Knjiga fraza

bs Ćaskanje 2   »   kk Small Talk 2

21 [dvadeset i jedan]

Ćaskanje 2

Ćaskanje 2

21 [жиырма бір]

21 [jïırma bir]

Small Talk 2

[Qısqa äñgime 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski kazaški Igra Više
Odakle ste? Сіз-қай-а--бол-сы-? С-- қ----- б------- С-з қ-й-а- б-л-с-з- ------------------- Сіз қайдан боласыз? 0
Si--q-ydan----a---? S-- q----- b------- S-z q-y-a- b-l-s-z- ------------------- Siz qaydan bolasız?
Iz Bazela. Б---льден. Б--------- Б-з-л-д-н- ---------- Базельден. 0
Bazel---. B-------- B-z-l-e-. --------- Bazelden.
Bazel je u Švicarskoj. Б-зель Ш----ар-яд-. Б----- Ш----------- Б-з-л- Ш-е-ц-р-я-а- ------------------- Базель Швейцарияда. 0
B--el -vey-a-----a. B---- Ş------------ B-z-l Ş-e-c-r-y-d-. ------------------- Bazel Şveycarïyada.
Mogu li Vam predstaviti gospodina Milera? Сі-бен Мю---- -ыр--н- т--ыст-рс-м-б-----а? С----- М----- м------ т---------- б--- м-- С-з-е- М-л-е- м-р-а-ы т-н-с-ы-с-м б-л- м-? ------------------------------------------ Сізбен Мюллер мырзаны таныстырсам бола ма? 0
Si------yul-e- -ırz-n---anıs--rs-----l- m-? S----- M------ m------ t---------- b--- m-- S-z-e- M-u-l-r m-r-a-ı t-n-s-ı-s-m b-l- m-? ------------------------------------------- Sizben Myuller mırzanı tanıstırsam bola ma?
On je stranac. Ол-— --тел-ік. О- — ш-------- О- — ш-т-л-і-. -------------- Ол — шетелдік. 0
O- —---t-l-i-. O- — ş-------- O- — ş-t-l-i-. -------------- Ol — şeteldik.
On govori više jezika. Ол-б--н--- т---- сөй-----. О- б------ т---- с-------- О- б-р-е-е т-л-е с-й-е-д-. -------------------------- Ол бірнеше тілде сөйлейді. 0
O----r-eşe-til-e--öyl---i. O- b------ t---- s-------- O- b-r-e-e t-l-e s-y-e-d-. -------------------------- Ol birneşe tilde söyleydi.
Jeste li prvi put ovdje? С-- м-н-а--л-а--р-- ----ің-з б-? С-- м---- а---- р-- к------- б-- С-з м-н-а а-ғ-ш р-т к-л-і-і- б-? -------------------------------- Сіз мұнда алғаш рет келдіңіз бе? 0
Si--m--d--a-ğ-ş--et keld-ñiz be? S-- m---- a---- r-- k------- b-- S-z m-n-a a-ğ-ş r-t k-l-i-i- b-? -------------------------------- Siz munda alğaş ret keldiñiz be?
Ne, bio / bila sam već ovdje prošle godine. Жоқ, --н--ұ-да ---------л--н-ы-. Ж--- м-- м---- б----- б--------- Ж-қ- м-н м-н-а б-л-ы- б-л-а-м-н- -------------------------------- Жоқ, мен мұнда былтыр болғанмын. 0
J-q---en-mu----b------bo-ğanmı-. J--- m-- m---- b----- b--------- J-q- m-n m-n-a b-l-ı- b-l-a-m-n- -------------------------------- Joq, men munda bıltır bolğanmın.
Ali samo jednu sedmicu. Б-р---бір --т--ғ---. Б---- б-- а--- ғ---- Б-р-қ б-р а-т- ғ-н-. -------------------- Бірақ бір апта ғана. 0
B-r-- b-r--p---ğ-na. B---- b-- a--- ğ---- B-r-q b-r a-t- ğ-n-. -------------------- Biraq bir apta ğana.
Kako Vam se dopada kod nas? С--г--біздің---қ--н-й м-? С---- б----- ж-- ұ--- м-- С-з-е б-з-і- ж-қ ұ-а- м-? ------------------------- Сізге біздің жақ ұнай ма? 0
S-zg-----d-ñ --- una--m-? S---- b----- j-- u--- m-- S-z-e b-z-i- j-q u-a- m-? ------------------------- Sizge bizdiñ jaq unay ma?
Vrlo dobro. Ljudi su dragi. Өте --қ--. -д--д--ды- --з- -ыл- еке-. Ө-- ж----- А--------- ж--- ж--- е---- Ө-е ж-қ-ы- А-а-д-р-ы- ж-з- ж-л- е-е-. ------------------------------------- Өте жақсы. Адамдардың жүзі жылы екен. 0
Ö---jaq--------dard---j-z--j--- e---. Ö-- j----- A--------- j--- j--- e---- Ö-e j-q-ı- A-a-d-r-ı- j-z- j-l- e-e-. ------------------------------------- Öte jaqsı. Adamdardıñ jüzi jılı eken.
I krajolik mi se također dopada. Л----аф- -а--н-йды. Л------- т- ұ------ Л-н-ш-ф- т- ұ-а-д-. ------------------- Ландшафт та ұнайды. 0
L-nd-af- ta -nay--. L------- t- u------ L-n-ş-f- t- u-a-d-. ------------------- Landşaft ta unaydı.
Šta ste po zanimanju? Мам----ғ-ң-з -е? М----------- н-- М-м-н-ы-ы-ы- н-? ---------------- Мамандығыңыз не? 0
Ma----ığıñız -e? M----------- n-- M-m-n-ı-ı-ı- n-? ---------------- Mamandığıñız ne?
Ja sam prevodilac. Ме-------маш-мы-. М-- а------------ М-н а-д-р-а-ы-ы-. ----------------- Мен аудармашымын. 0
M-n a---rm-ş-mın. M-- a------------ M-n a-d-r-a-ı-ı-. ----------------- Men awdarmaşımın.
Ja prevodim knjige. Ме- кі--п а----а-ы-. М-- к---- а--------- М-н к-т-п а-д-р-м-н- -------------------- Мен кітап аударамын. 0
Men---t-p aw-a-a-ı-. M-- k---- a--------- M-n k-t-p a-d-r-m-n- -------------------- Men kitap awdaramın.
Jeste li sami ovdje? С-- мұ----жалғы-сыз б-? С-- м---- ж-------- б-- С-з м-н-а ж-л-ы-с-з б-? ----------------------- Сіз мұнда жалғызсыз ба? 0
Si- --nda -a--ı-sız---? S-- m---- j-------- b-- S-z m-n-a j-l-ı-s-z b-? ----------------------- Siz munda jalğızsız ba?
Ne, moja supruga / moj suprug je također ovdje. Ж--,---н-ң -й-л-м / күй---м-----сы--а. Ж--- м---- ә----- / к------ д- о------ Ж-қ- м-н-ң ә-е-і- / к-й-у-м д- о-ы-д-. -------------------------------------- Жоқ, менің әйелім / күйеуім де осында. 0
J-q-----i- ---lim-/-kü------d- o--nd-. J--- m---- ä----- / k------ d- o------ J-q- m-n-ñ ä-e-i- / k-y-w-m d- o-ı-d-. -------------------------------------- Joq, meniñ äyelim / küyewim de osında.
А tamo su moje dvoje djece. А- -н-у-- -е-і--е---балам. А- а--- - м---- е-- б----- А- а-а- - м-н-ң е-і б-л-м- -------------------------- Ал анау - менің екі балам. 0
Al-ana- - -eniñ--k---al--. A- a--- - m---- e-- b----- A- a-a- - m-n-ñ e-i b-l-m- -------------------------- Al anaw - meniñ eki balam.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Romanski jezici

