Knjiga fraza

bs U hotelu – dolazak   »   no På hotell – ankomst

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [tjuesju]

På hotell – ankomst

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski norveški Igra Više
Imate li slobodnu sobu? H-- d--e -t le-ig-r--? H-- d--- e- l---- r--- H-r d-r- e- l-d-g r-m- ---------------------- Har dere et ledig rom? 0
Rezervisao / rezervisala sam jednu sobu. J-- --r-be----t-r--. J-- h-- b------ r--- J-g h-r b-s-i-t r-m- -------------------- Jeg har bestilt rom. 0
Moje ime je Miler. J-----t-- .-. -----r. J-- h---- .-- M------ J-g h-t-r .-. M-l-e-. --------------------- Jeg heter ... Müller. 0
Trebam jednokrevetnu sobu. J-g-tr----- -- e-------m. J-- t------ e- e--------- J-g t-e-g-r e- e-k-l-r-m- ------------------------- Jeg trenger et enkeltrom. 0
Trebam dvokrevetnu sobu. Jeg-----ger ---do-bel-r--. J-- t------ e- d---------- J-g t-e-g-r e- d-b-e-t-o-. -------------------------- Jeg trenger et dobbeltrom. 0
Koliko košta soba za jednu noć? H-a----t-r------t p-- natt? H-- k----- r----- p-- n---- H-a k-s-e- r-m-e- p-r n-t-? --------------------------- Hva koster rommet per natt? 0
Htio / htjela bih sobu sa kupatilom. Je--øn--er et --- -----a-. J-- ø----- e- r-- m-- b--- J-g ø-s-e- e- r-m m-d b-d- -------------------------- Jeg ønsker et rom med bad. 0
Želim jednu sobu sa tušem. J-----sk-- -t -o--me- d---. J-- ø----- e- r-- m-- d---- J-g ø-s-e- e- r-m m-d d-s-. --------------------------- Jeg ønsker et rom med dusj. 0
Mogu li vidjeti sobu? K-- j-g ----- på---m---? K-- j-- f- s- p- r------ K-n j-g f- s- p- r-m-e-? ------------------------ Kan jeg få se på rommet? 0
Ima li ovdje garaža? F-nn-s--e- e--gara--e? F----- d-- e- g------- F-n-e- d-t e- g-r-s-e- ---------------------- Finnes det en garasje? 0
Ima li ovdje sef? Finn----e- -n saf-? F----- d-- e- s---- F-n-e- d-t e- s-f-? ------------------- Finnes det en safe? 0
Ima li ovdje faks? F--n-s -e--e------? F----- d-- e- f---- F-n-e- d-t e- f-k-? ------------------- Finnes det en faks? 0
Dobro, uzeću sobu. Flo-t- -eg ta- romme-. F----- j-- t-- r------ F-o-t- j-g t-r r-m-e-. ---------------------- Flott, jeg tar rommet. 0
Ovdje su ključevi. H-- e- -øklene. H-- e- n------- H-r e- n-k-e-e- --------------- Her er nøklene. 0
Ovdje je moj prtljag. Her ----ag---e--min. H-- e- b------- m--- H-r e- b-g-s-e- m-n- -------------------- Her er bagasjen min. 0
U koliko sati je doručak? Når--r---- f--ko--? N-- e- d-- f------- N-r e- d-t f-o-o-t- ------------------- Når er det frokost? 0
U koliko sati je ručak? Når-er-de- mid-a-? N-- e- d-- m------ N-r e- d-t m-d-a-? ------------------ Når er det middag? 0
U koliko sati je večera? N---er -et----ld-m--? N-- e- d-- k--------- N-r e- d-t k-e-d-m-t- --------------------- Når er det kveldsmat? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Pauze su važne za uspješno učenje

Ko želi uspješnije učiti trebalo bi da češće pravi pauze! Do ovog su rezultata došla nova naučna istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti pauza. Uspješno učenje takođe zavisi od biohemijskih procesa. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više pauza. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina spauza bi takođetrebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije pauze traju deset minuta. Zatim slijedi pauza od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna pauza od 30 minuta. U pauzamaa naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme pauza bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tokom pauze. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom takođe učite!
Da li ste to znali?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 miliona ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoevropskom jeziku. Ko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…