? S--- l- v--- p--- a------- S-e- l- v-c- p-t- a-k-h-l- -------------------------- Smeš li već piti alkohol?
Smiješ li već sam putovati u inostranstvo? Сме---и већ-с-м пу-о-а-----ин--т----т-о? С--- л- в-- с-- п------- у и------------ С-е- л- в-ћ с-м п-т-в-т- у и-о-т-а-с-в-? ---------------------------------------- Смеш ли већ сам путовати у иностранство? 0
S-e- -i-v-c--s-m--utovat- --ino----nstv-? S--- l- v--- s-- p------- u i------------ S-e- l- v-c- s-m p-t-v-t- u i-o-t-a-s-v-? ----------------------------------------- Smeš li već sam putovati u inostranstvo?
smjeti см--и с---- с-е-и ----- смети 0
s--ti s---- s-e-i ----- smeti
Smijemo li ovdje pušiti? С-е-о-ли-о-д--пу--т-? С---- л- о--- п------ С-е-о л- о-д- п-ш-т-? --------------------- Смемо ли овде пушити? 0
Smem- -- --d- p--i--? S---- l- o--- p------ S-e-o l- o-d- p-š-t-? --------------------- Smemo li ovde pušiti?
Smije li se ovdje pušiti? С-е ли-се--вде -у---и? С-- л- с- о--- п------ С-е л- с- о-д- п-ш-т-? ---------------------- Сме ли се овде пушити? 0
S-- l- s--ovd- ---i-i? S-- l- s- o--- p------ S-e l- s- o-d- p-š-t-? ---------------------- Sme li se ovde pušiti?
Smije li se platiti kreditnom karticom? Сме -и -- ----и-и--р----н-- к-р--цом? С-- л- с- п------ к-------- к-------- С-е л- с- п-а-и-и к-е-и-н-м к-р-и-о-? ------------------------------------- Сме ли се платити кредитном картицом? 0
Sm--l--s-----------re---nom-ka--icom? S-- l- s- p------ k-------- k-------- S-e l- s- p-a-i-i k-e-i-n-m k-r-i-o-? ------------------------------------- Sme li se platiti kreditnom karticom?
Smije li se platiti čekom? Сме-ли ------т-т-----ом? С-- л- с- п------ ч----- С-е л- с- п-а-и-и ч-к-м- ------------------------ Сме ли се платити чеком? 0
S----i se ---titi -ekom? S-- l- s- p------ č----- S-e l- s- p-a-i-i č-k-m- ------------------------ Sme li se platiti čekom?
Smije li se platiti samo gotovinom? См- -- -- --ати-и с----готов----? С-- л- с- п------ с--- г--------- С-е л- с- п-а-и-и с-м- г-т-в-н-м- --------------------------------- Сме ли се платити само готовином? 0
Sm- -i -e -l--it- ---o-got-v----? S-- l- s- p------ s--- g--------- S-e l- s- p-a-i-i s-m- g-t-v-n-m- --------------------------------- Sme li se platiti samo gotovinom?
Smijem li telefonirati? С-е- ли --л----и----? С--- л- т------------ С-е- л- т-л-ф-н-р-т-? --------------------- Смем ли телефонирати? 0
S-em--- t--efon-----? S--- l- t------------ S-e- l- t-l-f-n-r-t-? --------------------- Smem li telefonirati?
Smijem li nešto pitati? См-- -и н--то-----ти? С--- л- н---- п------ С-е- л- н-ш-о п-т-т-? --------------------- Смем ли нешто питати? 0
S-em-li--eš-o -----i? S--- l- n---- p------ S-e- l- n-š-o p-t-t-? --------------------- Smem li nešto pitati?
Smijem li nešto reći? С-е---и --ш---рећи? С--- л- н---- р---- С-е- л- н-ш-о р-ћ-? ------------------- Смем ли нешто рећи? 0
Sme- ---ne-to r-ći? S--- l- n---- r----- S-e- l- n-š-o r-c-i- -------------------- Smem li nešto reći?
On ne smije spavati u parku. Он-не -м- -п-в-т------рк-. О- н- с-- с------ у п----- О- н- с-е с-а-а-и у п-р-у- -------------------------- Он не сме спавати у парку. 0
O- ne-s-e s--v------p---u. O- n- s-- s------ u p----- O- n- s-e s-a-a-i u p-r-u- -------------------------- On ne sme spavati u parku.
