Knjiga fraza

bs Ćaskanje 1   »   fr Conversation 1

20 [dvadeset]

Ćaskanje 1

Ćaskanje 1

20 [vingt]

Conversation 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski francuski Igra Više
Raskomotite se! Me--ez----s-à -o--e a--- ! Mettez-vous à votre aise ! M-t-e---o-s à v-t-e a-s- ! -------------------------- Mettez-vous à votre aise ! 0
Osjećajte se kao kod kuće! F-i----co-me--h---v--s-! Faites comme chez vous ! F-i-e- c-m-e c-e- v-u- ! ------------------------ Faites comme chez vous ! 0
Šta želite piti? Q-- v-u-ez---us--o--e ? Que voulez-vous boire ? Q-e v-u-e---o-s b-i-e ? ----------------------- Que voulez-vous boire ? 0
Volite li muziku? A-mez-vo---la m-s---- ? Aimez-vous la musique ? A-m-z-v-u- l- m-s-q-e ? ----------------------- Aimez-vous la musique ? 0
Ja volim klasičnu muziku. J’a-me-l---usi-u- cl-----u-. J’aime la musique classique. J-a-m- l- m-s-q-e c-a-s-q-e- ---------------------------- J’aime la musique classique. 0
Ovdje su moji CD-ovi. M----D-son- -c-. Mes CD sont ici. M-s C- s-n- i-i- ---------------- Mes CD sont ici. 0
Svirate li neki instrument? Jou-----u--d’-n-ins-ru---- de --s-----? Jouez-vous d’un instrument de musique ? J-u-z-v-u- d-u- i-s-r-m-n- d- m-s-q-e ? --------------------------------------- Jouez-vous d’un instrument de musique ? 0
Ovdje je moja gitara. V--c- -- -uit-re. Voici ma guitare. V-i-i m- g-i-a-e- ----------------- Voici ma guitare. 0
Pjevate li rado? A---z--ous c-a-te--? Aimez-vous chanter ? A-m-z-v-u- c-a-t-r ? -------------------- Aimez-vous chanter ? 0
Imate li djece? A--z-vou--d---en------? Avez-vous des enfants ? A-e---o-s d-s e-f-n-s ? ----------------------- Avez-vous des enfants ? 0
Imate li psa? Av-z--o-s-un -hie--? Avez-vous un chien ? A-e---o-s u- c-i-n ? -------------------- Avez-vous un chien ? 0
Imate li mačku? A-ez-------n-c--- ? Avez-vous un chat ? A-e---o-s u- c-a- ? ------------------- Avez-vous un chat ? 0
Ovdje su moje knjige. V--c- mes-l---es. Voici mes livres. V-i-i m-s l-v-e-. ----------------- Voici mes livres. 0
Upravo čitam ovu knjigu. E- ---m---n-,--- li---e liv--. En ce moment, je lis ce livre. E- c- m-m-n-, j- l-s c- l-v-e- ------------------------------ En ce moment, je lis ce livre. 0
Šta rado čitate? Qu------- --e-vou--aimez -ire ? Qu’est-ce que vous aimez lire ? Q-’-s---e q-e v-u- a-m-z l-r- ? ------------------------------- Qu’est-ce que vous aimez lire ? 0
Idete li rado na koncert? A-----vou--al-er au c--c----? Aimez-vous aller au concert ? A-m-z-v-u- a-l-r a- c-n-e-t ? ----------------------------- Aimez-vous aller au concert ? 0
Idete li rado u pozorište? A-me--v--s-----r-a- t---tr- ? Aimez-vous aller au théâtre ? A-m-z-v-u- a-l-r a- t-é-t-e ? ----------------------------- Aimez-vous aller au théâtre ? 0
Idete li rado u operu? Ai-ez--o-s-----r-- -’-péra ? Aimez-vous aller à l’opéra ? A-m-z-v-u- a-l-r à l-o-é-a ? ---------------------------- Aimez-vous aller à l’opéra ? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Maternji jezik? Očinski jezik!

Od koga ste kao dijete učili jezik? Sigurno ćete sad reći: Od majke! To misli većina ljudi na svijetu. Pojam maternjeg jezika prisutan je u gotovo svih naroda. Poznaju ga i Englezi i Kinezi. Možda zbog toga što majka provodi više vremena s djecom. Novija istraživanja dolaze naime do drugačijih rezultata. Ona pokazuju da je naš jezik najčešće jezik naših očeva. Istraživači su ispitivali nasljedstva i jezike pomiješanih naroda. Kod takvih naroda roditelji su bili različitog kulturnog porijekla. Ti narodi nastali su prije više tisuća godina. Razlog tome su bile velike seobe naroda. Nasljeđe tih pomiješanih naroda se genetički analiziralo. Potom se ono uporedilo s jezikom naroda. Većina naroda govori jezikom svojih muških predaka. Drugim riječima, jezik zemlje pripada Y-hromosomu. Muškarci su, dakle, svoj jezik donijeli u strane zemlje. A žene tamo su novi jezik preuzele od muškaraca. Međutim, i dan-danas očevi imaju veliki utjecaj na naš jezik. Jer se bebe pri učenju usmjeravaju na jezik svojih očeva. Očevi znatno manje pričaju sa svojom djecom. Muška rečenična struktura je takođe jednostavnija od ženske. Stoga je jezik očeva pogodniji za bebe. On ih ne opterećuje i stoga je lakši za usvajanje. Zato djeca kad pričaju radije oponašaju oca nego mamu. Kasnije naš jezik više oblikuje majčin vokabular nego očev. Time na naš jezik utječu i majka i otac. Stoga bi se maternji jezik trebao zvati roditeljski jezik!
Da li ste to znali?
Italijanski spada u romanske jezike. To znači da se razvio iz latinskog. Italijanski je maternji jezik za oko 70 miliona ljudi. Većina njih živi u Italiji. Ali italijanski se razumije i u Sloveniji i Hrvatskoj. Kolonijalnom politikom jezik se prije proširio do Afrike. U Libiji, Somaliji i Eritreji i danas puno starijih ljudi razumije italijanski. I brojni iseljenici donose ovaj jezik u novu domovinu. Prije svega u Južnoj Americi ima puno zajednicа koje govore italijanski. Tamo se često italijanski pomiješao sa španskim pa su se stvorili novi jezici. Posebnost italijanskog je puno različitih dijalekata. Neki naučnici govore pri tome čak o posebnim jezicima. Pravopis italijanskog nije težak, on se oslanja na izgovor. Za mnoge je italijanski najljepši jezik na svijetu! Možda i zato što je to jezik muzike, dizajna i kulinarstva?