Knjiga fraza

bs Ćaskanje 2   »   cs Konverzace 2

21 [dvadeset i jedan]

Ćaskanje 2

Ćaskanje 2

21 [dvacet jedna]

Konverzace 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski češki Igra Više
Odakle ste? Od--d-jst-? O---- j---- O-k-d j-t-? ----------- Odkud jste? 0
Iz Bazela. Z--as-l-j-. Z B-------- Z B-s-l-j-. ----------- Z Basileje. 0
Bazel je u Švicarskoj. B-silej le-í ve Šv-c-rsk-. B------ l--- v- Š--------- B-s-l-j l-ž- v- Š-ý-a-s-u- -------------------------- Basilej leží ve Švýcarsku. 0
Mogu li Vam predstaviti gospodina Milera? Moh- vá- před--a--t pana -üll---? M--- v-- p--------- p--- M------- M-h- v-m p-e-s-a-i- p-n- M-l-e-a- --------------------------------- Mohu vám představit pana Müllera? 0
On je stranac. Je-to --z---c. J- t- c------- J- t- c-z-n-c- -------------- Je to cizinec. 0
On govori više jezika. Ovl-dá--ě-olik--eč-.-- --u---něk-l--- -az--y. O----- n------ ř---- / M---- n------- j------ O-l-d- n-k-l-k ř-č-. / M-u-í n-k-l-k- j-z-k-. --------------------------------------------- Ovládá několik řečí. / Mluví několika jazyky. 0
Jeste li prvi put ovdje? J-te--a-y p-p-vé? J--- t--- p------ J-t- t-d- p-p-v-? ----------------- Jste tady poprvé? 0
Ne, bio / bila sam već ovdje prošle godine. Ne,--y- -sem tady už--in-lý-r--. N-- b-- j--- t--- u- m----- r--- N-, b-l j-e- t-d- u- m-n-l- r-k- -------------------------------- Ne, byl jsem tady už minulý rok. 0
Ali samo jednu sedmicu. Ale j---n- t---n. A-- j-- n- t----- A-e j-n n- t-d-n- ----------------- Ale jen na týden. 0
Kako Vam se dopada kod nas? Jak s--V-m-u --s-l-b-? J-- s- V-- u n-- l---- J-k s- V-m u n-s l-b-? ---------------------- Jak se Vám u nás líbí? 0
Vrlo dobro. Ljudi su dragi. V--m- se -i--a-y-l---. L--é --ou m---. V---- s- m- t--- l---- L--- j--- m---- V-l-i s- m- t-d- l-b-. L-d- j-o- m-l-. -------------------------------------- Velmi se mi tady líbí. Lidé jsou milí. 0
I krajolik mi se također dopada. A-k-aji-a se -i -a------í. A k------ s- m- t--- l---- A k-a-i-a s- m- t-k- l-b-. -------------------------- A krajina se mi také líbí. 0
Šta ste po zanimanju? Čí- --t-- --Ja-é je --še-povol--í? Č-- j---- / J--- j- v--- p-------- Č-m j-t-? / J-k- j- v-š- p-v-l-n-? ---------------------------------- Čím jste? / Jaké je vaše povolání? 0
Ja sam prevodilac. Jsem----k-a--t-l. J--- p----------- J-e- p-e-l-d-t-l- ----------------- Jsem překladatel. 0
Ja prevodim knjige. Přek--d-- knihy. P-------- k----- P-e-l-d-m k-i-y- ---------------- Překládám knihy. 0
Jeste li sami ovdje? J--e t-dy--á- / ----? J--- t--- s-- / s---- J-t- t-d- s-m / s-m-? --------------------- Jste tady sám / sama? 0
Ne, moja supruga / moj suprug je također ovdje. Ne-------žen----mů--m---j- t-d---aké. N-- m--- ž--- / m-- m-- j- t--- t---- N-, m-j- ž-n- / m-j m-ž j- t-d- t-k-. ------------------------------------- Ne, moje žena / můj muž je tady také. 0
А tamo su moje dvoje djece. A t-- -s---mé --ě ---i. A t-- j--- m- d-- d---- A t-m j-o- m- d-ě d-t-. ----------------------- A tam jsou mé dvě děti. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Romanski jezici

700 miliona ljudi su izvorni govornici nekog od romanskih jezika. Time romanska gurpa jezika spada u najvažnije jezike u svijetu. Romanski jezici spadaju u indoevropsku porodicu jezika. Svi romanski jezici potječu od latinskog. To znači da su potomci jezika Rima. Osnova svih romanskih jezika bio je vulgarni latinski jezik. Pod tim se podrazumijeva govorni jezik kasnog antičkog doba. Vulgarni latinski jezik se raširio Evropom romanskim osvajanjima. Iz njega su se zatim razvili romanski jezici i dijalekti. Sam latinski je naprotiv italski jezik. Ukupno postoji oko 15 romanskih jezika. Teško je odrediti tačan broj. Često je nejasno da li se tu ubrajaju i zasebni jezici ili samo dijalekti. Neki romanski jezici su u međuvremenu izumrli. Međutim, na romanskoj osnovi su također nastali novi jezici. To su kreolski jezici. Danas je španlski najveći romanski jezik u svijetu. On spada u svjetske jezik s više od 380 miliona govornika. Naučnicima su romanski jezici jako zanimljivi. Budući da je povijest te jezičke grupe dobro dokumentirana. Latinski ili romanski spisi postoje već 2.500 godina. Jezikoslovci pomoću njih ispituju nastanak pojedinih jezika. Na taj način mogu istražiti pravila po kojima se razvija jezik. Mnoga od ovih rezultata mogu se primijeniti na druge jezike. Gramatika romanskih jezika je slično građena. Međutim, najviše sličnosti je u vokabularu tih jezika. Ukoliko čovjek govori romanski jezik, lako će naučiti drugi. Hvala ti, latinski!
Da li ste to znali?
Japanski jezik spada sigurno u najfascinantnije jezike. Naročito je pismo za puno ljudi interesantno. Sastoji se od kineskih znakova i dva slogovna pisma. Za japanski su takođe karakteristični mnogi dijalekti. Oni se djelimice znatno razlikuju između sebe. Može se desiti da se dva govornika iz različitih područja ne razumiju. Japanski posjeduje melodični akcent. Kada se neka riječ želi naglasiti, ne govori se znači glasnije. Mijenja se visina tonova. Oko 130 miliona ljudi govori japanski. Većina njih, naravno, živi u Japanu. Međutim, i u Brazilu i Sjevernoj Americi ima velikih grupa govornika japanskog jezika. To su potomci japanskih iseljenika. Pravih govornika japanskog kao drugog jezika ima relativno malo. Ali upravo to bi nas trebalo motivirati da naučimo ovaj uzbudljivi jezik!