Knjiga fraza

bs Ćaskanje 2   »   uk Коротка розмова 2

21 [dvadeset i jedan]

Ćaskanje 2

Ćaskanje 2

21 [двадцять один]

21 [dvadtsyatʹ odyn]

Коротка розмова 2

[Korotka rozmova 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Odakle ste? Звідк--В-? З----- В-- З-і-к- В-? ---------- Звідки Ви? 0
Zv-----V-? Z----- V-- Z-i-k- V-? ---------- Zvidky Vy?
Iz Bazela. З-----лю. З Б------ З Б-з-л-. --------- З Базелю. 0
Z-Ba---y-. Z B------- Z B-z-l-u- ---------- Z Bazelyu.
Bazel je u Švicarskoj. Б--ел------ашо--н---- Ш--й-а-ії. Б----- р----------- у Ш--------- Б-з-л- р-з-а-о-а-и- у Ш-е-ц-р-ї- -------------------------------- Базель розташований у Швейцарії. 0
Baz------ztas--v--y-̆------ey-ts-r-ï. B----- r------------- u S------------- B-z-l- r-z-a-h-v-n-y- u S-v-y-t-a-i-̈- -------------------------------------- Bazelʹ roztashovanyy̆ u Shvey̆tsariï.
Mogu li Vam predstaviti gospodina Milera? До---льт- в-д-ек-м-ндув--и---м-пана---лле-а. Д-------- в--------------- В-- п--- М------- Д-з-о-ь-е в-д-е-о-е-д-в-т- В-м п-н- М-л-е-а- -------------------------------------------- Дозвольте відрекомендувати Вам пана Мюллера. 0
Dozv-l-t- --dr---m--d-va-- Va- pa-a M-ullera. D-------- v--------------- V-- p--- M-------- D-z-o-ʹ-e v-d-e-o-e-d-v-t- V-m p-n- M-u-l-r-. --------------------------------------------- Dozvolʹte vidrekomenduvaty Vam pana Myullera.
On je stranac. В-н – і-оз--е--. В-- – і--------- В-н – і-о-е-е-ь- ---------------- Він – іноземець. 0
Vin -----z-m----. V-- – i---------- V-n – i-o-e-e-s-. ----------------- Vin – inozemetsʹ.
On govori više jezika. Він р--мо-л-- кіл---м- ---ам-. В-- р-------- к------- м------ В-н р-з-о-л-є к-л-к-м- м-в-м-. ------------------------------ Він розмовляє кількома мовами. 0
Vi--roz----y--e-ki--k--- mo-amy. V-- r---------- k------- m------ V-n r-z-o-l-a-e k-l-k-m- m-v-m-. -------------------------------- Vin rozmovlyaye kilʹkoma movamy.
Jeste li prvi put ovdje? Чи---------е--у-? Ч- В- в----- т--- Ч- В- в-е-ш- т-т- ----------------- Чи Ви вперше тут? 0
Ch-----v-e--he -u-? C-- V- v------ t--- C-y V- v-e-s-e t-t- ------------------- Chy Vy vpershe tut?
Ne, bio / bila sam već ovdje prošle godine. Ні,-------/-бу-а-ту- ми-------р-ку. Н-- я б-- / б--- т-- м------- р---- Н-, я б-в / б-л- т-т м-н-л-г- р-к-. ----------------------------------- Ні, я був / була тут минулого року. 0
Ni---a b-v / bu-a tu- -yn--oh- r--u. N-- y- b-- / b--- t-- m------- r---- N-, y- b-v / b-l- t-t m-n-l-h- r-k-. ------------------------------------ Ni, ya buv / bula tut mynuloho roku.
Ali samo jednu sedmicu. А-- --л-ки-ти-де--. А-- т----- т------- А-е т-л-к- т-ж-е-ь- ------------------- Але тільки тиждень. 0
A----il--- -y--de-ʹ. A-- t----- t-------- A-e t-l-k- t-z-d-n-. -------------------- Ale tilʹky tyzhdenʹ.
Kako Vam se dopada kod nas? Чи--одоб-є-ьс---а- у--ас? Ч- п---------- в-- у н--- Ч- п-д-б-є-ь-я в-м у н-с- ------------------------- Чи подобається вам у нас? 0
Chy----ob--etʹ--a v-m u-n--? C-- p------------ v-- u n--- C-y p-d-b-y-t-s-a v-m u n-s- ---------------------------- Chy podobayetʹsya vam u nas?
Vrlo dobro. Ljudi su dragi. Д-ж- до---.-Л--и пр----і. Д--- д----- Л--- п------- Д-ж- д-б-е- Л-д- п-и-м-і- ------------------------- Дуже добре. Люди приємні. 0
Duzh- --br---Lyudy-p-yyemn-. D---- d----- L---- p-------- D-z-e d-b-e- L-u-y p-y-e-n-. ---------------------------- Duzhe dobre. Lyudy pryyemni.
I krajolik mi se također dopada. І ---ц-----ь-под-------я-м--- -а--ж. І м--------- п---------- м--- т----- І м-с-е-і-т- п-д-б-є-ь-я м-н- т-к-ж- ------------------------------------ І місцевість подобається мені також. 0
I---s-s-v--tʹ po----ye-ʹ--- -e-i ta---h. I m---------- p------------ m--- t------ I m-s-s-v-s-ʹ p-d-b-y-t-s-a m-n- t-k-z-. ---------------------------------------- I mistsevistʹ podobayetʹsya meni takozh.
Šta ste po zanimanju? Хто В- ------ф-сіє-? Х-- В- з- п--------- Х-о В- з- п-о-е-і-ю- -------------------- Хто Ви за професією? 0
Kh-- Vy-z- ---fe--y-yu? K--- V- z- p----------- K-t- V- z- p-o-e-i-e-u- ----------------------- Khto Vy za profesiyeyu?
Ja sam prevodilac. Я ---ек-а---. Я п---------- Я п-р-к-а-а-. ------------- Я перекладач. 0
YA p-re---dac-. Y- p----------- Y- p-r-k-a-a-h- --------------- YA perekladach.
Ja prevodim knjige. Я-пе-е-лад-- кни--. Я п--------- к----- Я п-р-к-а-а- к-и-и- ------------------- Я перекладаю книги. 0
Y- -e-e--ada-u-k-yh-. Y- p---------- k----- Y- p-r-k-a-a-u k-y-y- --------------------- YA perekladayu knyhy.
Jeste li sami ovdje? Ви-----с--і? В- т-- с---- В- т-т с-м-? ------------ Ви тут самі? 0
Vy t-- sami? V- t-- s---- V- t-t s-m-? ------------ Vy tut sami?
Ne, moja supruga / moj suprug je također ovdje. Н-,-м-- ---к----м-й-чол-вік-т-к-ж ту-. Н-- м-- ж---- / м-- ч------ т---- т--- Н-, м-я ж-н-а / м-й ч-л-в-к т-к-ж т-т- -------------------------------------- Ні, моя жінка / мій чоловік також тут. 0
Ni--m--a -h---a --miy- c---ov-- ---ozh -ut. N-- m--- z----- / m--- c------- t----- t--- N-, m-y- z-i-k- / m-y- c-o-o-i- t-k-z- t-t- ------------------------------------------- Ni, moya zhinka / miy̆ cholovik takozh tut.
А tamo su moje dvoje djece. Т-м-т---- дво- -ої- ді-ей. Т-- т---- д--- м--- д----- Т-м т-к-ж д-о- м-ї- д-т-й- -------------------------- Там також двоє моїх дітей. 0
Ta- -a-oz- -v--- ---̈-- dit---. T-- t----- d---- m----- d------ T-m t-k-z- d-o-e m-i-k- d-t-y-. ------------------------------- Tam takozh dvoye moïkh ditey̆.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Romanski jezici

