Knjiga fraza

bs Ćaskanje 1   »   sr Ћаскање 1

20 [dvadeset]

Ćaskanje 1

Ćaskanje 1

20 [двадесет]

20 [dvadeset]

Ћаскање 1

Ćaskanje 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski srpski Igra Više
Raskomotite se! Раскомот--- --! Р__________ с__ Р-с-о-о-и-е с-! --------------- Раскомотите се! 0
R-sk-m-tit- -e! R__________ s__ R-s-o-o-i-e s-! --------------- Raskomotite se!
Osjećajte se kao kod kuće! Осећај-е-се -ао--од----е! О_______ с_ к__ к__ к____ О-е-а-т- с- к-о к-д к-ћ-! ------------------------- Осећајте се као код куће! 0
Oseća-te -e ka- ko- ---́e! O_______ s_ k__ k__ k____ O-e-́-j-e s- k-o k-d k-c-e- --------------------------- Osećajte se kao kod kuće!
Šta želite piti? Ш---же---- п-----? Ш__ ж_____ п______ Ш-а ж-л-т- п-п-т-? ------------------ Шта желите попити? 0
Št--ž-l--e popi--? Š__ ž_____ p______ Š-a ž-l-t- p-p-t-? ------------------ Šta želite popiti?
Volite li muziku? В----е ----узику? В_____ л_ м______ В-л-т- л- м-з-к-? ----------------- Волите ли музику? 0
Vo-ite-l---uz-ku? V_____ l_ m______ V-l-t- l- m-z-k-? ----------------- Volite li muziku?
Ja volim klasičnu muziku. Ј--волим-к--с-ч-- -узи--. Ј_ в____ к_______ м______ Ј- в-л-м к-а-и-н- м-з-к-. ------------------------- Ја волим класичну музику. 0
Ja -oli--k-a--čnu mu-ik-. J_ v____ k_______ m______ J- v-l-m k-a-i-n- m-z-k-. ------------------------- Ja volim klasičnu muziku.
Ovdje su moji CD-ovi. Овд- с--м-ји ЦД-ов-. О___ с_ м___ Ц______ О-д- с- м-ј- Ц---в-. -------------------- Овде су моји ЦД-ови. 0
Ov-e-s--m-j- -D-o--. O___ s_ m___ C______ O-d- s- m-j- C---v-. -------------------- Ovde su moji CD-ovi.
Svirate li neki instrument? Свир-т-------к- ин-тр--е-т? С______ л_ н___ и__________ С-и-а-е л- н-к- и-с-р-м-н-? --------------------------- Свирате ли неки инструмент? 0
S-ira-- li neki----tr-m--t? S______ l_ n___ i__________ S-i-a-e l- n-k- i-s-r-m-n-? --------------------------- Svirate li neki instrument?
Ovdje je moja gitara. О--- -- -оја--ит-ра. О___ ј_ м___ г______ О-д- ј- м-ј- г-т-р-. -------------------- Овде је моја гитара. 0
O--e ---m--a ---ara. O___ j_ m___ g______ O-d- j- m-j- g-t-r-. -------------------- Ovde je moja gitara.
Pjevate li rado? П-в-------р--о? П_____ л_ р____ П-в-т- л- р-д-? --------------- Певате ли радо? 0
Peva-- -i-r-do? P_____ l_ r____ P-v-t- l- r-d-? --------------- Pevate li rado?
Imate li djece? И--------дец-? И____ л_ д____ И-а-е л- д-ц-? -------------- Имате ли деце? 0
Im-te l--d-ce? I____ l_ d____ I-a-e l- d-c-? -------------- Imate li dece?
Imate li psa? И---е -и ---? И____ л_ п___ И-а-е л- п-а- ------------- Имате ли пса? 0
Ima-e li-p--? I____ l_ p___ I-a-e l- p-a- ------------- Imate li psa?
Imate li mačku? И-ат- л- -----? И____ л_ м_____ И-а-е л- м-ч-у- --------------- Имате ли мачку? 0
I------i--ač--? I____ l_ m_____ I-a-e l- m-č-u- --------------- Imate li mačku?
Ovdje su moje knjige. Овд---у--о-- к-иг-. О___ с_ м___ к_____ О-д- с- м-ј- к-и-е- ------------------- Овде су моје књиге. 0
O--- su -oj---nj---. O___ s_ m___ k______ O-d- s- m-j- k-j-g-. -------------------- Ovde su moje knjige.
Upravo čitam ovu knjigu. Уп-а-- ----м ову-књигу. У_____ ч____ о__ к_____ У-р-в- ч-т-м о-у к-и-у- ----------------------- Управо читам ову књигу. 0
Up--vo čit------ ---igu. U_____ č____ o__ k______ U-r-v- č-t-m o-u k-j-g-. ------------------------ Upravo čitam ovu knjigu.
Šta rado čitate? Шт- р--о --т---? Ш__ р___ ч______ Ш-а р-д- ч-т-т-? ---------------- Шта радо читате? 0
Š-----d- -----e? Š__ r___ č______ Š-a r-d- č-t-t-? ---------------- Šta rado čitate?
Idete li rado na koncert? Ид-т--л---а-о-на-к--це-т? И____ л_ р___ н_ к_______ И-е-е л- р-д- н- к-н-е-т- ------------------------- Идете ли радо на концерт? 0
Idete -- ra----- -on----? I____ l_ r___ n_ k_______ I-e-e l- r-d- n- k-n-e-t- ------------------------- Idete li rado na koncert?
Idete li rado u pozorište? И-е---ли-ра-о - поз--и-т-? И____ л_ р___ у п_________ И-е-е л- р-д- у п-з-р-ш-е- -------------------------- Идете ли радо у позориште? 0
I-e-- -----do ---oz-riš--? I____ l_ r___ u p_________ I-e-e l- r-d- u p-z-r-š-e- -------------------------- Idete li rado u pozorište?
Idete li rado u operu? И---е -и-р-до-у-----у? И____ л_ р___ у о_____ И-е-е л- р-д- у о-е-у- ---------------------- Идете ли радо у оперу? 0
I--t- -i--a-o-u o-e-u? I____ l_ r___ u o_____ I-e-e l- r-d- u o-e-u- ---------------------- Idete li rado u operu?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + srpski (1-100) MP3 srpski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Maternji jezik? Očinski jezik!

