Knjiga fraza

bs Ćaskanje 1   »   uk Коротка розмова 1

20 [dvadeset]

Ćaskanje 1

Ćaskanje 1

20 [двадцять]

20 [dvadtsyatʹ]

Коротка розмова 1

[Korotka rozmova 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Raskomotite se! В-а-т-в---е-ь з-учн--е! Влаштовуйтесь зручніше! В-а-т-в-й-е-ь з-у-н-ш-! ----------------------- Влаштовуйтесь зручніше! 0
V---h-ovu--t--ʹ zr---ni---! Vlashtovuy-tesʹ zruchnishe! V-a-h-o-u-̆-e-ʹ z-u-h-i-h-! --------------------------- Vlashtovuy̆tesʹ zruchnishe!
Osjećajte se kao kod kuće! Поч-ва---ся-я- -----! Почувайтеся як удома! П-ч-в-й-е-я я- у-о-а- --------------------- Почувайтеся як удома! 0
Poc-uva-̆t-sya ----u--m-! Pochuvay-tesya yak udoma! P-c-u-a-̆-e-y- y-k u-o-a- ------------------------- Pochuvay̆tesya yak udoma!
Šta želite piti? Що-б--В- хо-іл- в-пити? Що би Ви хотіли випити? Щ- б- В- х-т-л- в-п-т-? ----------------------- Що би Ви хотіли випити? 0
Shch- by----kh----- v--yty? Shcho by Vy khotily vypyty? S-c-o b- V- k-o-i-y v-p-t-? --------------------------- Shcho by Vy khotily vypyty?
Volite li muziku? Ви--ю-ите-му-ик-? Ви любите музику? В- л-б-т- м-з-к-? ----------------- Ви любите музику? 0
V---y--yt--muzy-u? Vy lyubyte muzyku? V- l-u-y-e m-z-k-? ------------------ Vy lyubyte muzyku?
Ja volim klasičnu muziku. Я любл- -ла---н- -----у. Я люблю класичну музику. Я л-б-ю к-а-и-н- м-з-к-. ------------------------ Я люблю класичну музику. 0
YA -y-b-----la-ych-u mu--k-. YA lyublyu klasychnu muzyku. Y- l-u-l-u k-a-y-h-u m-z-k-. ---------------------------- YA lyublyu klasychnu muzyku.
Ovdje su moji CD-ovi. Ту----мо--ко--ак-----ки. Тут є мої компакт-диски. Т-т є м-ї к-м-а-т-д-с-и- ------------------------ Тут є мої компакт-диски. 0
T----- ---- k---a---dy---. Tut ye moi- kompakt-dysky. T-t y- m-i- k-m-a-t-d-s-y- -------------------------- Tut ye moï kompakt-dysky.
Svirate li neki instrument? Чи г---т- Ви на-яком-сь ін-т-у-ент-? Чи граєте Ви на якомусь інструменті? Ч- г-а-т- В- н- я-о-у-ь і-с-р-м-н-і- ------------------------------------ Чи граєте Ви на якомусь інструменті? 0
Ch---r--ete Vy-n---a-o-u-- --s-r--e-t-? Chy hrayete Vy na yakomusʹ instrumenti? C-y h-a-e-e V- n- y-k-m-s- i-s-r-m-n-i- --------------------------------------- Chy hrayete Vy na yakomusʹ instrumenti?
Ovdje je moja gitara. Ось--о---іта--. Ось моя гітара. О-ь м-я г-т-р-. --------------- Ось моя гітара. 0
Os- -o-a-h---ra. Osʹ moya hitara. O-ʹ m-y- h-t-r-. ---------------- Osʹ moya hitara.
Pjevate li rado? В---хо-е--пі-а--е? Ви охоче співаєте? В- о-о-е с-і-а-т-? ------------------ Ви охоче співаєте? 0
V- -k-oc---s-iv----e? Vy okhoche spivayete? V- o-h-c-e s-i-a-e-e- --------------------- Vy okhoche spivayete?
Imate li djece? Ви м--те--ітей? Ви маєте дітей? В- м-є-е д-т-й- --------------- Ви маєте дітей? 0
V---------d----̆? Vy mayete ditey-? V- m-y-t- d-t-y-? ----------------- Vy mayete ditey̆?
Imate li psa? В---а-т- -о-ак-? Ви маєте собаку? В- м-є-е с-б-к-? ---------------- Ви маєте собаку? 0
Vy ma--te--ob-k-? Vy mayete sobaku? V- m-y-t- s-b-k-? ----------------- Vy mayete sobaku?
Imate li mačku? Ви-має-е --ш--? Ви маєте кішку? В- м-є-е к-ш-у- --------------- Ви маєте кішку? 0
V- -aye-e --shku? Vy mayete kishku? V- m-y-t- k-s-k-? ----------------- Vy mayete kishku?
Ovdje su moje knjige. Ос- -ої-кни-и. Ось мої книги. О-ь м-ї к-и-и- -------------- Ось мої книги. 0
Osʹ --ï--ny-y. Osʹ moi- knyhy. O-ʹ m-i- k-y-y- --------------- Osʹ moï knyhy.
Upravo čitam ovu knjigu. Я --раз ч--аю цю ----у. Я якраз читаю цю книгу. Я я-р-з ч-т-ю ц- к-и-у- ----------------------- Я якраз читаю цю книгу. 0
Y- ----a- -hy---- --yu kn-hu. YA yakraz chytayu tsyu knyhu. Y- y-k-a- c-y-a-u t-y- k-y-u- ----------------------------- YA yakraz chytayu tsyu knyhu.
Šta rado čitate? Щ- В- ох--е-ч-т--т-? Що Ви охоче читаєте? Щ- В- о-о-е ч-т-є-е- -------------------- Що Ви охоче читаєте? 0
S---- -y o-h---- -h---yete? Shcho Vy okhoche chytayete? S-c-o V- o-h-c-e c-y-a-e-e- --------------------------- Shcho Vy okhoche chytayete?
Idete li rado na koncert? Чи--и--хо---ход--е -- -он----и? Чи Ви охоче ходите на концерти? Ч- В- о-о-е х-д-т- н- к-н-е-т-? ------------------------------- Чи Ви охоче ходите на концерти? 0
Chy-Vy o-hoc-- k-o-y-e-na -o-----t-? Chy Vy okhoche khodyte na kontserty? C-y V- o-h-c-e k-o-y-e n- k-n-s-r-y- ------------------------------------ Chy Vy okhoche khodyte na kontserty?
Idete li rado u pozorište? Чи ---охоч- ---ите-в------? Чи Ви охоче ходите в театр? Ч- В- о-о-е х-д-т- в т-а-р- --------------------------- Чи Ви охоче ходите в театр? 0
Chy--y--k-o----kh-d----- -e-tr? Chy Vy okhoche khodyte v teatr? C-y V- o-h-c-e k-o-y-e v t-a-r- ------------------------------- Chy Vy okhoche khodyte v teatr?
Idete li rado u operu? Ч- -----оче -од-те-в --е-н-----атр? Чи Ви охоче ходите в оперний театр? Ч- В- о-о-е х-д-т- в о-е-н-й т-а-р- ----------------------------------- Чи Ви охоче ходите в оперний театр? 0
Ch- V--ok--c-e k-o--t--v-op-r-y-- -e---? Chy Vy okhoche khodyte v opernyy- teatr? C-y V- o-h-c-e k-o-y-e v o-e-n-y- t-a-r- ---------------------------------------- Chy Vy okhoche khodyte v opernyy̆ teatr?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Maternji jezik? Očinski jezik!

