Knjiga fraza

bs Prošlost 3   »   zh 过去时3

83 [osamdeset i tri]

Prošlost 3

Prošlost 3

83[八十三]

83 [Bāshísān]

过去时3

[guòqù shí 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski kineski (pojednostavljeni) Igra Više
telefonirati 通电-（打电话） 通------- 通-话-打-话- -------- 通电话（打电话） 0
t-ng d-à-huà--d--di--h--) t--- d------ (-- d------- t-n- d-à-h-à (-ǎ d-à-h-à- ------------------------- tōng diànhuà (dǎ diànhuà)
Ja sam telefonirao / telefonirala. 我 打过--话 --。 我 打- 电- 了 。 我 打- 电- 了 。 ----------- 我 打过 电话 了 。 0
w- ---uò ---nh--l-. w- d---- d--------- w- d-g-ò d-à-h-à-e- ------------------- wǒ dǎguò diànhuàle.
Ja sam cijelo vrijeme telefonirao / telefonirala. 我 ----- 电- 了-。 我 一- 在- 电- 了 。 我 一- 在- 电- 了 。 -------------- 我 一直 在打 电话 了 。 0
W----z----à--d- -----uà-e. W- y---- z-- d- d--------- W- y-z-í z-i d- d-à-h-à-e- -------------------------- Wǒ yīzhí zài dǎ diànhuàle.
pitati 提问-， 问问题，问 提--- 问---- 提-题- 问-题-问 ---------- 提问题， 问问题，问 0
T- wèn-í, --- ---t-,---n T- w----- w-- w----- w-- T- w-n-í- w-n w-n-í- w-n ------------------------ Tí wèntí, wèn wèntí, wèn
Ja sam pitao / pitala. 我-问过 了 。 我 问- 了 。 我 问- 了 。 -------- 我 问过 了 。 0
wǒ -è-g--l-. w- w-------- w- w-n-u-l-. ------------ wǒ wènguòle.
Ja sam uvijek pitao / pitala. 我-以- -- 问 问题-。 我 以- 经- 问 问- 。 我 以- 经- 问 问- 。 -------------- 我 以前 经常 问 问题 。 0
Wǒ-yǐqián ----c-áng --n --n--. W- y----- j-------- w-- w----- W- y-q-á- j-n-c-á-g w-n w-n-í- ------------------------------ Wǒ yǐqián jīngcháng wèn wèntí.
ispričati 讲--描述-告诉-说、-述 讲------------ 讲-、-述-告-、-、-述 ------------- 讲述、描述、告诉、说、叙述 0
J--ngs--, ----s--------ù- -huō, xùs-ù J-------- m------- g----- s---- x---- J-ǎ-g-h-, m-á-s-ù- g-o-ù- s-u-, x-s-ù ------------------------------------- Jiǎngshù, miáoshù, gàosù, shuō, xùshù
Ja sam ispričao / ispričala. 我 -过 --。 我 说- 了 。 我 说- 了 。 -------- 我 说过 了 。 0
wǒ -huōg----. w- s--------- w- s-u-g-ò-e- ------------- wǒ shuōguòle.
Ja sam ispričao / ispričala cijelu priču. 我 - 整个-- 都-说过 --。 我 把 整--- 都 说- 了 。 我 把 整-事- 都 说- 了 。 ----------------- 我 把 整个事情 都 说过 了 。 0
W--b--zhěnggè shìq-----ōu sh--g--l-. W- b- z------ s------ d-- s--------- W- b- z-ě-g-è s-ì-í-g d-u s-u-g-ò-e- ------------------------------------ Wǒ bǎ zhěnggè shìqíng dōu shuōguòle.
učiti -习 学- 学- -- 学习 0
Xu--í X---- X-é-í ----- Xuéxí
Ja sam učio / učila. 我 学- -- 。 我 学- 过- 。 我 学- 过- 。 --------- 我 学习 过了 。 0
w-----x-g----. w- x---------- w- x-é-í-u-l-. -------------- wǒ xuéxíguòle.
Ja sam učio / učila cijelo veče. 我--习---个 晚--。 我 学-- 整- 晚- 。 我 学-了 整- 晚- 。 ------------- 我 学习了 整个 晚上 。 0
Wǒ-x-é---e zhěng----ǎn-hà-g. W- x------ z------ w-------- W- x-é-í-e z-ě-g-è w-n-h-n-. ---------------------------- Wǒ xuéxíle zhěnggè wǎnshàng.
raditi 工- 工- 工- -- 工作 0
Gō-gzuò G------ G-n-z-ò ------- Gōngzuò
Ja sam radio / radila. 我-工- 了-。 我 工- 了 。 我 工- 了 。 -------- 我 工作 了 。 0
wǒ--ō---u-l-. w- g--------- w- g-n-z-ò-e- ------------- wǒ gōngzuòle.
Ja sam radio / radila cijeli dan. 我-工作-了 一-天-。 我 工- 了 一-- 。 我 工- 了 一-天 。 ------------ 我 工作 了 一整天 。 0
W- -ōng--òl------hěng ti-n. W- g-------- y- z---- t---- W- g-n-z-ò-e y- z-ě-g t-ā-. --------------------------- Wǒ gōngzuòle yī zhěng tiān.
jesti -饭 吃- 吃- -- 吃饭 0
Ch-f-n C----- C-ī-à- ------ Chīfàn
Ja sam jeo / jela. 我 -过-了 。 我 吃- 了 。 我 吃- 了 。 -------- 我 吃过 了 。 0
wǒ ch-guò--. w- c-------- w- c-ī-u-l-. ------------ wǒ chīguòle.
Ja sam pojeo / pojela svu hranu. 我 把 -部---都 吃光-了-。 我 把 全--- 都 吃- 了 。 我 把 全-饭- 都 吃- 了 。 ----------------- 我 把 全部饭菜 都 吃光 了 。 0
Wǒ b--q-án-ù f---ài-dōu-c-- -uāng-e. W- b- q----- f----- d-- c-- g------- W- b- q-á-b- f-n-à- d-u c-ī g-ā-g-e- ------------------------------------ Wǒ bǎ quánbù fàncài dōu chī guāngle.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Istorija lingvistike

