Knjiga fraza

bs Ćišćenje kuće   »   no Husvask

18 [osamnaest]

Ćišćenje kuće

Ćišćenje kuće

18 [atten]

Husvask

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski norveški Igra Više
Danas je subota. I -a- e--de------a-. I d-- e- d-- l------ I d-g e- d-t l-r-a-. -------------------- I dag er det lørdag. 0
Danas imamo vremena. I -a- har -- --d. I d-- h-- v- t--- I d-g h-r v- t-d- ----------------- I dag har vi tid. 0
Danas čistimo stan. I-d---v-s-er -i--ei-i--e-en. I d-- v----- v- l----------- I d-g v-s-e- v- l-i-i-h-t-n- ---------------------------- I dag vasker vi leiligheten. 0
Ja čistim kupatilo. Je--va-----ba-et. J-- v----- b----- J-g v-s-e- b-d-t- ----------------- Jeg vasker badet. 0
Moj muž pere auto. Ma-nen--in vas-e--b-l-n. M----- m-- v----- b----- M-n-e- m-n v-s-e- b-l-n- ------------------------ Mannen min vasker bilen. 0
Djeca peru bicikla. B-r-a -a--e--s-k--ne. B---- v----- s------- B-r-a v-s-e- s-k-e-e- --------------------- Barna vasker syklene. 0
Nana zalijeva cvijeće. B--te--- -ann-r -l-m-t-n-. B------- v----- b--------- B-s-e-o- v-n-e- b-o-s-e-e- -------------------------- Bestemor vanner blomstene. 0
Djeca pospremaju dječiju sobu. B--na-r---er på r-mm-t -i-t. B---- r----- p- r----- s---- B-r-a r-d-e- p- r-m-e- s-t-. ---------------------------- Barna rydder på rommet sitt. 0
Moj muž posprema svoj pisaći sto. M--nen --n r-dd------s-r-v----d-t--i-t. M----- m-- r----- p- s----------- s---- M-n-e- m-n r-d-e- p- s-r-v-b-r-e- s-t-. --------------------------------------- Mannen min rydder på skrivebordet sitt. 0
Ja stavljam veš u mašinu za pranje veša. Je- putt-----y--nn-i -a--e---k---n. J-- p----- t-- i-- i v------------- J-g p-t-e- t-y i-n i v-s-e-a-k-n-n- ----------------------------------- Jeg putter tøy inn i vaskemaskinen. 0
Ja prostirem veš. J---h---e--opp -øy. J-- h----- o-- t--- J-g h-n-e- o-p t-y- ------------------- Jeg henger opp tøy. 0
Ja peglam veš / rublje. J----t-y-e- -ø-. J-- s------ t--- J-g s-r-k-r t-y- ---------------- Jeg stryker tøy. 0
Prozori su prljavi. V----en--er --i-ne. V------- e- s------ V-n-u-n- e- s-i-n-. ------------------- Vinduene er skitne. 0
Pod je prljav. G-lv-t -- s-ittent. G----- e- s-------- G-l-e- e- s-i-t-n-. ------------------- Gulvet er skittent. 0
Posuđe je prljavo. Op---s----e---k-t--n. O-------- e- s------- O-p-a-k-n e- s-i-t-n- --------------------- Oppvasken er skitten. 0
Ko čisti prozore? H-e- --s-----i-due-e? H--- v----- v-------- H-e- v-s-e- v-n-u-n-? --------------------- Hvem vasker vinduene? 0
Ko usisava prašinu? H-em-støv----r? H--- s--------- H-e- s-ø-s-g-r- --------------- Hvem støvsuger? 0
Ko pere posuđe? H-em---- o--va-k-n? H--- t-- o--------- H-e- t-r o-p-a-k-n- ------------------- Hvem tar oppvasken? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Rano učenje

Strani jezici danas dobijaju sve više na važnosti. To takođe vrijedi i za poslovni život. Stoga broj ljudi koji uči strane jezike raste. Takođe mnogo roditelja želi da njihova djeca uče jezike. Najbolje vrijeme za učenje jezika su rane godine. Širomsvijeta već postoji mnogo međunarodnih osnovnih škola. Takođe su sve omiljeni dječiji vrtići s višejezičnim odgojem. Rani početak učenja jezika ima mnogo prednosti. To je uslovljeno razvojem našeg mozga. Do četvrte godine u mozgu se formiraju jezičke strukture. Pri učenju nam pomažu te neuronske mreže. Nove strukture se kasnije u životu ne razvijaju više tako dobro. Starija djeca i odrasli puno teže usvajaju jezik. Stoga bismo trebali poticati rani razvitak našeg mozga. Ukratko: što mlađe - to bolje. Takođe postojе ljudi koji kritiziraju rano učenje. Oni se pribojavaju da višejezičnost opterećuje malu djecu. Osim toga postoji opasnost da nijedan jezik neće naučiti kako treba. Sa naučnog gledišta te su sumnje neosnovane. Većina jezikoslovaca i neuropsihologa su optimistični. Njihova istraživanja na tu temu dolaze do pozitivnih rezultata. Djeci je obično zabavno na nastavi jezika. I: Dok djeca uče jezike, оna i razmišljaju o jeziku. Tako kroz strani jezik upoznavaju i svoj materinji jezik. Od znanja o jeziku djeca imaju koristi cijeli svoj život. Možda je čak bolje započeti s teškim jezicima. Pošto dječji mozak uči brzo i intuitivno. Mozgu je sasvim svejedno hoće li pohraniti hello, ciao ili néih hóu!
Da li ste to znali?
Hindu spada u indoarijske jezike. Govori se u većini država sjeverne i centralne Indije. Hindu je u uskom srodstvu s jezikom urdu koji se prvenstveno govori u Pakistanu. Zapravo su oba jezika skoro identična. Suštinska razlika se sastoji u pismu. Hindu se piše pismom devanagari. Urdu, s druge strane, koristi arapski sistem znakova. Za hindu su karakteristični mnogi dijalekti. Zbog veličine zemlje oni se djelomice znatno međusobno razlikuju. Za 370 miliona ljudi hindu je maternji jezik. Tu spada još i najmanje 150 miliona koji vladaju jezikom hindu kao drugim jezikom. Tako hindu spada u jedan od jezika s najviše govornika na svijetu. Poslije kineskog zauzima drugo mjesto. Znači, ispred je španskog i engleskog! A utjecaj Indije u svijetu munjevito raste!