Knjiga fraza

bs Lica   »   zh 人称

1 [jedan]

Lica

Lica

1[一]

1 [Yī]

人称

[rénchēng]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski kineski (pojednostavljeni) Igra Više
ja 我我 我 我 - 我 0
w- w- w- -- wǒ
ja i ti 我 和-你 我 和 你 我 和 你 ----- 我 和 你 0
w------ǐ w- h- n- w- h- n- -------- wǒ hé nǐ
nas dvoje 我们 -人-俩 我- 两--- 我- 两-/- ------- 我们 两人/俩 0
w---- ---ng-r--- liǎ w---- l---- r--- l-- w-m-n l-ǎ-g r-n- l-ǎ -------------------- wǒmen liǎng rén/ liǎ
on 他他 他 他 - 他 0
-ā t- t- -- tā
on i ona 他-和-她 他 和 她 他 和 她 ----- 他 和 她 0
tā h--tā t- h- t- t- h- t- -------- tā hé tā
njih dvoje 他们 两人-俩 他- 两--- 他- 两-/- ------- 他们 两人/俩 0
tā--n--i--- ---/ --ǎ t---- l---- r--- l-- t-m-n l-ǎ-g r-n- l-ǎ -------------------- tāmen liǎng rén/ liǎ
muškarac 男- 男- 男- -- 男人 0
n-n-én n----- n-n-é- ------ nánrén
žena -人 女- 女- -- 女人 0
n-r-n n---- n-r-n ----- nǚrén
dijete -子 孩- 孩- -- 孩子 0
há--i h---- h-i-i ----- háizi
jedna porodica 一个--庭 一- 家- 一- 家- ----- 一个 家庭 0
yīgè j--tíng y--- j------ y-g- j-ā-í-g ------------ yīgè jiātíng
moja porodica 我的-家庭-/----人 我- 家- /-- 家- 我- 家- /-的 家- ------------ 我的 家庭 /我的 家人 0
wǒ d-----t---- w--d---iā--n w- d- j------- w- d- j----- w- d- j-ā-í-g- w- d- j-ā-é- --------------------------- wǒ de jiātíng/ wǒ de jiārén
Мoja porodica je ovdje. 我- -- 在-这--。 我- 家- 在 这- 。 我- 家- 在 这- 。 ------------ 我的 家庭 在 这里 。 0
wǒ d---iāt--- --i --èlǐ. w- d- j------ z-- z----- w- d- j-ā-í-g z-i z-è-ǐ- ------------------------ wǒ de jiātíng zài zhèlǐ.
Ja sam ovdje. 我-- 这--。 我 在 这- 。 我 在 这- 。 -------- 我 在 这里 。 0
W--z-i zh-l-. W- z-- z----- W- z-i z-è-ǐ- ------------- Wǒ zài zhèlǐ.
Ti si ovdje. 你-在-这里-。 你 在 这- 。 你 在 这- 。 -------- 你 在 这里 。 0
N- z-i z-èl-. N- z-- z----- N- z-i z-è-ǐ- ------------- Nǐ zài zhèlǐ.
On je ovdje i ona je ovdje. 他 在--- 和-她-在 这- 。 他 在 这- 和 她 在 这- 。 他 在 这- 和 她 在 这- 。 ----------------- 他 在 这里 和 她 在 这里 。 0
T- --i-zh-l- hé-tā z-i -h-lǐ. T- z-- z---- h- t- z-- z----- T- z-i z-è-ǐ h- t- z-i z-è-ǐ- ----------------------------- Tā zài zhèlǐ hé tā zài zhèlǐ.
Mi smo ovdje. 我------ 。 我- 在 这- 。 我- 在 这- 。 --------- 我们 在 这里 。 0
W--e- zà-----l-. W---- z-- z----- W-m-n z-i z-è-ǐ- ---------------- Wǒmen zài zhèlǐ.
Vi ste ovdje. 你- 在 -- 。 你- 在 这- 。 你- 在 这- 。 --------- 你们 在 这里 。 0
Nǐme---à- zh---. N---- z-- z----- N-m-n z-i z-è-ǐ- ---------------- Nǐmen zài zhèlǐ.
Oni su svi ovdje. 他--- 在-这里-。 他- 都 在 这- 。 他- 都 在 这- 。 ----------- 他们 都 在 这里 。 0
T-----d-- zà--zh-lǐ. T---- d-- z-- z----- T-m-n d-u z-i z-è-ǐ- -------------------- Tāmen dōu zài zhèlǐ.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezicima protiv Alzheimera

Ko želi ostati oštrouman trebalo bi da uči jezike. Jezikne vještine štite od demencije. Brojne naučne studije su to potvrdile. Starost učenika pritom ne igra nikakvu ulogu. Jedino je važno da se mozak redono vježba. Učenjem riječi aktiviraju se različita područja mozga. Ta područja kontroliraju važne kognitivne procese. Stoga su osobe koje govore više jezika pažljivije. One posjeduju i veću sposobnost koncentracije. No višejezičnost ima još više prednosti. Višejezični govornici donose bolje odluke. Brže dolaze do nekog zaključka. To se dešava zato što je njihov mozak naučio birati. Njihov mozak uvijek zna najmanje dvije riječi za jednu stvar. Svaka od tih riječi predstavlja mogući izbor. Višejezični govornici stoga stalno moraju donositi odluke. Njihov mozak je uvježban da bira između više stvari. Taj trening ne potiče samo centar za govor. Mnoga područja mozga profitiraju od višejezičnosti. Jezičke vještine takođe predstavljaju i bolju kognitivnu kontrolu. Naravno, demencija se ne može spriječiti jezičkim vještinama. Ipak, bolest sporije napreduje kod višejezičkih govornika. Čini se da se njihov mozak bolje nosi s posljedicama. Simptomi demencije se slabije manifestiraju kod onih koji uče jezike. Zbunjenost i zaboravljivost su slabije izražene. Stoga i mladi i stari imaju jednako velike koristi od učenja jezika. I: sa svakim novim jezikom lakše je naučiti sljedeći jezik. Stoga bismo svi trebali posezati za rječnicima umjesto za lijekovima!
Da li ste to znali?
Albanski spada u indogermanske jezike. Ali nije u srodstvu ni s jednim drugim jezikom iz ove jezičke grupe. Još se ne zna kako je tačno albanski nastao. Danas se ovim jezikom uglavnom govori u Albaniji i na Kosovu. Za oko 6 miliona ljudi to je maternji jezik. Albanski se dijeli na dva velika dijalekta. Rijeka Škumbin je linija razdvajanja između sjevernog i južnoj narječja. U nekim tačkama se ova dva dijalekta značajno međusobno razlikuju. Pisani albanski jezik je stvoren tek u 20. vijeku. Albanski jezik koristi latinična slova. Gramatika liči djelimice gramatici grčkog i rumunskog jezika. Mogu se naći i paralele u južnoslavenskim jezicima. Sve ove sličnosti su sigurno rezultat kontakata između govornika ovih jezika. Ko se zanima za jezike, trebalo bi da obavezno uči albanski! To je zaista jedinstven jezik!