Knjiga fraza

bs Ćaskanje 2   »   hi गपशप २

21 [dvadeset i jedan]

Ćaskanje 2

Ćaskanje 2

२१ [इक्कीस]

21 [ikkees]

गपशप २

[gapashap 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski hindski Igra Više
Odakle ste? आ---हा--स- आ-- - -- हैं? आ- क--- स- आ-- / आ- ह--- आ- क-ा- स- आ-े / आ- ह-ं- ------------------------ आप कहाँ से आये / आई हैं? 0
aa- -ah-a- -e-a-y--- aaee-ha--? a-- k----- s- a--- / a--- h---- a-p k-h-a- s- a-y- / a-e- h-i-? ------------------------------- aap kahaan se aaye / aaee hain?
Iz Bazela. ब-सल से ब--- स- ब-स- स- ------- बेसल से 0
besa---e b---- s- b-s-l s- -------- besal se
Bazel je u Švicarskoj. बे----्-ि-्ज---ैंड म-ं---थ-त है ब--- स------------ म-- स---- ह- ब-स- स-व-ट-ज-र-ै-ड म-ं स-थ-त ह- ------------------------------- बेसल स्विट्ज़रलैंड में स्थित है 0
b-s---s-it---a---n---e-n----it--ai b---- s------------ m--- s---- h-- b-s-l s-i-z-r-l-i-d m-i- s-h-t h-i ---------------------------------- besal svitzaralaind mein sthit hai
Mogu li Vam predstaviti gospodina Milera? म---आ-क---्र- मुल्ल---े-मि--ना-चाहता---चाहती हूँ म-- आ--- श--- म----- स- म----- च---- / च---- ह-- म-ं आ-क- श-र- म-ल-ल- स- म-ल-न- च-ह-ा / च-ह-ी ह-ँ ------------------------------------------------ मैं आपको श्री मुल्लर से मिलाना चाहता / चाहती हूँ 0
m-i---a-a-- sh--- m-l-a- -e -ila----c-aa---a-/ ch-a-at-e----n m--- a----- s---- m----- s- m------ c------- / c-------- h--- m-i- a-p-k- s-r-e m-l-a- s- m-l-a-a c-a-h-t- / c-a-h-t-e h-o- ------------------------------------------------------------- main aapako shree mullar se milaana chaahata / chaahatee hoon
On je stranac. व- ---ेशी-ह-ं व- व----- ह-- व- व-द-श- ह-ं ------------- वे विदेशी हैं 0
ve --d-sh-e -ain v- v------- h--- v- v-d-s-e- h-i- ---------------- ve videshee hain
On govori više jezika. व- ----ाष-----ो- सक---हैं व- क- भ----- ब-- स--- ह-- व- क- भ-ष-ए- ब-ल स-त- ह-ं ------------------------- वे कई भाषाएँ बोल सकते हैं 0
ve ---- bhaashaen--ol -ak-t- ---n v- k--- b-------- b-- s----- h--- v- k-e- b-a-s-a-n b-l s-k-t- h-i- --------------------------------- ve kaee bhaashaen bol sakate hain
Jeste li prvi put ovdje? क्-- आ- --ाँ----ी बा----- ह--? क--- आ- य--- प--- ब-- आ-- ह--- क-य- आ- य-ा- प-ल- ब-र आ-े ह-ं- ------------------------------ क्या आप यहाँ पहली बार आये हैं? 0
k---a-------a----h--------- a-y- -ain? k-- a-- y----- p------ b--- a--- h---- k-a a-p y-h-a- p-h-l-e b-a- a-y- h-i-? -------------------------------------- kya aap yahaan pahalee baar aaye hain?
Ne, bio / bila sam već ovdje prošle godine. ज----ीं----ं -हा- -ि-ले-स-ल-आ-- -ा-/ आ---ी ज- न---- म-- य--- प---- स-- आ-- थ- / आ- थ- ज- न-ी-, म-ं य-ा- प-छ-े स-ल आ-ा थ- / आ- थ- ------------------------------------------ जी नहीं, मैं यहाँ पिछले साल आया था / आई थी 0
