Knjiga fraza

bs Pridjevi 2   »   af Byvoeglike naamwoorde 2

79 [sedamdeset i devet]

Pridjevi 2

Pridjevi 2

79 [nege en sewentig]

Byvoeglike naamwoorde 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski afrikaans Igra Više
Ja imam na sebi plavu haljinu. Ek--r--’n------rok. E- d-- ’- b--- r--- E- d-a ’- b-o- r-k- ------------------- Ek dra ’n blou rok. 0
Ja imam na sebi crvenu haljinu. Ek---- ’- --oi--o-. E- d-- ’- r--- r--- E- d-a ’- r-o- r-k- ------------------- Ek dra ’n rooi rok. 0
Ja imam na sebi zelenu haljinu. E---r-----g--e--rok. E- d-- ’- g---- r--- E- d-a ’- g-o-n r-k- -------------------- Ek dra ’n groen rok. 0
Ja kupujem crnu tašnu. Ek --o---n-swa-t-sak. E- k--- ’- s---- s--- E- k-o- ’- s-a-t s-k- --------------------- Ek koop ’n swart sak. 0
Ja kupujem smeđu tašnu. Ek -oo--’--br--n-s--. E- k--- ’- b---- s--- E- k-o- ’- b-u-n s-k- --------------------- Ek koop ’n bruin sak. 0
Ja kupujem bijelu tašnu. E- -oo- ’--wit---k. E- k--- ’- w-- s--- E- k-o- ’- w-t s-k- ------------------- Ek koop ’n wit sak. 0
Ja trebam novo auto. E- h-- -- n--e--otor n-d-g. E- h-- ’- n--- m---- n----- E- h-t ’- n-w- m-t-r n-d-g- --------------------------- Ek het ’n nuwe motor nodig. 0
Ja trebam brzo auto. E- het--- v-nni-e--ot-r n-di-. E- h-- ’- v------ m---- n----- E- h-t ’- v-n-i-e m-t-r n-d-g- ------------------------------ Ek het ’n vinnige motor nodig. 0
Ja trebam udobno auto. E--he- -- g----fli----o--- -o--g. E- h-- ’- g--------- m---- n----- E- h-t ’- g-r-e-l-k- m-t-r n-d-g- --------------------------------- Ek het ’n gerieflike motor nodig. 0
Tamo gore stanuje jedna stara žena. Da-- bo woon -- -u v-o-. D--- b- w--- ’- o- v---- D-a- b- w-o- ’- o- v-o-. ------------------------ Daar bo woon ’n ou vrou. 0
Tamo gore stanuje jedna debela žena. Daar ---wo---’- -i- - vet-v--u. D--- b- w--- ’- d-- / v-- v---- D-a- b- w-o- ’- d-k / v-t v-o-. ------------------------------- Daar bo woon ’n dik / vet vrou. 0
Tamo dole stanuje jedna radoznala žena. D-a- -n------o---n---u-----i----r--. D--- o---- w--- ’- n---------- v---- D-a- o-d-r w-o- ’- n-u-k-e-i-e v-o-. ------------------------------------ Daar onder woon ’n nuuskierige vrou. 0
Naši gosti su bili dragi ljudi. O-s---s-- --s--a-e-m-ns-. O-- g---- w-- g--- m----- O-s g-s-e w-s g-w- m-n-e- ------------------------- Ons gaste was gawe mense. 0
Naši gosti su bili kulturni ljudi. Ons g--t- w-s----li-- --bel-ef----ens-. O-- g---- w-- h------ / b------- m----- O-s g-s-e w-s h-f-i-e / b-l-e-d- m-n-e- --------------------------------------- Ons gaste was hoflike / beleefde mense. 0
Naši gosti su bili interesantni ljudi. Ons---s-e --s i-te-e-san-e--e-se. O-- g---- w-- i----------- m----- O-s g-s-e w-s i-t-r-s-a-t- m-n-e- --------------------------------- Ons gaste was interessante mense. 0
Ja imam dragu djecu. Ek-------e----i-d-r-. E- h-- l---- k------- E- h-t l-e-e k-n-e-s- --------------------- Ek het liewe kinders. 0
Ali komšije imaju bezobraznu djecu. M--r die-b--e -e- --o-te k-n-ers. M--- d-- b--- h-- s----- k------- M-a- d-e b-r- h-t s-o-t- k-n-e-s- --------------------------------- Maar die bure het stoute kinders. 0
Jesu li Vaša djeca dobra? Is---k-nd--s --et? I- u k------ s---- I- u k-n-e-s s-e-? ------------------ Is u kinders soet? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jedan jezik, mnogo varijeteta

Čak i kada govorimo samo jedan jezik, govorimo mnogo jezika. Jer nijedan jezik nije zatvoren sistem. Svaki jezik pokazuje mnoge različite dimenzije. Jezik je živi sistem. Govornici se uvijek usmjeravaju prema svojim sugovornicima. Stoga ljudi mijenjaju jezik koji govore. Ti varijeteti se pojavljuju u različitim oblicima. Svaki jezik, na primjer, ima istoriju. Ona se mijenjala i nastavit će se mijenjati. To se vidi po tome što stariji ljudi govore drugačije od mladih. U većini jezika takođerpostoje različiti dijalekti. Međutim, mnogi govornici dijalekata se mogu prilagoditi svojoj okolini. U određenim situacijama govore standardni jezik. Različite društvene grupe koriste različite jezike. Jezik mladih ili lovački žargon su primjer za to. Većina ljudi govori drugačije na poslu nego kod kuće. Mnogi na poslu koriste i stručni jezik. Razlike postoje i u usmenom i pismenom jeziku. Govorni jezik je većinom puno jednostavniji od pisanog. Ta razlika može biti jako velika. To je slučaj kad se pisani jezici dugo ne mijenjaju. Govornik tada mora prvo naučiti jezik koristiti pismo. Jezik žena i muškaraca se često razlikuje. U zapadnim društvima ta razlika nije jako velika. Međutim, postoje zemlje u kojima žene govore sasvim drugačije od muškaraca. U nekim kulturama uljudnost ima vlastiti jezični oblik. Pričanje uopće nije lako! Moramo paziti na mnoge različite stvari istovremeno...