Knjiga fraza

bs Pridjevi 2   »   sk Prídavné mená 2

79 [sedamdeset i devet]

Pridjevi 2

Pridjevi 2

79 [sedemdesiatdeväť]

Prídavné mená 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski slovački Igra Više
Ja imam na sebi plavu haljinu. Mám n- --b- -o----š-t-. M-- n- s--- m---- š---- M-m n- s-b- m-d-é š-t-. ----------------------- Mám na sebe modré šaty. 0
Ja imam na sebi crvenu haljinu. Mám----sebe č-----é --t-. M-- n- s--- č------ š---- M-m n- s-b- č-r-e-é š-t-. ------------------------- Mám na sebe červené šaty. 0
Ja imam na sebi zelenu haljinu. M-- -a----e z-l-n--š--y. M-- n- s--- z----- š---- M-m n- s-b- z-l-n- š-t-. ------------------------ Mám na sebe zelené šaty. 0
Ja kupujem crnu tašnu. Kúp-- --ern-------. K---- č----- t----- K-p-m č-e-n- t-š-u- ------------------- Kúpim čiernu tašku. 0
Ja kupujem smeđu tašnu. Kú-im--n--ú-ta-k-. K---- h---- t----- K-p-m h-e-ú t-š-u- ------------------ Kúpim hnedú tašku. 0
Ja kupujem bijelu tašnu. Kú-i- bie-u -aš--. K---- b---- t----- K-p-m b-e-u t-š-u- ------------------ Kúpim bielu tašku. 0
Ja trebam novo auto. Po---b--e--nov--auto. P--------- n--- a---- P-t-e-u-e- n-v- a-t-. --------------------- Potrebujem nové auto. 0
Ja trebam brzo auto. P-t----je- rýc-le a-t-. P--------- r----- a---- P-t-e-u-e- r-c-l- a-t-. ----------------------- Potrebujem rýchle auto. 0
Ja trebam udobno auto. Potr-b-je----h---né-a-to. P--------- p------- a---- P-t-e-u-e- p-h-d-n- a-t-. ------------------------- Potrebujem pohodlné auto. 0
Tamo gore stanuje jedna stara žena. T-m---r- býv--st-rá --na. T-- h--- b--- s---- ž---- T-m h-r- b-v- s-a-á ž-n-. ------------------------- Tam hore býva stará žena. 0
Tamo gore stanuje jedna debela žena. Ta--h--e bý-a -l--- ---a. T-- h--- b--- t---- ž---- T-m h-r- b-v- t-s-á ž-n-. ------------------------- Tam hore býva tlstá žena. 0
Tamo dole stanuje jedna radoznala žena. Ta--d-le----a --e-avá ----. T-- d--- b--- z------ ž---- T-m d-l- b-v- z-e-a-á ž-n-. --------------------------- Tam dole býva zvedavá žena. 0
Naši gosti su bili dragi ljudi. Na-i h-st-a---li-milí ľu-ia. N--- h----- b--- m--- ľ----- N-š- h-s-i- b-l- m-l- ľ-d-a- ---------------------------- Naši hostia boli milí ľudia. 0
Naši gosti su bili kulturni ljudi. N-š---o-----b-li z---ril-----i-. N--- h----- b--- z------- ľ----- N-š- h-s-i- b-l- z-v-r-l- ľ-d-a- -------------------------------- Naši hostia boli zdvorilí ľudia. 0
Naši gosti su bili interesantni ljudi. Naši h-st-----li--a----aví-ľudi-. N--- h----- b--- z-------- ľ----- N-š- h-s-i- b-l- z-u-í-a-í ľ-d-a- --------------------------------- Naši hostia boli zaujímaví ľudia. 0
Ja imam dragu djecu. Má- m-lé-de--. M-- m--- d---- M-m m-l- d-t-. -------------- Mám milé deti. 0
Ali komšije imaju bezobraznu djecu. Ale--u------ma-- --zé -e-i. A-- s------ m--- d--- d---- A-e s-s-d-a m-j- d-z- d-t-. --------------------------- Ale susedia majú drzé deti. 0
Jesu li Vaša djeca dobra? S- v-še--e-i -o-l-šné? S- v--- d--- p-------- S- v-š- d-t- p-s-u-n-? ---------------------- Sú vaše deti poslušné? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jedan jezik, mnogo varijeteta

Čak i kada govorimo samo jedan jezik, govorimo mnogo jezika. Jer nijedan jezik nije zatvoren sistem. Svaki jezik pokazuje mnoge različite dimenzije. Jezik je živi sistem. Govornici se uvijek usmjeravaju prema svojim sugovornicima. Stoga ljudi mijenjaju jezik koji govore. Ti varijeteti se pojavljuju u različitim oblicima. Svaki jezik, na primjer, ima istoriju. Ona se mijenjala i nastavit će se mijenjati. To se vidi po tome što stariji ljudi govore drugačije od mladih. U većini jezika takođerpostoje različiti dijalekti. Međutim, mnogi govornici dijalekata se mogu prilagoditi svojoj okolini. U određenim situacijama govore standardni jezik. Različite društvene grupe koriste različite jezike. Jezik mladih ili lovački žargon su primjer za to. Većina ljudi govori drugačije na poslu nego kod kuće. Mnogi na poslu koriste i stručni jezik. Razlike postoje i u usmenom i pismenom jeziku. Govorni jezik je većinom puno jednostavniji od pisanog. Ta razlika može biti jako velika. To je slučaj kad se pisani jezici dugo ne mijenjaju. Govornik tada mora prvo naučiti jezik koristiti pismo. Jezik žena i muškaraca se često razlikuje. U zapadnim društvima ta razlika nije jako velika. Međutim, postoje zemlje u kojima žene govore sasvim drugačije od muškaraca. U nekim kulturama uljudnost ima vlastiti jezični oblik. Pričanje uopće nije lako! Moramo paziti na mnoge različite stvari istovremeno...