Knjiga fraza

bs nešto obrazložiti 2   »   no begrunne noe 2

76 [sedamdeset i šest]

nešto obrazložiti 2

nešto obrazložiti 2

76 [syttiseks]

begrunne noe 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski norveški Igra Više
Zašto nisi došao / došla? Hvo-for-k-- d- ---e? H------ k-- d- i---- H-o-f-r k-m d- i-k-? -------------------- Hvorfor kom du ikke? 0
Bio / bila sam bolestan / bolesna. J---v-----k. J-- v-- s--- J-g v-r s-k- ------------ Jeg var syk. 0
Ja nisam došao / došla, jer sam bio bolestan / bila bolesna. J-- k------e -or-i -eg --r -yk. J-- k-- i--- f---- j-- v-- s--- J-g k-m i-k- f-r-i j-g v-r s-k- ------------------------------- Jeg kom ikke fordi jeg var syk. 0
Zašto ona nije došla? H--r-o----m-hu- ik-e? H------ k-- h-- i---- H-o-f-r k-m h-n i-k-? --------------------- Hvorfor kom hun ikke? 0
Ona je bila umorna. Hu- var t---t. H-- v-- t----- H-n v-r t-e-t- -------------- Hun var trett. 0
Ona nije došla, jer je bila umorna. Hun --m--kke -or-i---n-va- t--t-. H-- k-- i--- f---- h-- v-- t----- H-n k-m i-k- f-r-i h-n v-r t-e-t- --------------------------------- Hun kom ikke fordi hun var trett. 0
Zašto on nije došao? Hv--f-- k-m-h-n -kke? H------ k-- h-- i---- H-o-f-r k-m h-n i-k-? --------------------- Hvorfor kom han ikke? 0
On nije imao volje. H------d---kke --st. H-- h---- i--- l---- H-n h-d-e i-k- l-s-. -------------------- Han hadde ikke lyst. 0
On nije došao, jer nije imao volje. H-n -o- i-k- fo-d--h---i-ke-h-d----yst. H-- k-- i--- f---- h-- i--- h---- l---- H-n k-m i-k- f-r-i h-n i-k- h-d-e l-s-. --------------------------------------- Han kom ikke fordi han ikke hadde lyst. 0
Zašto vi niste došli? Hvo--o- --m -er-----e? H------ k-- d--- i---- H-o-f-r k-m d-r- i-k-? ---------------------- Hvorfor kom dere ikke? 0
Naš auto je pokvaren. Bi-e---å- er-ød---gt. B---- v-- e- ø------- B-l-n v-r e- ø-e-a-t- --------------------- Bilen vår er ødelagt. 0
Mi nismo došli, jer je naš auto pokvaren. Vi--om i--e-f--d- b-l-- -å- e---de-a--. V- k-- i--- f---- b---- v-- e- ø------- V- k-m i-k- f-r-i b-l-n v-r e- ø-e-a-t- --------------------------------------- Vi kom ikke fordi bilen vår er ødelagt. 0
Zašto ljudi nisu došli? Hv---o--ko- de---k-? H------ k-- d- i---- H-o-f-r k-m d- i-k-? -------------------- Hvorfor kom de ikke? 0
Propustili su voz. De--ak- ik---tog--. D- r--- i--- t----- D- r-k- i-k- t-g-t- ------------------- De rakk ikke toget. 0
Oni nisu došli, jer su propustili voz. D--kom-i----f-r-- -e---k---ak- -o---. D- k-- i--- f---- d- i--- r--- t----- D- k-m i-k- f-r-i d- i-k- r-k- t-g-t- ------------------------------------- De kom ikke fordi de ikke rakk toget. 0
Zašto ti nisi došao / došla? H-o-f-----m -u-i--e? H------ k-- d- i---- H-o-f-r k-m d- i-k-? -------------------- Hvorfor kom du ikke? 0
Ja nisam smio / smjela. J-- fikk-i-ke-lo-. J-- f--- i--- l--- J-g f-k- i-k- l-v- ------------------ Jeg fikk ikke lov. 0
Ja nisam došao / došla, jer nisam smio / smjela. J-g-kom---ke ---di -e- ik-e-fik- lov. J-- k-- i--- f---- j-- i--- f--- l--- J-g k-m i-k- f-r-i j-g i-k- f-k- l-v- ------------------------------------- Jeg kom ikke fordi jeg ikke fikk lov. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Starosjedilački jezici Amerike

U Americi se govori mnogo različitih jezika. Engleski je najvažniji jezik sjeverne Amerike. U južnoj Americi prevladavaju španski i portugalski. Svi ti jezici su u Ameriku došli iz Evrope. Tamo su se prije kolonizacije govorili drugi jezici. Ti jezici su nazvani starosjedilačkim jezicima Amerike. Do dan-danas još nisu temeljito istraženi. Raznovrsnost tih jezika je velika. Procjenjuje se da u sjevernoj Americi postoji oko 60 porodica jezika. U južnoj Americi bi ih čak moglo biti i do 150. Usto postoje još mnogi izolirani jezici. Svi ti jezici su jako različiti. Imaju vrlo malo zajedničkih struktura. Stoga je teško klasificirati jezike. Razlog njihove različitosti leži u istoriji Amerike. Amerika je bila naseljavana u nekoliko faza. Prvi ljudi su došli u Ameriku prije više od 10.000 godina. Svaki narod je na kontinent donio svoj jezik. Međutim, starosjedilački jezici najviše sliče azijskim jezicima. Situacija starih jezika Amerike nije svugdje ista. Mnogi indijanski jezici još se uvijek koriste u južnoj Americi. Jezike kao g uarani ili q uechua govore milioni ljudi. U sjevernoj Americi je mnogo jezika gotovo izumrlo. Kultura sjevernoameričkih Indijanaca bila je dugo ugnjetavana. Zbog toga je nestalo puno jezika. Ali u posljednjih nekoliko desetljeća ponovno raste interes za njih. Postoji mnogo programa koji žele njegovati i zaštiti jezike. Znači, mogli bi imati budućnost...