Knjiga fraza

bs Lica   »   hy People

1 [jedan]

Lica

Lica

1 [մեկ]

1 [mek]

People

[andzer (andzink’)]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
ja ե- ե- ե- -- ես 0
y-s y-- y-s --- yes
ja i ti ե--և դ-ւ ե- և դ-- ե- և դ-ւ -------- ես և դու 0
y-- y-v -u y-- y-- d- y-s y-v d- ---------- yes yev du
nas dvoje Մեն- ----ւ-ս Մ--- ե------ Մ-ն- ե-կ-ւ-ս ------------ Մենք երկուսս 0
Me-k’ --r-uss M---- y------ M-n-’ y-r-u-s ------------- Menk’ yerkuss
on -ա ն- ն- -- նա 0
-a n- n- -- na
on i ona նա-- -ա ն- և ն- ն- և ն- ------- նա և նա 0
na-yev-na n- y-- n- n- y-v n- --------- na yev na
njih dvoje ն--նք-ե-կո--ը ն---- ե------ ն-ա-ք ե-կ-ւ-ը ------------- նրանք երկուսը 0
nr-nk- -e--usy n----- y------ n-a-k- y-r-u-y -------------- nrank’ yerkusy
muškarac տ---արդ տ------ տ-ա-ա-դ ------- տղամարդ 0
tgh---rd t------- t-h-m-r- -------- tghamard
žena կ-ն կ-- կ-ն --- կին 0
k-n k-- k-n --- kin
dijete ե-եխա ե---- ե-ե-ա ----- երեխա 0
ye---ha y------ y-r-k-a ------- yerekha
jedna porodica մի -ն-ա-իք մ- ը------ մ- ը-տ-ն-ք ---------- մի ընտանիք 0
m--y----ik’ m- y------- m- y-t-n-k- ----------- mi yntanik’
moja porodica ի- ը---նիքը ի- ը------- ի- ը-տ-ն-ք- ----------- իմ ընտանիքը 0
im yn-an-k’y i- y-------- i- y-t-n-k-y ------------ im yntanik’y
Мoja porodica je ovdje. Իմ----ա-ի-ը--յս----է: Ի- ը------- ա----- է- Ի- ը-տ-ն-ք- ա-ս-ե- է- --------------------- Իմ ընտանիքը այստեղ է: 0
I-----a--k’- ay-te-- e I- y-------- a------ e I- y-t-n-k-y a-s-e-h e ---------------------- Im yntanik’y aystegh e
Ja sam ovdje. Ե- այստ-ղ-ե-: Ե- ա----- ե-- Ե- ա-ս-ե- ե-: ------------- Ես այստեղ եմ: 0
Y-s--y--eg--y-m Y-- a------ y-- Y-s a-s-e-h y-m --------------- Yes aystegh yem
Ti si ovdje. Դո--այստ-ղ-ե-: Դ-- ա----- ե-- Դ-ւ ա-ս-ե- ե-: -------------- Դու այստեղ ես: 0
D- --s-e-h --s D- a------ y-- D- a-s-e-h y-s -------------- Du aystegh yes
On je ovdje i ona je ovdje. Նա --ս-ե- - և -- -- --ա-ստ-ղ: Ն- ա----- է և ն- է- է ա------ Ն- ա-ս-ե- է և ն- է- է ա-ս-ե-: ----------------------------- Նա այստեղ է և նա էլ է այստեղ: 0
N---yst--h---yev-n--e- - ay-t-gh N- a------ e y-- n- e- e a------ N- a-s-e-h e y-v n- e- e a-s-e-h -------------------------------- Na aystegh e yev na el e aystegh
Mi smo ovdje. Մենք ա----ղ ենք: Մ--- ա----- ե--- Մ-ն- ա-ս-ե- ե-ք- ---------------- Մենք այստեղ ենք: 0
Me--’ --s---- y-nk’ M---- a------ y---- M-n-’ a-s-e-h y-n-’ ------------------- Menk’ aystegh yenk’
Vi ste ovdje. Դ-ւք -յ--եղ-եք: Դ--- ա----- ե-- Դ-ւ- ա-ս-ե- ե-: --------------- Դուք այստեղ եք: 0
Du-’-a--t-g--y-k’ D--- a------ y--- D-k- a-s-e-h y-k- ----------------- Duk’ aystegh yek’
Oni su svi ovdje. Ն-ա-ք -ո-որը-ա----ղ---: Ն---- բ----- ա----- ե-- Ն-ա-ք բ-լ-ր- ա-ս-ե- ե-: ----------------------- Նրանք բոլորը այստեղ են: 0
N--nk’------- ay----h yen N----- b----- a------ y-- N-a-k- b-l-r- a-s-e-h y-n ------------------------- Nrank’ bolory aystegh yen

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezicima protiv Alzheimera

Ko želi ostati oštrouman trebalo bi da uči jezike. Jezikne vještine štite od demencije. Brojne naučne studije su to potvrdile. Starost učenika pritom ne igra nikakvu ulogu. Jedino je važno da se mozak redono vježba. Učenjem riječi aktiviraju se različita područja mozga. Ta područja kontroliraju važne kognitivne procese. Stoga su osobe koje govore više jezika pažljivije. One posjeduju i veću sposobnost koncentracije. No višejezičnost ima još više prednosti. Višejezični govornici donose bolje odluke. Brže dolaze do nekog zaključka. To se dešava zato što je njihov mozak naučio birati. Njihov mozak uvijek zna najmanje dvije riječi za jednu stvar. Svaka od tih riječi predstavlja mogući izbor. Višejezični govornici stoga stalno moraju donositi odluke. Njihov mozak je uvježban da bira između više stvari. Taj trening ne potiče samo centar za govor. Mnoga područja mozga profitiraju od višejezičnosti. Jezičke vještine takođe predstavljaju i bolju kognitivnu kontrolu. Naravno, demencija se ne može spriječiti jezičkim vještinama. Ipak, bolest sporije napreduje kod višejezičkih govornika. Čini se da se njihov mozak bolje nosi s posljedicama. Simptomi demencije se slabije manifestiraju kod onih koji uče jezike. Zbunjenost i zaboravljivost su slabije izražene. Stoga i mladi i stari imaju jednako velike koristi od učenja jezika. I: sa svakim novim jezikom lakše je naučiti sljedeći jezik. Stoga bismo svi trebali posezati za rječnicima umjesto za lijekovima!
Da li ste to znali?
Albanski spada u indogermanske jezike. Ali nije u srodstvu ni s jednim drugim jezikom iz ove jezičke grupe. Još se ne zna kako je tačno albanski nastao. Danas se ovim jezikom uglavnom govori u Albaniji i na Kosovu. Za oko 6 miliona ljudi to je maternji jezik. Albanski se dijeli na dva velika dijalekta. Rijeka Škumbin je linija razdvajanja između sjevernog i južnoj narječja. U nekim tačkama se ova dva dijalekta značajno međusobno razlikuju. Pisani albanski jezik je stvoren tek u 20. vijeku. Albanski jezik koristi latinična slova. Gramatika liči djelimice gramatici grčkog i rumunskog jezika. Mogu se naći i paralele u južnoslavenskim jezicima. Sve ove sličnosti su sigurno rezultat kontakata između govornika ovih jezika. Ko se zanima za jezike, trebalo bi da obavezno uči albanski! To je zaista jedinstven jezik!