Knjiga fraza

bs Ćaskanje 1   »   es Pequeñas Conversaciones 1

20 [dvadeset]

Ćaskanje 1

Ćaskanje 1

20 [veinte]

Pequeñas Conversaciones 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski španski Igra Više
Raskomotite se! ¡P--g--- c---do! ¡------- c------ ¡-ó-g-s- c-m-d-! ---------------- ¡Póngase cómodo!
Osjećajte se kao kod kuće! ¡Si--t--e---m---- c-s-! ¡-------- c--- e- c---- ¡-i-n-a-e c-m- e- c-s-! ----------------------- ¡Siéntase como en casa!
Šta želite piti? ¿Q------gu--aría--o--r? ¿--- l- g------- t----- ¿-u- l- g-s-a-í- t-m-r- ----------------------- ¿Qué le gustaría tomar?
Volite li muziku? ¿Le--u-----------ca? ¿-- g---- l- m------ ¿-e g-s-a l- m-s-c-? -------------------- ¿Le gusta la música?
Ja volim klasičnu muziku. Me---st-------s--a --á--c-. M- g---- l- m----- c------- M- g-s-a l- m-s-c- c-á-i-a- --------------------------- Me gusta la música clásica.
Ovdje su moji CD-ovi. Aquí --t-n mis----. A--- e---- m-- C--- A-u- e-t-n m-s C-s- ------------------- Aquí están mis CDs.
Svirate li neki instrument? ¿-o-- ---te-) al-ú- ins-rumento-----c--? ¿---- (------ a---- i---------- m------- ¿-o-a (-s-e-) a-g-n i-s-r-m-n-o m-s-c-l- ---------------------------------------- ¿Toca (usted) algún instrumento musical?
Ovdje je moja gitara. A-uí----á ----uit-r--. A--- e--- m- g-------- A-u- e-t- m- g-i-a-r-. ---------------------- Aquí está mi guitarra.
Pjevate li rado? ¿Le-gu-t- --nt-r? ¿-- g---- c------ ¿-e g-s-a c-n-a-? ----------------- ¿Le gusta cantar?
Imate li djece? ¿--e-- -u--ed- niños? ¿----- (------ n----- ¿-i-n- (-s-e-) n-ñ-s- --------------------- ¿Tiene (usted) niños?
Imate li psa? ¿---ne---s---)--n-per-o? ¿----- (------ u- p----- ¿-i-n- (-s-e-) u- p-r-o- ------------------------ ¿Tiene (usted) un perro?
Imate li mačku? ¿--en- (-ste-- ------o? ¿----- (------ u- g---- ¿-i-n- (-s-e-) u- g-t-? ----------------------- ¿Tiene (usted) un gato?
Ovdje su moje knjige. Aqu- e------is-li--os. A--- e---- m-- l------ A-u- e-t-n m-s l-b-o-. ---------------------- Aquí están mis libros.
Upravo čitam ovu knjigu. En -ste-mo-en---e-t-- ----n-o--s-----bro. E- e--- m------ e---- l------ e--- l----- E- e-t- m-m-n-o e-t-y l-y-n-o e-t- l-b-o- ----------------------------------------- En este momento estoy leyendo este libro.
Šta rado čitate? ¿Qu---e--u-------r? ¿--- l- g---- l---- ¿-u- l- g-s-a l-e-? ------------------- ¿Qué le gusta leer?
Idete li rado na koncert? ¿L- g-s-a -- a----ci-r---? ¿-- g---- i- a c---------- ¿-e g-s-a i- a c-n-i-r-o-? -------------------------- ¿Le gusta ir a conciertos?
Idete li rado u pozorište? ¿-- gust- -r a--te----? ¿-- g---- i- a- t------ ¿-e g-s-a i- a- t-a-r-? ----------------------- ¿Le gusta ir al teatro?
Idete li rado u operu? ¿----u-t--ir----- -p---? ¿-- g---- i- a l- ó----- ¿-e g-s-a i- a l- ó-e-a- ------------------------ ¿Le gusta ir a la ópera?

Maternji jezik? Očinski jezik!

Od koga ste kao dijete učili jezik? Sigurno ćete sad reći: Od majke! To misli većina ljudi na svijetu. Pojam maternjeg jezika prisutan je u gotovo svih naroda. Poznaju ga i Englezi i Kinezi. Možda zbog toga što majka provodi više vremena s djecom. Novija istraživanja dolaze naime do drugačijih rezultata. Ona pokazuju da je naš jezik najčešće jezik naših očeva. Istraživači su ispitivali nasljedstva i jezike pomiješanih naroda. Kod takvih naroda roditelji su bili različitog kulturnog porijekla. Ti narodi nastali su prije više tisuća godina. Razlog tome su bile velike seobe naroda. Nasljeđe tih pomiješanih naroda se genetički analiziralo. Potom se ono uporedilo s jezikom naroda. Većina naroda govori jezikom svojih muških predaka. Drugim riječima, jezik zemlje pripada Y-hromosomu. Muškarci su, dakle, svoj jezik donijeli u strane zemlje. A žene tamo su novi jezik preuzele od muškaraca. Međutim, i dan-danas očevi imaju veliki utjecaj na naš jezik. Jer se bebe pri učenju usmjeravaju na jezik svojih očeva. Očevi znatno manje pričaju sa svojom djecom. Muška rečenična struktura je takođe jednostavnija od ženske. Stoga je jezik očeva pogodniji za bebe. On ih ne opterećuje i stoga je lakši za usvajanje. Zato djeca kad pričaju radije oponašaju oca nego mamu. Kasnije naš jezik više oblikuje majčin vokabular nego očev. Time na naš jezik utječu i majka i otac. Stoga bi se maternji jezik trebao zvati roditeljski jezik!
Da li ste to znali?
Italijanski spada u romanske jezike. To znači da se razvio iz latinskog. Italijanski je maternji jezik za oko 70 miliona ljudi. Većina njih živi u Italiji. Ali italijanski se razumije i u Sloveniji i Hrvatskoj. Kolonijalnom politikom jezik se prije proširio do Afrike. U Libiji, Somaliji i Eritreji i danas puno starijih ljudi razumije italijanski. I brojni iseljenici donose ovaj jezik u novu domovinu. Prije svega u Južnoj Americi ima puno zajednicа koje govore italijanski. Tamo se često italijanski pomiješao sa španskim pa su se stvorili novi jezici. Posebnost italijanskog je puno različitih dijalekata. Neki naučnici govore pri tome čak o posebnim jezicima. Pravopis italijanskog nije težak, on se oslanja na izgovor. Za mnoge je italijanski najljepši jezik na svijetu! Možda i zato što je to jezik muzike, dizajna i kulinarstva?