Ljudi su oduvijek bili fascinirani jezicima. Istorija lingvistike je stoga veoma duga. Lingvistika je sistematsko proučavanje jezika. Ljudi već hiljadama godina razmišljaju o jeziku. Pritom razne kulture razvijaju različite sisteme. Na taj način nastaju raličiti opisi jezika. Današnja lingvistika se prije svega temelji na antičkim teorijama. Posebno mnogo tradicija je utemljeno u Grčkoj. Ipak, najstarije poznato djelo o jeziku potječe iz Indije. Napisao ga je gramatičar Sakatayana prije otprilike 3.000 godina. U antičko doba su se jezikom bavili filozofi poput Platona. Rimski autori su kasnije dalje razvijali svoje teorije. Arapi su takođe u 8. stoljeću razvili vlastite tradicije. Njihova djela pokazuju tačan opis arapskog jezika. U novije doba postojala je namjera da se istraži porijeklo jezika. Učenjake je posebno zanimala istorija jezika. U 18. vijeku se započelo s upoređivanjem jezika. Na taj način se nastojalo shvatiti kako se jezici razvijaju. Kasnije se koncentriralo na jezike kao na sistem. Najvažnije pitanje je bilo kako jezici funkcioniraju. Danas unutar lingvistike postoji mnogo škola. Od 1950-ih su se razvile mnoge nove discipline. Na njih su dijelom snažno utjecale ostale nauke. Na primjer, psiholingvistika ili interkulturalna komunikacija. Novi smjerovi lingvistike su jako specijalizirani. Jedan primjer je feministička lingvistika. Istorija lingvistike se tako nastavlja... Sve dok postoji jezik, čovjek će o njemu razmišljati!