Knjiga fraza

bs Kod doktora   »   no Hos legen

57 [pedeset i sedam]

Kod doktora

Kod doktora

57 [femtisju]

Hos legen

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski norveški Igra Više
Ja imam zakazan termin kod doktora. J-g-har t-m- ----l-g--. J-- h-- t--- h-- l----- J-g h-r t-m- h-s l-g-n- ----------------------- Jeg har time hos legen. 0
Ja imam zakazan termin u deset sati. Je- -ar -i---kl--ka-t-. J-- h-- t--- k----- t-- J-g h-r t-m- k-o-k- t-. ----------------------- Jeg har time klokka ti. 0
Kako je Vaše ime? H-a -- n--net-di--? H-- e- n----- d---- H-a e- n-v-e- d-t-? ------------------- Hva er navnet ditt? 0
Molim Vas, pričekajte u čekaonici. Ven--igst--e-t-----p- -e----om-et. V-------- s--- d-- p- v----------- V-n-l-g-t s-t- d-g p- v-n-e-o-m-t- ---------------------------------- Vennligst sett deg på venterommet. 0
Doktor dolazi odmah. Leg-n-ko-m-r-snar-. L---- k----- s----- L-g-n k-m-e- s-a-t- ------------------- Legen kommer snart. 0
Gdje ste osigurani? Hv-- -r du-fors-kr-t? H--- e- d- f--------- H-o- e- d- f-r-i-r-t- --------------------- Hvor er du forsikret? 0
Šta mogu učiniti za Vas? H-a-ka- --- ----p---e----d? H-- k-- j-- h----- d-- m--- H-a k-n j-g h-e-p- d-g m-d- --------------------------- Hva kan jeg hjelpe deg med? 0
Imate li bolove? Ha---u -mer-e-? H-- d- s------- H-r d- s-e-t-r- --------------- Har du smerter? 0
Gdje vas boli? Hvo- e- -e--von--? H--- e- d-- v----- H-o- e- d-t v-n-t- ------------------ Hvor er det vondt? 0
Ja imam uvijek bolove u leđima. J-g---- a-l-i- von-t - ----en. J-- h-- a----- v---- i r------ J-g h-r a-l-i- v-n-t i r-g-e-. ------------------------------ Jeg har alltid vondt i ryggen. 0
Ja često imam glavobolju. J-- -----ft- hod-p-n-. J-- h-- o--- h-------- J-g h-r o-t- h-d-p-n-. ---------------------- Jeg har ofte hodepine. 0
Ja ponekad imam trbobolju. Jeg-h-r-----g---- -o--t-i --ge-. J-- h-- a- o- t-- v---- i m----- J-g h-r a- o- t-l v-n-t i m-g-n- -------------------------------- Jeg har av og til vondt i magen. 0
Molim Vas, oslobodite gornji dio tijela! Ka- ---ta -- de- topp-- / skjo--a --gens----? K-- d- t- a- d-- t----- / s------ / g-------- K-n d- t- a- d-g t-p-e- / s-j-r-a / g-n-e-e-? --------------------------------------------- Kan du ta av deg toppen / skjorta / genseren? 0
Molim Vas, lezite na ležaljku! K-n--u ----e---g--å -e-ken? K-- d- l---- d-- p- b------ K-n d- l-g-e d-g p- b-n-e-? --------------------------- Kan du legge deg på benken? 0
Krvni pritisak je u redu. Bl---r--k-t--r-i-o-d-n. B---------- e- i o----- B-o-t-y-k-t e- i o-d-n- ----------------------- Blodtrykket er i orden. 0
Ja ću Vam dati inekciju. J-- -i-------n --rø--e. J-- g-- d-- e- s------- J-g g-r d-g e- s-r-y-e- ----------------------- Jeg gir deg en sprøyte. 0
Ja ću Vam dati tablete. J-g--ir-deg--ab---ter. J-- g-- d-- t--------- J-g g-r d-g t-b-e-t-r- ---------------------- Jeg gir deg tabletter. 0
Ja ću Vam dati recept za apoteku. Je--g-r--eg e---ese-- --- ap-t-ke-. J-- g-- d-- e- r----- t-- a-------- J-g g-r d-g e- r-s-p- t-l a-o-e-e-. ----------------------------------- Jeg gir deg en resept til apoteket. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Duge riječi, kratke riječi

Dužina riječi zavisi od njenog informacijskog sadržaja. To je pokazalo jedno američko istraživanje. Istraživači su ispitivali riječi iz deset evropskih jezika. To se postiglo uz pomoć računara. Računar je programom analizirao razne riječi. Pomoću formule je izračunao informacijski sadržaj. Rezultat je bio očigledan. Kraća riječ prenosi manje informacija. Zanimljivo je da kratke riječi koristimo češće od dugih. Razlog tome može biti učinkovitost jezika. Dok govorimo koncentriramo se na najvažnije. Dakle, riječi s malo informacija ne smiju biti preduge. Tako nećemo utrošiti puno vremena na nebitno. Veza između dužine i sadržaja ima još jednu prednost. Ona omogućuje da informativni sadržaj uvijek ostane isti. To znači da u određenom vremenskom periodu uvijek kažemo jednako puno. Možemo, na primjer, reći manje dugih riječi. Ili pak koristimo puno kratkih riječi. Svejedno je za što se odlučimo: Informativni sadržaj ostaje isti. Time naš govor ima ravomjeran ritam. Na taj način nas sugovornik može lakše pratiti. Bilo bi loše da količina informacija uvijek varira. Naši se sugovornici ne bi mogli dobro naviknuti na naš govor. Time bi razumijevanje bilo otežano. Ko o želi da ga se dobro razumije, trebalo bi da bira kratke riječi. Zato jer su kratke riječi razumljivije od dugih. Stoga postoji princip: Keep It Short and Simple! Ukratko: KISS!