Od koga ste kao dijete učili jezik? Sigurno ćete sad reći: Od majke! To misli većina ljudi na svijetu. Pojam maternjeg jezika prisutan je u gotovo svih naroda. Poznaju ga i Englezi i Kinezi. Možda zbog toga što majka provodi više vremena s djecom. Novija istraživanja dolaze naime do drugačijih rezultata. Ona pokazuju da je naš jezik najčešće jezik naših očeva. Istraživači su ispitivali nasljedstva i jezike pomiješanih naroda. Kod takvih naroda roditelji su bili različitog kulturnog porijekla. Ti narodi nastali su prije više tisuća godina. Razlog tome su bile velike seobe naroda. Nasljeđe tih pomiješanih naroda se genetički analiziralo. Potom se ono uporedilo s jezikom naroda. Većina naroda govori jezikom svojih muških predaka. Drugim riječima, jezik zemlje pripada Y-hromosomu. Muškarci su, dakle, svoj jezik donijeli u strane zemlje. A žene tamo su novi jezik preuzele od muškaraca. Međutim, i dan-danas očevi imaju veliki utjecaj na naš jezik. Jer se bebe pri učenju usmjeravaju na jezik svojih očeva. Očevi znatno manje pričaju sa svojom djecom. Muška rečenična struktura je takođe jednostavnija od ženske. Stoga je jezik očeva pogodniji za bebe. On ih ne opterećuje i stoga je lakši za usvajanje. Zato djeca kad pričaju radije oponašaju oca nego mamu. Kasnije naš jezik više oblikuje majčin vokabular nego očev. Time na naš jezik utječu i majka i otac. Stoga bi se maternji jezik trebao zvati roditeljski jezik!
Da li ste to znali?
Italijanski spada u romanske jezike. To znači da se razvio iz latinskog. Italijanski je maternji jezik za oko 70 miliona ljudi. Većina njih živi u Italiji. Ali italijanski se razumije i u Sloveniji i Hrvatskoj. Kolonijalnom politikom jezik se prije proširio do Afrike. U Libiji, Somaliji i Eritreji i danas puno starijih ljudi razumije italijanski. I brojni iseljenici donose ovaj jezik u novu domovinu. Prije svega u Južnoj Americi ima puno zajednicа koje govore italijanski. Tamo se često italijanski pomiješao sa španskim pa su se stvorili novi jezici. Posebnost italijanskog je puno različitih dijalekata. Neki naučnici govore pri tome čak o posebnim jezicima. Pravopis italijanskog nije težak, on se oslanja na izgovor. Za mnoge je italijanski najljepši jezik na svijetu! Možda i zato što je to jezik muzike, dizajna i kulinarstva?