Knjiga fraza

bs Pridjevi 2   »   hu Melléknevek 2

79 [sedamdeset i devet]

Pridjevi 2

Pridjevi 2

79 [hetvenkilenc]

Melléknevek 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski mađarski Igra Više
Ja imam na sebi plavu haljinu. Egy-k---r-h- v-n-ra-t-m. E-- k-- r--- v-- r------ E-y k-k r-h- v-n r-j-a-. ------------------------ Egy kék ruha van rajtam. 0
Ja imam na sebi crvenu haljinu. E-- pi--s ru-a-------jt--. E-- p---- r--- v-- r------ E-y p-r-s r-h- v-n r-j-a-. -------------------------- Egy piros ruha van rajtam. 0
Ja imam na sebi zelenu haljinu. E-- ---d--uh--va- -ajta-. E-- z--- r--- v-- r------ E-y z-l- r-h- v-n r-j-a-. ------------------------- Egy zöld ruha van rajtam. 0
Ja kupujem crnu tašnu. Ve-z-k-e---feke---tás-át. V----- e-- f----- t------ V-s-e- e-y f-k-t- t-s-á-. ------------------------- Veszek egy fekete táskát. 0
Ja kupujem smeđu tašnu. V--z-----y bar-a --s-á-. V----- e-- b---- t------ V-s-e- e-y b-r-a t-s-á-. ------------------------ Veszek egy barna táskát. 0
Ja kupujem bijelu tašnu. V-s--- eg- fe-é- -á--át. V----- e-- f---- t------ V-s-e- e-y f-h-r t-s-á-. ------------------------ Veszek egy fehér táskát. 0
Ja trebam novo auto. S-ük---em-van---- -j-autór-. S-------- v-- e-- ú- a------ S-ü-s-g-m v-n e-y ú- a-t-r-. ---------------------------- Szükségem van egy új autóra. 0
Ja trebam brzo auto. S---s-g---v------ ----s-aut-r-. S-------- v-- e-- g---- a------ S-ü-s-g-m v-n e-y g-o-s a-t-r-. ------------------------------- Szükségem van egy gyors autóra. 0
Ja trebam udobno auto. S-ükség-m---n egy---n--lme---ut-ra. S-------- v-- e-- k-------- a------ S-ü-s-g-m v-n e-y k-n-e-m-s a-t-r-. ----------------------------------- Szükségem van egy kényelmes autóra. 0
Tamo gore stanuje jedna stara žena. O--- fe-t egy---ős-n- -a--k. O--- f--- e-- i--- n- l----- O-t- f-n- e-y i-ő- n- l-k-k- ---------------------------- Ott, fent egy idős nő lakik. 0
Tamo gore stanuje jedna debela žena. Ot---f-n- egy-k--é- nő---ki-. O--- f--- e-- k---- n- l----- O-t- f-n- e-y k-v-r n- l-k-k- ----------------------------- Ott, fent egy kövér nő lakik. 0
Tamo dole stanuje jedna radoznala žena. O-t, -e-- -gy kíván-s- n--l--ik. O--- l--- e-- k------- n- l----- O-t- l-n- e-y k-v-n-s- n- l-k-k- -------------------------------- Ott, lent egy kíváncsi nő lakik. 0
Naši gosti su bili dragi ljudi. A ve-d-ge-----e---s e--e-e--v-----. A v--------- k----- e------ v------ A v-n-é-e-n- k-d-e- e-b-r-k v-l-a-. ----------------------------------- A vendégeink kedves emberek voltak. 0
Naši gosti su bili kulturni ljudi. A---n--g-----ud---------berek-vo--a-. A v--------- u------- e------ v------ A v-n-é-e-n- u-v-r-a- e-b-r-k v-l-a-. ------------------------------------- A vendégeink udvarias emberek voltak. 0
Naši gosti su bili interesantni ljudi. A-v-ndége------d------m-er-k---ltak. A v--------- é------ e------ v------ A v-n-é-e-n- é-d-k-s e-b-r-k v-l-a-. ------------------------------------ A vendégeink érdekes emberek voltak. 0
Ja imam dragu djecu. K-dve--gy-rek--m v--na-. K----- g-------- v------ K-d-e- g-e-e-e-m v-n-a-. ------------------------ Kedves gyerekeim vannak. 0
Ali komšije imaju bezobraznu djecu. D--a-s--mszéd-knak --emtele- ----e--i vanna-. D- a s------------ s-------- g------- v------ D- a s-o-s-é-o-n-k s-e-t-l-n g-e-e-e- v-n-a-. --------------------------------------------- De a szomszédoknak szemtelen gyerekei vannak. 0
Jesu li Vaša djeca dobra? Az--- g------- j--? A- ö- g------- j--- A- ö- g-e-e-e- j-k- ------------------- Az ön gyerekei jók? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jedan jezik, mnogo varijeteta

Čak i kada govorimo samo jedan jezik, govorimo mnogo jezika. Jer nijedan jezik nije zatvoren sistem. Svaki jezik pokazuje mnoge različite dimenzije. Jezik je živi sistem. Govornici se uvijek usmjeravaju prema svojim sugovornicima. Stoga ljudi mijenjaju jezik koji govore. Ti varijeteti se pojavljuju u različitim oblicima. Svaki jezik, na primjer, ima istoriju. Ona se mijenjala i nastavit će se mijenjati. To se vidi po tome što stariji ljudi govore drugačije od mladih. U većini jezika takođerpostoje različiti dijalekti. Međutim, mnogi govornici dijalekata se mogu prilagoditi svojoj okolini. U određenim situacijama govore standardni jezik. Različite društvene grupe koriste različite jezike. Jezik mladih ili lovački žargon su primjer za to. Većina ljudi govori drugačije na poslu nego kod kuće. Mnogi na poslu koriste i stručni jezik. Razlike postoje i u usmenom i pismenom jeziku. Govorni jezik je većinom puno jednostavniji od pisanog. Ta razlika može biti jako velika. To je slučaj kad se pisani jezici dugo ne mijenjaju. Govornik tada mora prvo naučiti jezik koristiti pismo. Jezik žena i muškaraca se često razlikuje. U zapadnim društvima ta razlika nije jako velika. Međutim, postoje zemlje u kojima žene govore sasvim drugačije od muškaraca. U nekim kulturama uljudnost ima vlastiti jezični oblik. Pričanje uopće nije lako! Moramo paziti na mnoge različite stvari istovremeno...