Guide de conversation

fr Passé 3   »   sr Прошлост 3

83 [quatre-vingt-trois]

Passé 3

Passé 3

83 [осамдесет и три]

83 [osamdeset i tri]

Прошлост 3

[Prošlost 3]

Choisissez comment vous souhaitez voir la traduction :   
Français Serbe Son Suite
téléphoner т--ефон--а-и т----------- т-л-ф-н-р-т- ------------ телефонирати 0
t---f-n-r-ti t----------- t-l-f-n-r-t- ------------ telefonirati
J’ai téléphoné. Ја--а----лефо--р-- /-те---онирал-. Ј- с-- т---------- / т------------ Ј- с-м т-л-ф-н-р-о / т-л-ф-н-р-л-. ---------------------------------- Ја сам телефонирао / телефонирала. 0
J- --m--ele---ir---- -e----n--ala. J- s-- t---------- / t------------ J- s-m t-l-f-n-r-o / t-l-f-n-r-l-. ---------------------------------- Ja sam telefonirao / telefonirala.
J’ai téléphoné tout le temps. Ја--ам ц-ло -р--- --леф-ни-ао / т----о-ира--. Ј- с-- ц--- в---- т---------- / т------------ Ј- с-м ц-л- в-е-е т-л-ф-н-р-о / т-л-ф-н-р-л-. --------------------------------------------- Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. 0
J- --m-celo vr-m--t-le---i------t-le---ira--. J- s-- c--- v---- t---------- / t------------ J- s-m c-l- v-e-e t-l-f-n-r-o / t-l-f-n-r-l-. --------------------------------------------- Ja sam celo vreme telefonirao / telefonirala.
demander п---ти п----- п-т-т- ------ питати 0
pi--ti p----- p-t-t- ------ pitati
J’ai demandé. Ј--сам-п-та--/ --та-а. Ј- с-- п---- / п------ Ј- с-м п-т-о / п-т-л-. ---------------------- Ја сам питао / питала. 0
Ja-sam --t-o / -i----. J- s-- p---- / p------ J- s-m p-t-o / p-t-l-. ---------------------- Ja sam pitao / pitala.
J’ai toujours demandé. Ј---ам -в-к--и-ао-/ питала. Ј- с-- у--- п---- / п------ Ј- с-м у-е- п-т-о / п-т-л-. --------------------------- Ја сам увек питао / питала. 0
J----m-uvek-p-t-----pi-a-a. J- s-- u--- p---- / p------ J- s-m u-e- p-t-o / p-t-l-. --------------------------- Ja sam uvek pitao / pitala.
raconter ис-р-чати и-------- и-п-и-а-и --------- испричати 0
i--rič-ti i-------- i-p-i-a-i --------- ispričati
J’ai raconté. Ј- --м---причао-- -спри--ла. Ј- с-- и------- / и--------- Ј- с-м и-п-и-а- / и-п-и-а-а- ---------------------------- Ја сам испричао / испричала. 0
Ja--a---s-ričao---i-prič-l-. J- s-- i------- / i--------- J- s-m i-p-i-a- / i-p-i-a-a- ---------------------------- Ja sam ispričao / ispričala.
J’ai raconté toute l’histoire. Ј- -а- -с--и-а-----------л- ц-л- -р--у. Ј- с-- и------- / и-------- ц--- п----- Ј- с-м и-п-и-а- / и-п-и-а-а ц-л- п-и-у- --------------------------------------- Ја сам испричао / испричала целу причу. 0
Ja---m -sp-i-ao - --p---ala------p--ču. J- s-- i------- / i-------- c--- p----- J- s-m i-p-i-a- / i-p-i-a-a c-l- p-i-u- --------------------------------------- Ja sam ispričao / ispričala celu priču.
étudier у-и-и у---- у-и-и ----- учити 0
uči-i u---- u-i-i ----- učiti
J’ai étudié. Ј- са--у--о-- учи--. Ј- с-- у--- / у----- Ј- с-м у-и- / у-и-а- -------------------- Ја сам учио / учила. 0
J----m-uči--/-u-i--. J- s-- u--- / u----- J- s-m u-i- / u-i-a- -------------------- Ja sam učio / učila.
J’ai étudié toute la soirée. Ј----м-у-и--/-уч--а-це-о -е-е. Ј- с-- у--- / у---- ц--- в---- Ј- с-м у-и- / у-и-а ц-л- в-ч-. ------------------------------ Ја сам учио / учила цело вече. 0
J----m-uči- / -čila c-lo ----. J- s-- u--- / u---- c--- v---- J- s-m u-i- / u-i-a c-l- v-č-. ------------------------------ Ja sam učio / učila celo veče.
travailler ра--ти р----- р-д-т- ------ радити 0
raditi r----- r-d-t- ------ raditi
J’ai travaillé. Ја-сам --ди- / -а---а. Ј- с-- р---- / р------ Ј- с-м р-д-о / р-д-л-. ---------------------- Ја сам радио / радила. 0
Ja sa- radio---ra-ila. J- s-- r---- / r------ J- s-m r-d-o / r-d-l-. ---------------------- Ja sam radio / radila.
J’ai travaillé toute la journée. Ја--ам ---и- --р--и---це-и-дан. Ј- с-- р---- / р----- ц--- д--- Ј- с-м р-д-о / р-д-л- ц-л- д-н- ------------------------------- Ја сам радио / радила цели дан. 0
J---am-ra--- / -----a c-l- dan. J- s-- r---- / r----- c--- d--- J- s-m r-d-o / r-d-l- c-l- d-n- ------------------------------- Ja sam radio / radila celi dan.
manger јести ј---- ј-с-и ----- јести 0
je--i j---- j-s-i ----- jesti
J’ai mangé. Ј- с-- --о --јел-. Ј- с-- ј-- / ј---- Ј- с-м ј-о / ј-л-. ------------------ Ја сам јео / јела. 0
Ja -a--j-o --j-la. J- s-- j-- / j---- J- s-m j-o / j-l-. ------------------ Ja sam jeo / jela.
J’ai mangé tout le repas. Ја -----о-е- - пој-ла сву--ран-. Ј- с-- п---- / п----- с-- х----- Ј- с-м п-ј-о / п-ј-л- с-у х-а-у- -------------------------------- Ја сам појео / појела сву храну. 0
J--sa---oj-- - poj-----vu --a-u. J- s-- p---- / p----- s-- h----- J- s-m p-j-o / p-j-l- s-u h-a-u- -------------------------------- Ja sam pojeo / pojela svu hranu.

