Guia de conversação

px Pronomes possessivos 1   »   sr Присвојне заменице 1

66 [sessenta e seis]

Pronomes possessivos 1

Pronomes possessivos 1

66 [шездесет и шест]

66 [šezdeset i šest]

Присвојне заменице 1

[Prisvojne zamenice 1]

Escolha como deseja ver a tradução:   
Português (BR) Sérvio Tocar mais
eu – meu / minha ј- –-----/----а----оје ја – мој / моја / моје ј- – м-ј / м-ј- / м-ј- ---------------------- ја – мој / моја / моје 0
ja---mo--/ --j--/ --je ja – moj / moja / moje j- – m-j / m-j- / m-j- ---------------------- ja – moj / moja / moje
Eu não encontro a minha chave. Ја--е -о-у--аћи-м-ј -ључ. Ја не могу наћи мој кључ. Ј- н- м-г- н-ћ- м-ј к-у-. ------------------------- Ја не могу наћи мој кључ. 0
J- -e----u---c-i--oj---j-č. Ja ne mogu nac-i moj ključ. J- n- m-g- n-c-i m-j k-j-č- --------------------------- Ja ne mogu naći moj ključ.
Eu não encontro a minha passagem. Ј- не-могу-н-ћи-мо-у-воз-у ----у. Ја не могу наћи моју возну карту. Ј- н- м-г- н-ћ- м-ј- в-з-у к-р-у- --------------------------------- Ја не могу наћи моју возну карту. 0
Ja -e mog--n--́- -----v-zn--kar--. Ja ne mogu nac-i moju voznu kartu. J- n- m-g- n-c-i m-j- v-z-u k-r-u- ---------------------------------- Ja ne mogu naći moju voznu kartu.
você – seu / sua ти-–---о- /-тво---/ т--је ти – твој / твоја / твоје т- – т-о- / т-о-а / т-о-е ------------------------- ти – твој / твоја / твоје 0
ti – -vo--- -v-ja-/ -v--e ti – tvoj / tvoja / tvoje t- – t-o- / t-o-a / t-o-e ------------------------- ti – tvoj / tvoja / tvoje
Você encontrou a sua chave? Ј-с---и----а--т-о- к-уч? Јеси ли нашао твој кључ? Ј-с- л- н-ш-о т-о- к-у-? ------------------------ Јеси ли нашао твој кључ? 0
J--i l------- -v-j --juč? Jesi li našao tvoj ključ? J-s- l- n-š-o t-o- k-j-č- ------------------------- Jesi li našao tvoj ključ?
Você encontrou a sua passagem? Је-- ли н-ш-о--в-ју--озн- ---ту? Јеси ли нашао твоју возну карту? Ј-с- л- н-ш-о т-о-у в-з-у к-р-у- -------------------------------- Јеси ли нашао твоју возну карту? 0
Jes- li--aš-o-tvoj---o-n---a-tu? Jesi li našao tvoju voznu kartu? J-s- l- n-š-o t-o-u v-z-u k-r-u- -------------------------------- Jesi li našao tvoju voznu kartu?
ele – dele о--- -его- / --г-в--/-њ-г-во он – његов / његова / његово о- – њ-г-в / њ-г-в- / њ-г-в- ---------------------------- он – његов / његова / његово 0
o--- -j-go--/-nj----a /--je---o on – njegov / njegova / njegovo o- – n-e-o- / n-e-o-a / n-e-o-o ------------------------------- on – njegov / njegova / njegovo
Você sabe onde está a chave dele? Зн-ш-ли-гд- -е--ег-в ---ч? Знаш ли где је његов кључ? З-а- л- г-е ј- њ-г-в к-у-? -------------------------- Знаш ли где је његов кључ? 0
Z-aš -i-gd- -e-----ov-klju-? Znaš li gde je njegov ključ? Z-a- l- g-e j- n-e-o- k-j-č- ---------------------------- Znaš li gde je njegov ključ?
Você sabe onde está o bilhete dele? Зн---ли-----је--е--в- во--а ----а? Знаш ли где је његова возна карта? З-а- л- г-е ј- њ-г-в- в-з-а к-р-а- ---------------------------------- Знаш ли где је његова возна карта? 0
Zna------de -e -je-ova----n---a---? Znaš li gde je njegova vozna karta? Z-a- l- g-e j- n-e-o-a v-z-a k-r-a- ----------------------------------- Znaš li gde je njegova vozna karta?
ela – dela она-–-њ-- / -е-а-/ --но она – њен / њена / њено о-а – њ-н / њ-н- / њ-н- ----------------------- она – њен / њена / њено 0
o-a----je- / n---a----jeno ona – njen / njena / njeno o-a – n-e- / n-e-a / n-e-o -------------------------- ona – njen / njena / njeno
O dinheiro dela desapareceu. Њен н-вац -- н--т--. Њен новац је нестао. Њ-н н-в-ц ј- н-с-а-. -------------------- Њен новац је нестао. 0
Nje- n--a--je---st-o. Njen novac je nestao. N-e- n-v-c j- n-s-a-. --------------------- Njen novac je nestao.
E o cartão de crédito dela também desapareceu. Њ-н---реди-н----рт--- је--а-ође --ст-л-. Њена кредитна картица је такође нестала. Њ-н- к-е-и-н- к-р-и-а ј- т-к-ђ- н-с-а-а- ---------------------------------------- Њена кредитна картица је такође нестала. 0
Nj-na -re-itna -ar--ca-j- t-k--e----ta-a. Njena kreditna kartica je takođe nestala. N-e-a k-e-i-n- k-r-i-a j- t-k-đ- n-s-a-a- ----------------------------------------- Njena kreditna kartica je takođe nestala.
nós – nosso / nossa ми ---а- - ---а /-на-е ми – наш / наша / наше м- – н-ш / н-ш- / н-ш- ---------------------- ми – наш / наша / наше 0
m--–--a--/ n-ša-/ ---e mi – naš / naša / naše m- – n-š / n-š- / n-š- ---------------------- mi – naš / naša / naše
O nosso avô está doente. Наш-д-да--е -олест--. Наш деда је болестан. Н-ш д-д- ј- б-л-с-а-. --------------------- Наш деда је болестан. 0
N-š --da j---o-e--an. Naš deda je bolestan. N-š d-d- j- b-l-s-a-. --------------------- Naš deda je bolestan.
A nossa avó está bem de saúde. Н----б-ка -- здра--. Наша бака је здрава. Н-ш- б-к- ј- з-р-в-. -------------------- Наша бака је здрава. 0
N--- b-ka-j- --r-va. Naša baka je zdrava. N-š- b-k- j- z-r-v-. -------------------- Naša baka je zdrava.
vós – vosso / vossa в- - ва- / -а-а - ва-е ви – ваш / ваша / ваше в- – в-ш / в-ш- / в-ш- ---------------------- ви – ваш / ваша / ваше 0
vi ----- - vaš- --v--e vi – vaš / vaša / vaše v- – v-š / v-š- / v-š- ---------------------- vi – vaš / vaša / vaše
Meninos, onde está o vosso pai? Д-цо,-где ј- ваш-та--? Децо, где је ваш тата? Д-ц-, г-е ј- в-ш т-т-? ---------------------- Децо, где је ваш тата? 0
D-co,--d---e--aš-----? Deco, gde je vaš tata? D-c-, g-e j- v-š t-t-? ---------------------- Deco, gde je vaš tata?
Meninos, onde está a vossa mãe? Д-цо,---- -е ваша-ма--? Децо, где је ваша мама? Д-ц-, г-е ј- в-ш- м-м-? ----------------------- Децо, где је ваша мама? 0
D--o----e-j- ---- -ama? Deco, gde je vaša mama? D-c-, g-e j- v-š- m-m-? ----------------------- Deco, gde je vaša mama?