700 miliona ljudi su izvorni govornici nekog od romanskih jezika. Time romanska gurpa jezika spada u najvažnije jezike u svijetu. Romanski jezici spadaju u indoevropsku porodicu jezika. Svi romanski jezici potječu od latinskog. To znači da su potomci jezika Rima. Osnova svih romanskih jezika bio je vulgarni latinski jezik. Pod tim se podrazumijeva govorni jezik kasnog antičkog doba. Vulgarni latinski jezik se raširio Evropom romanskim osvajanjima. Iz njega su se zatim razvili romanski jezici i dijalekti. Sam latinski je naprotiv italski jezik. Ukupno postoji oko 15 romanskih jezika. Teško je odrediti tačan broj. Često je nejasno da li se tu ubrajaju i zasebni jezici ili samo dijalekti. Neki romanski jezici su u međuvremenu izumrli. Međutim, na romanskoj osnovi su također nastali novi jezici. To su kreolski jezici. Danas je španlski najveći romanski jezik u svijetu. On spada u svjetske jezik s više od 380 miliona govornika. Naučnicima su romanski jezici jako zanimljivi. Budući da je povijest te jezičke grupe dobro dokumentirana. Latinski ili romanski spisi postoje već 2.500 godina. Jezikoslovci pomoću njih ispituju nastanak pojedinih jezika. Na taj način mogu istražiti pravila po kojima se razvija jezik. Mnoga od ovih rezultata mogu se primijeniti na druge jezike. Gramatika romanskih jezika je slično građena. Međutim, najviše sličnosti je u vokabularu tih jezika. Ukoliko čovjek govori romanski jezik, lako će naučiti drugi. Hvala ti, latinski!
Da li ste to znali?
Japanski jezik spada sigurno u najfascinantnije jezike. Naročito je pismo za puno ljudi interesantno. Sastoji se od kineskih znakova i dva slogovna pisma. Za japanski su takođe karakteristični mnogi dijalekti. Oni se djelimice znatno razlikuju između sebe. Može se desiti da se dva govornika iz različitih područja ne razumiju. Japanski posjeduje melodični akcent. Kada se neka riječ želi naglasiti, ne govori se znači glasnije. Mijenja se visina tonova. Oko 130 miliona ljudi govori japanski. Većina njih, naravno, živi u Japanu. Međutim, i u Brazilu i Sjevernoj Americi ima velikih grupa govornika japanskog jezika. To su potomci japanskih iseljenika. Pravih govornika japanskog kao drugog jezika ima relativno malo. Ali upravo to bi nas trebalo motivirati da naučimo ovaj uzbudljivi jezik!