On ne smije spavati u autu. Он -- сме-с--в--и -----у. О- н- с-- с------ у а---- О- н- с-е с-а-а-и у а-т-. ------------------------- Он не сме спавати у ауту. 0
On-n- s-e-s-a---i u--u--. O- n- s-- s------ u a---- O- n- s-e s-a-a-i u a-t-. ------------------------- On ne sme spavati u autu.
On ne smije spavati na željezničkoj stanici. Он -е --е ---в-ти-на-же-ез-ич-о- с---ици. О- н- с-- с------ н- ж---------- с------- О- н- с-е с-а-а-и н- ж-л-з-и-к-ј с-а-и-и- ----------------------------------------- Он не сме спавати на железничкој станици. 0
O--n- --e-sp--at- ----elez--čkoj-----i--. O- n- s-- s------ n- ž---------- s------- O- n- s-e s-a-a-i n- ž-l-z-i-k-j s-a-i-i- ----------------------------------------- On ne sme spavati na železničkoj stanici.
Smijemo li sjesti? См-м- -- -е---? С---- л- с----- С-е-о л- с-с-и- --------------- Смемо ли сести? 0
Smem- l--s---i? S---- l- s----- S-e-o l- s-s-i- --------------- Smemo li sesti?
Smijemo li dobiti jelovnik? Смем--л--до-и---је---ни-? С---- л- д----- ј-------- С-е-о л- д-б-т- ј-л-в-и-? ------------------------- Смемо ли добити јеловник? 0
S-em--------iti ----vnik? S---- l- d----- j-------- S-e-o l- d-b-t- j-l-v-i-? ------------------------- Smemo li dobiti jelovnik?
Možemo li platiti odvojeno? М-ж--- ---пла---- од------? М----- л- п------ о-------- М-ж-м- л- п-а-и-и о-в-ј-н-? --------------------------- Можемо ли платити одвојено? 0
Mož--o ---p-a--t- o-v---n-? M----- l- p------ o-------- M-ž-m- l- p-a-i-i o-v-j-n-? --------------------------- Možemo li platiti odvojeno?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Kako mozak uči nove riječi

Prilikom učenja vokabulara naš mozak pohranjuje nove sadržaje. Učenje funkcionira jedino stalnim ponavljanjem. Koliko dobro naš mozak pohranjuje riječi zavisi od više faktora. Najvažnije je ipak da riječi redovnoo ponavljamo. Pohranjuju se samo one riječi koje često čitamo ili pišemo. Moglo bi se reći da se riječi arhiviraju poput slike. Ovaj princip učenja vrijedi i kod majmuna. Majmuni mogu naučiti “čitati” riječi ako su ih dovoljno često vidjeli. Iako ne razumiju riječi, oni je prepoznaju po njenom obliku. Za tečno govorenje jezika potrebno nam je puno riječi. Zbog toga vokabular mora biti dobro organiziran. Buduči da naša memorija funkcionira poput arhiva. Da bi se riječ brzo pronašla, memorija mora znati gdje je treba tražiti. Stoga je riječi bolje učiti u određenom kontekstu. Tako će naš mozak uvijek moći otvoriti pravu “datoteku”. Međutim, sve što smo dobro naučili takođe možemo ponovo zaboraviti. U tom slučaju znanje se seli iz aktivne u pasivnu memoriju. Zaboravljanjem se oslobađamo podataka koje više ne trebamo. Na taj način naš mozak radi mjesta za nove i važnije stvari. Stoga je bitno da svoje znanje redovno aktiviramo. Ono što je u pasivnoj memoriji ipak nije zauvijek izgubljeno. Kad spazimo zaboravljenu riječ, ponovno je se sjetimo. Brže učimo ono što smo već jednom naučili. Onaj ko želi proširiti svoj vokabular mora proširiti i svoje hobije. Jer svatko od nas ima određene interese. Zbog toga se većinom bavimo istim stvarima. Jedan jezik se sastoji od mnogo različitih semantičkih polja. Onaj koga zanima politika trebalo bi takođe da nekad čita sportske novine!