700 miliona ljudi su izvorni govornici nekog od romanskih jezika. Time romanska gurpa jezika spada u najvažnije jezike u svijetu. Romanski jezici spadaju u indoevropsku porodicu jezika. Svi romanski jezici potječu od latinskog. To znači da su potomci jezika Rima. Osnova svih romanskih jezika bio je vulgarni latinski jezik. Pod tim se podrazumijeva govorni jezik kasnog antičkog doba. Vulgarni latinski jezik se raširio Evropom romanskim osvajanjima. Iz njega su se zatim razvili romanski jezici i dijalekti. Sam latinski je naprotiv italski jezik. Ukupno postoji oko 15 romanskih jezika. Teško je odrediti tačan broj. Često je nejasno da li se tu ubrajaju i zasebni jezici ili samo dijalekti. Neki romanski jezici su u međuvremenu izumrli. Međutim, na romanskoj osnovi su također nastali novi jezici. To su kreolski jezici. Danas je španlski najveći romanski jezik u svijetu. On spada u svjetske jezik s više od 380 miliona govornika. Naučnicima su romanski jezici jako zanimljivi. Budući da je povijest te jezičke grupe dobro dokumentirana. Latinski ili romanski spisi postoje već 2.500 godina. Jezikoslovci pomoću njih ispituju nastanak pojedinih jezika. Na taj način mogu istražiti pravila po kojima se razvija jezik. Mnoga od ovih rezultata mogu se primijeniti na druge jezike. Gramatika romanskih jezika je slično građena. Međutim, najviše sličnosti je u vokabularu tih jezika. Ukoliko čovjek govori romanski jezik, lako će naučiti drugi. Hvala ti, latinski!
Da li ste to znali?
Japanski jezik spada sigurno u najfascinantnije jezike. Naročito je pismo za puno ljudi interesantno. Sastoji se od kineskih znakova i dva slogovna pisma. Za japanski su takođe karakteristični mnogi dijalekti. Oni se djelimice znatno razlikuju između sebe. Može se desiti da se dva govornika iz različitih područja ne razumiju. Japanski posjeduje melodični akcent. Kada se neka riječ želi naglasiti, ne govori se znači glasnije. Mijenja se visina tonova. Oko 130 miliona ljudi govori japanski. Većina njih, naravno, živi u Japanu. Međutim, i u Brazilu i Sjevernoj Americi ima velikih grupa govornika japanskog jezika. To su potomci japanskih iseljenika. Pravih govornika japanskog kao drugog jezika ima relativno malo. Ali upravo to bi nas trebalo motivirati da naučimo ovaj uzbudljivi jezik!