Knjiga fraza

bs U restoranu 3   »   zh 在饭店3

31 [trideset i jedan]

U restoranu 3

U restoranu 3

31[三十一]

31 [Sānshíyī]

在饭店3

[zài fàndiàn 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski kineski (pojednostavljeni) Igra Više
Htio / htjela bih predjelo. 我-- -- 前餐 。 我 要 一- 前- 。 我 要 一- 前- 。 ----------- 我 要 一个 前餐 。 0
w- y-o yī-- q--n----. w- y-- y--- q--- c--- w- y-o y-g- q-á- c-n- --------------------- wǒ yào yīgè qián cān.
Htio / htjela bih salatu. 我-- -个 色拉--- 。 我 要 一- 色---- 。 我 要 一- 色-/-菜 。 -------------- 我 要 一个 色拉/凉菜 。 0
W--y----ī-- --l-- -i-n----. W- y-- y--- s---- l-------- W- y-o y-g- s-l-/ l-á-g-à-. --------------------------- Wǒ yào yīgè sèlā/ liángcài.
Htio / htjela bih supu. 我-要 -- - 。 我 要 一- 汤 。 我 要 一- 汤 。 ---------- 我 要 一个 汤 。 0
Wǒ---o yīg--t---. W- y-- y--- t---- W- y-o y-g- t-n-. ----------------- Wǒ yào yīgè tāng.
Htio / htjela bih desert. 我---一- 餐-/-点-。 我 要 一- 餐---- 。 我 要 一- 餐-/-点 。 -------------- 我 要 一个 餐后/甜点 。 0
W- y------è-cān-hòu/ t-á--iǎn. W- y-- y--- c-- h--- t-------- W- y-o y-g- c-n h-u- t-á-d-ǎ-. ------------------------------ Wǒ yào yīgè cān hòu/ tiándiǎn.
Htio / htjela bih sladoled sa šlagom. 我---一个--奶-的 -激- 。 我 要 一- 加--- 冰-- 。 我 要 一- 加-油- 冰-淋 。 ----------------- 我 要 一个 加奶油的 冰激淋 。 0
Wǒ y-o -------ā -ǎi-ó--d- bī-g--- lín. W- y-- y--- j-- n----- d- b--- j- l--- W- y-o y-g- j-ā n-i-ó- d- b-n- j- l-n- -------------------------------------- Wǒ yào yīgè jiā nǎiyóu de bīng jī lín.
Htio / htjela bih voće ili sir. 我-要------ 奶酪-。 我 要 水- 或- 奶- 。 我 要 水- 或- 奶- 。 -------------- 我 要 水果 或是 奶酪 。 0
Wǒ yào -h-ǐg-ǒ ----s-ì -ǎilào. W- y-- s------ h-- s-- n------ W- y-o s-u-g-ǒ h-ò s-ì n-i-à-. ------------------------------ Wǒ yào shuǐguǒ huò shì nǎilào.
Htjeli / htjele bismo doručkovati. 我们-要---早--。 我- 要 吃 早- 。 我- 要 吃 早- 。 ----------- 我们 要 吃 早饭 。 0
Wǒmen -ào c-- --o---. W---- y-- c-- z------ W-m-n y-o c-ī z-o-à-. --------------------- Wǒmen yào chī zǎofàn.
Htjeli / htjele bismo ručati. 我--要 吃-午饭-。 我- 要 吃 午- 。 我- 要 吃 午- 。 ----------- 我们 要 吃 午饭 。 0
W- -é- y-o-chī-w-f--. W- m-- y-- c-- w----- W- m-n y-o c-ī w-f-n- --------------------- Wǒ mén yào chī wǔfàn.
Htjeli / htjele bismo večerati. 我- - 吃 晚饭 。 我- 要 吃 晚- 。 我- 要 吃 晚- 。 ----------- 我们 要 吃 晚饭 。 0
Wǒ-----à--c---w-n-à-. W---- y-- c-- w------ W-m-n y-o c-ī w-n-à-. --------------------- Wǒmen yào chī wǎnfàn.
Šta biste htjeli / htjele za doručak? 您 早--想----什么-? 您 早- 想 吃- 什- ? 您 早- 想 吃- 什- ? -------------- 您 早餐 想 吃点 什么 ? 0
Nín--ǎocā- ---n- -hī-diǎn shé-me? N-- z----- x---- c-- d--- s------ N-n z-o-ā- x-ǎ-g c-ī d-ǎ- s-é-m-? --------------------------------- Nín zǎocān xiǎng chī diǎn shénme?
Zemičke s marmeladom i medom? 加 ---和 -蜜的 ---? 加 果- 和 蜂-- 面- ? 加 果- 和 蜂-的 面- ? --------------- 加 果酱 和 蜂蜜的 面包 ? 0
Ji---uǒ--àng-h----ngmì ---mià--āo? J-- g------- h- f----- d- m------- J-ā g-ǒ-i-n- h- f-n-m- d- m-à-b-o- ---------------------------------- Jiā guǒjiàng hé fēngmì de miànbāo?
Tost s kobasicom i sirom? 加 -肠---奶---烤-包-吗-? 加 香- 和 奶-- 烤-- 吗 ? 加 香- 和 奶-的 烤-包 吗 ? ------------------ 加 香肠 和 奶酪的 烤面包 吗 ? 0
J-- -i-n-ch-ng hé--ǎil-- d--k-o--i--bāo m-? J-- x--------- h- n----- d- k-- m------ m-- J-ā x-ā-g-h-n- h- n-i-à- d- k-o m-à-b-o m-? ------------------------------------------- Jiā xiāngcháng hé nǎilào de kǎo miànbāo ma?
Kuhano jaje? 要 一----鸡--吗 ---指-煮) 要 一- 熟 鸡- 吗 ? (---- 要 一- 熟 鸡- 吗 ? (-水-) ------------------- 要 一个 熟 鸡蛋 吗 ? (指水煮) 0
Yào yī----h- --d-n---?---- s-uǐ -hǔ) Y-- y--- s-- j---- m------ s--- z--- Y-o y-g- s-ú j-d-n m-?-Z-ǐ s-u- z-ǔ- ------------------------------------ Yào yīgè shú jīdàn ma?(Zhǐ shuǐ zhǔ)
Jaje na oko? 要 一个 煎-鸡蛋 - ? 要 一- 煎 鸡- 吗 ? 要 一- 煎 鸡- 吗 ? ------------- 要 一个 煎 鸡蛋 吗 ? 0
yà--yīg- -iān j--àn-ma? y-- y--- j--- j---- m-- y-o y-g- j-ā- j-d-n m-? ----------------------- yào yīgè jiān jīdàn ma?
Omlet? 要--份--蛋--- ? 要 一- 鸡-- 吗 ? 要 一- 鸡-饼 吗 ? ------------ 要 一份 鸡蛋饼 吗 ? 0
Y---yī -è--j-d-- bǐ-g--a? Y-- y- f-- j---- b--- m-- Y-o y- f-n j-d-n b-n- m-? ------------------------- Yào yī fèn jīdàn bǐng ma?
Molim još jedan jogurt. 请-----个-酸奶 。 请 再- 一- 酸- 。 请 再- 一- 酸- 。 ------------ 请 再来 一个 酸奶 。 0
Qǐ-- z---ái-yī-- --ānn-i. Q--- z----- y--- s------- Q-n- z-i-á- y-g- s-ā-n-i- ------------------------- Qǐng zàilái yīgè suānnǎi.
Molim još soli i bibera. 请-再---- 和---粉-。 请 再- 点- 和 胡-- 。 请 再- 点- 和 胡-粉 。 --------------- 请 再来 点盐 和 胡椒粉 。 0
Qǐ-----i--i---ǎn-y------h--i---fě-. Q--- z----- d--- y-- h- h----- f--- Q-n- z-i-á- d-ǎ- y-n h- h-j-ā- f-n- ----------------------------------- Qǐng zàilái diǎn yán hé hújiāo fěn.
Molim još jednu čašu vode. 请--来--杯 --。 请 再- 一- 水 。 请 再- 一- 水 。 ----------- 请 再来 一杯 水 。 0
Q-ng -ài-ái yī-ēi-s-u-. Q--- z----- y---- s---- Q-n- z-i-á- y-b-i s-u-. ----------------------- Qǐng zàilái yībēi shuǐ.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Uspješno korištenje jezika se može naučiti!