Download MP4 (.zip arquivos)

Nenhum vídeo encontrado!

Linguagem criativa

Atualmente a criatividade é um atributo importante. Todos desejam ser criativos. Porque as pessoas criativas são consideradas inteligentes. A nossa língua também devia ser criativa. Antigamente, tentava-se falar o mais corretamente possível. Atualmente, deseja-se que consigamos falar o mais criativamente possível. Um exemplo disso é a publicidade e os novos meios de comunicação. Eles exemplificam o modo como se pode brincar com a língua. Há cerca de 50 anos que a criatividade tem ganhado maior importância. Há até mesmo uma área da pesquisa que se ocupa deste fenômeno. Estes processos criativos são analisados por psicólogos, pedagogos e filósofos. A criatividade é, assim, definida como uma capacidade para se produzir algo novo. Deste modo, um falante criativo também produz novas formas linguísticas. Que podem ser palavras ou estruturas gramaticais. Os linguistas identificam na linguagem criativa o modo com as línguas se alteram. Mas nem todas as pessoas compreendem os novos elementos linguísticos. Para que se compreenda uma linguagem criativa, é preciso estar bem informado. É preciso saber como é o funcionamento de uma língua. E, além disso, é necessário conhecer a cultura a que pertencem os falantes dessa língua. Apenas deste modo conseguimos perceber o que estes falantes pretendem dizer. Um bom exemplo é o caso da linguagem dos jovens (jargão). Tanto as crianças como os jovens inventam sempre palavras novas. Muitas vezes, os adultos não as compreendem. Até já existem, entretanto, dicionários que explicam a linguagem dos jovens. Todavia, passada uma geração, grande parte destes dicionários mostram-se desatualizados. Contudo, é possível aprender uma linguagem mais criativa. Há vários cursos de formação nesta área. A regra mais importante é a seguinte: desperte a sua voz interior!