Od koga ste kao dijete učili jezik? Sigurno ćete sad reći: Od majke! To misli većina ljudi na svijetu. Pojam maternjeg jezika prisutan je u gotovo svih naroda. Poznaju ga i Englezi i Kinezi. Možda zbog toga što majka provodi više vremena s djecom. Novija istraživanja dolaze naime do drugačijih rezultata. Ona pokazuju da je naš jezik najčešće jezik naših očeva. Istraživači su ispitivali nasljedstva i jezike pomiješanih naroda. Kod takvih naroda roditelji su bili različitog kulturnog porijekla. Ti narodi nastali su prije više tisuća godina. Razlog tome su bile velike seobe naroda. Nasljeđe tih pomiješanih naroda se genetički analiziralo. Potom se ono uporedilo s jezikom naroda. Većina naroda govori jezikom svojih muških predaka. Drugim riječima, jezik zemlje pripada Y-hromosomu. Muškarci su, dakle, svoj jezik donijeli u strane zemlje. A žene tamo su novi jezik preuzele od muškaraca. Međutim, i dan-danas očevi imaju veliki utjecaj na naš jezik. Jer se bebe pri učenju usmjeravaju na jezik svojih očeva. Očevi znatno manje pričaju sa svojom djecom. Muška rečenična struktura je takođe jednostavnija od ženske. Stoga je jezik očeva pogodniji za bebe. On ih ne opterećuje i stoga je lakši za usvajanje. Zato djeca kad pričaju radije oponašaju oca nego mamu. Kasnije naš jezik više oblikuje majčin vokabular nego očev. Time na naš jezik utječu i majka i otac. Stoga bi se maternji jezik trebao zvati roditeljski jezik!
Da li ste to znali?
Italijanski spada u romanske jezike. To znači da se razvio iz latinskog. Italijanski je maternji jezik za oko 70 miliona ljudi. Većina njih živi u Italiji. Ali italijanski se razumije i u Sloveniji i Hrvatskoj. Kolonijalnom politikom jezik se prije proširio do Afrike. U Libiji, Somaliji i Eritreji i danas puno starijih ljudi razumije italijanski. I brojni iseljenici donose ovaj jezik u novu domovinu. Prije svega u Južnoj Americi ima puno zajednicа koje govore italijanski. Tamo se često italijanski pomiješao sa španskim pa su se stvorili novi jezici. Posebnost italijanskog je puno različitih dijalekata. Neki naučnici govore pri tome čak o posebnim jezicima. Pravopis italijanskog nije težak, on se oslanja na izgovor. Za mnoge je italijanski najljepši jezik na svijetu! Možda i zato što je to jezik muzike, dizajna i kulinarstva?