Télécharger MP3 (.zip des dossiers)

L'histoire de la linguistique

Les langues ont toujours fasciné les hommes. C'est pourquoi l'histoire de la linguistique est très ancienne. La linguisitique est l'étude systématique de la langue. Il y a déjà des millénaires que les hommes réfléchissent à la langue. Différentes cultures ont développé différents systèmes. Ainsi sont nées différentes descriptions des langues. La linguistique actuelle se fonde avant tout sur des théories datant de l'Antiquité. De nombreuses traditions ont vu le jour en Grèce particulièrement. Mais l'ouvrage le plus ancien connu à ce jour vient d'Asie. Il fut écrit il y a environ 3000 ans par le grammairien Sakatayana. Dans l'Antiquité, des philosophes comme Platon étudièrent les langues. Leurs théories ont ensuite été développées par des auteurs romains. Les Arabes aussi ont développé leurs propres traditions au 8ème siècle. Leurs ouvrages contiennent déjà des descriptions très précises de la langue arabe. Dans les temps modernes, on a surtout voulu rechercher les origines de la langue. Les savants se sont surtout intéressés à l'histoire de la langue. Au 18ème siècle, on a commencé à comparer les langues entre elles. Ainsi, on voulait comprendre comment les langues se développent. Plus tard, on s'est concentré sur l'étude de la langue en tant que système. La question centrale était de savoir comment les langues fonctionnent. Aujourd'hui, il existe de nombreuses directions au sein de la linguistique. Depuis les années 50, on voit se développer de nombreuses orientations nouvelles. Celles-ci sont parfois fortement influencées par d'autres sciences. Par exemple la psycholinguistique ou la communication interculturelle. Les orientations les plus récentes de la linguistique sont très spécialisées. La linguistique féministe en est un exemple. Donc l'histoire de la linguistique continue… Tant que les langues existeront, les hommes y réfléchiront !