Knjiga fraza

bs nešto obrazložiti 1   »   lt ką pagrįsti 1

75 [sedamdeset i pet]

nešto obrazložiti 1

nešto obrazložiti 1

75 [septyniasdešimt penki]

ką pagrįsti 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski litvanski Igra Više
Zašto ne dolazite? K-d-- -----in---? Kodėl neateinate? K-d-l n-a-e-n-t-? ----------------- Kodėl neateinate? 0
Vrijeme je tako loše. O--- -o-- --og--. Oras toks blogas. O-a- t-k- b-o-a-. ----------------- Oras toks blogas. 0
Ja ne dolazim, jer je vrijeme tako loše. (A-)--e-t-is-u- --s o----t--s--log--. (Aš) neateisiu, nes oras toks blogas. (-š- n-a-e-s-u- n-s o-a- t-k- b-o-a-. ------------------------------------- (Aš) neateisiu, nes oras toks blogas. 0
Zašto ne dolazi on? Ko--l-----n---e-na? Kodėl jis neateina? K-d-l j-s n-a-e-n-? ------------------- Kodėl jis neateina? 0
On nije pozvan. Jo --kv-etė. Jo nekvietė. J- n-k-i-t-. ------------ Jo nekvietė. 0
On ne dolazi, jer nije pozvan. Jis--e-te-s, nes-j- -e-vi--ė. Jis neateis, nes jo nekvietė. J-s n-a-e-s- n-s j- n-k-i-t-. ----------------------------- Jis neateis, nes jo nekvietė. 0
Zašto ne dolaziš? K---- tu---a-eini? Kodėl tu neateini? K-d-l t- n-a-e-n-? ------------------ Kodėl tu neateini? 0
Ja nemam vremena. (--) --------l----. (Aš) neturiu laiko. (-š- n-t-r-u l-i-o- ------------------- (Aš) neturiu laiko. 0
Ja ne dolazim, jer nemam vremena. (--) ne-t--n-- -e- -----iu-la-k-. (Aš) neateinu, nes neturiu laiko. (-š- n-a-e-n-, n-s n-t-r-u l-i-o- --------------------------------- (Aš) neateinu, nes neturiu laiko. 0
Zašto ne ostaneš? K--ėl-ne----li--i? Kodėl nepasilieki? K-d-l n-p-s-l-e-i- ------------------ Kodėl nepasilieki? 0
Ja moram još raditi. (-š----r-tu--- d-----. (Aš) dar turiu dirbti. (-š- d-r t-r-u d-r-t-. ---------------------- (Aš) dar turiu dirbti. 0
Ja ne ostajem, jer moram još raditi. (Aš)------------,-n-- --r -uri--di---i. (Aš) nepasilieku, nes dar turiu dirbti. (-š- n-p-s-l-e-u- n-s d-r t-r-u d-r-t-. --------------------------------------- (Aš) nepasilieku, nes dar turiu dirbti. 0
Zašto idete već? Kodėl--j-s-------šei---e? Kodėl (jūs) jau išeinate? K-d-l (-ū-) j-u i-e-n-t-? ------------------------- Kodėl (jūs) jau išeinate? 0
Ja sam umoran / umorna. Aš -a-ar--- /--u-i. Aš pavargęs / -usi. A- p-v-r-ę- / --s-. ------------------- Aš pavargęs / -usi. 0
Ja idem, jer sam umoran / umorna. (Aš)--šei-u, ne- -su p--argęs----u--. (Aš) išeinu, nes esu pavargęs / -usi. (-š- i-e-n-, n-s e-u p-v-r-ę- / --s-. ------------------------------------- (Aš) išeinu, nes esu pavargęs / -usi. 0
Zašto već odlazite? Ko-ėl (-ū-----u-išv-žiuoj-te? Kodėl (jūs) jau išvažiuojate? K-d-l (-ū-) j-u i-v-ž-u-j-t-? ----------------------------- Kodėl (jūs) jau išvažiuojate? 0
Već je kasno. J-u vėl-. Jau vėlu. J-u v-l-. --------- Jau vėlu. 0
Odlazim, jer je već kasno. (A-) i-v-žiuo-u, -es-j---v--u. (Aš) išvažiuoju, nes jau vėlu. (-š- i-v-ž-u-j-, n-s j-u v-l-. ------------------------------ (Aš) išvažiuoju, nes jau vėlu. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Maternji jezik = emocionalan, strani jezik = racionalan?

Učenjem stranih jezika stimuliramo svoj mozak. Naše razmišljanje se mijenja kroz učenje. Postajemo kreativniji i prilagodljiviji. Višejezičnim govornicima je lakše složeno razmišljati. Prilikom učenja vježba se pamćenje. Što više učimo to bolje funkcionira. Ko je učio mnogo jezika, uči brže i druge stvari. Takva osoba može duže ostati koncentrirana na jednu temu. Stoga brže rješava probleme. Višejezični govornici su takođe odlučniji. Međutim, kako odlučuju zavisi od jezika. Jezik na kojem razmišljamo utječe na naše odluke. Psiholozi su za jedno istraživanje ispitali više osoba. Svi ispitanici su bili dvojezični. Osim maternjeg jezika govorili su još jedan jezik. Ispitanici su morali odgovoriti na jedno pitanje. Pitanje je bilo povezano s rješenjem jednog problema. Ispitanici su se pritom morali odlučiti za dvije mogućnosti. Jedna mogućnost je bila jasno riskantnija od druge. Ispitanici su morali na oba jezika odgovoriti na pitanje. Odgovori su se promijenili promjenom jezika! Kad su govorili maternji jezik, ispitanici su izabrali rizik. Na stranom jeziku su se odlučili za sigurniji izbor. Nakon tog eksperimentalnog ispitivanja, ispitanici su se morali kladiti. Pritom se također jasno vidjela razlika. Pri korištenju stranog jezika su bili razumniji. Istraživači pretpostavljaju da smo bolje koncentrirani na stranom jeziku. Stoga odluke ne donosimo emocionalno, već racionalno...