Govoriti je prilično jednostavno. Uspješno govoriti je, međutim, puno teže. Naime, način na koji nešto kažemo je važniji od onog što kažemo. To su pokazala mnoga istraživanja. Slušaoci nesvjesno obraćaju pažnju na određene karakteristike govornika. Stoga možemo utjecati na to hoće li naš jezik biti dobro prihvaćen. Uvijek moramo samo paziti na to kako govorimo. To takođe uključuje i naš govor tijela. On mora biti autentičan i u skladu s našom ličnosti. Glas takođe igra ulogu jer se uvijek vrednuje. Kod muškaraca je, na primjer, pogodniji dublji glas. Njime govornik djeluje pouzdano i kompetentno. S druge strane, promjene u glasu nemaju nikakvog učinka. Kod govorenja je posebno važna brzina. U eksperimentima se ispitivala uspješnost razgovora. Uspješno govoriti znači imati sposobnost uvjeravanja drugih. Ko želi druge uvjeriti, ne smije prebrzo govoriti. Inače odaje utisak neiskrenosti. Međutim, presporo govorenje također nije korisno. Ljudi koji jako sporo govore djeluju manje inteligentno. Najbolje je stoga govoriti umjerenom brzinom. Idealno je izreći 3,5 riječi u sekundi. Pauze su takođe bitne kod govora. One čine naš govor prirodnim i uvjerljivim. Na taj način nam slušaoci vjeruju. Optimalno je napraviti 4 do 5 pauza u minuti. Stoga pokušajte kontrolirati svoj govor! Zatim može uslijediti sljedeći razgovor za posao...
Da li ste to znali?
Norveški je sjevernogermanski jezik. To je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Posebna odlika norveškog je da se sastoji od dva standardna varijeteta: bokmåla i nynorska. To znači da postoje dva priznata norveška jezika. Oba se ravnopravno koriste u upravi, u školama i u medijima. Zbog razuđenosti zemlje dugo se nije mogao stvoriti standardni jezik. Tako su se održali dijalekti i razvili su se nezavisno jedan od drugog. Ali svaki Norvežanin razumije sve lokalne dijalekte i oba službena jezika. Za izgovor norveškog jezika nema utvrđenih pravila. Razlog tome je što se obje inačice pretežno pišu. Većinom se govori lokalni dijalekt. Norveški je veoma sličan danskom i švedskom. Govornici ovih jezika razumiju se međusobno bez većih problema. Norveški je, znači, interesantan jezik... A svako može odabrati koji norveški želi da uči!