j----a--n,--ai- -a--an---chh--e -aal ---a--h- ---a-e-thee j-- n----- m--- y----- p------- s--- a--- t-- / a--- t--- j-e n-h-n- m-i- y-h-a- p-c-h-l- s-a- a-y- t-a / a-e- t-e- --------------------------------------------------------- jee nahin, main yahaan pichhale saal aaya tha / aaee thee
Ali samo jednu sedmicu. ल-कि- केव--ए- हफ़्त--के---ए ल---- क--- ए- ह---- क- ल-- ल-क-न क-व- ए- ह-्-े क- ल-ए -------------------------- लेकिन केवल एक हफ़्ते के लिए 0
l-ki- --val-e- h---e k--l-e l---- k---- e- h---- k- l-- l-k-n k-v-l e- h-f-e k- l-e --------------------------- lekin keval ek hafte ke lie
Kako Vam se dopada kod nas? क-य-----ो य-ाँ अ---- ल-त----? क--- आ--- य--- अ---- ल--- ह-- क-य- आ-क- य-ा- अ-्-ा ल-त- ह-? ----------------------------- क्या आपको यहाँ अच्छा लगता है? 0
k-a -ap--- -a-aa--a--c-ha-lag-ta-ha-? k-- a----- y----- a------ l----- h--- k-a a-p-k- y-h-a- a-h-h-a l-g-t- h-i- ------------------------------------- kya aapako yahaan achchha lagata hai?
Vrlo dobro. Ljudi su dragi. बह-त अ-्-ा---ो- बहुत---्छे -ैं ब--- अ----- ल-- ब--- अ---- ह-- ब-ु- अ-्-ा- ल-ग ब-ु- अ-्-े ह-ं ------------------------------ बहुत अच्छा. लोग बहुत अच्छे हैं 0
b--u---c-c-h---l-g-b--u---c-c----h-in b---- a------- l-- b---- a------ h--- b-h-t a-h-h-a- l-g b-h-t a-h-h-e h-i- ------------------------------------- bahut achchha. log bahut achchhe hain
I krajolik mi se također dopada. म-झ---ह-ँ क--नज------ी -च--- -गता -ै म--- य--- क- न----- भ- अ---- ल--- ह- म-झ- य-ा- क- न-़-र- भ- अ-्-ा ल-त- ह- ------------------------------------ मुझे यहाँ का नज़ारा भी अच्छा लगता है 0
mujhe --h-a- ka-na---ra b--e -c-c-ha---gata-hai m---- y----- k- n------ b--- a------ l----- h-- m-j-e y-h-a- k- n-z-a-a b-e- a-h-h-a l-g-t- h-i ----------------------------------------------- mujhe yahaan ka nazaara bhee achchha lagata hai
Šta ste po zanimanju? आप ---ा क--े-ह--? आ- क--- क--- ह--- आ- क-य- क-त- ह-ं- ----------------- आप क्या करते हैं? 0
a-p --a-k-r--- -ain? a-- k-- k----- h---- a-p k-a k-r-t- h-i-? -------------------- aap kya karate hain?
Ja sam prevodilac. म-ं ----न--------ँ म-- ए- अ------ ह-- म-ं ए- अ-ु-ा-क ह-ँ ------------------ मैं एक अनुवादक हूँ 0
m--n-ek-a-uv-adak----n m--- e- a-------- h--- m-i- e- a-u-a-d-k h-o- ---------------------- main ek anuvaadak hoon
Ja prevodim knjige. म-ं-पुस-त-ों -- अ-ु-ाद क-त----ँ-/ क--ी-हूँ म-- प------- क- अ----- क--- ह-- / क--- ह-- म-ं प-स-त-ो- क- अ-ु-ा- क-त- ह-ँ / क-त- ह-ँ ------------------------------------------ मैं पुस्तकों का अनुवाद करता हूँ / करती हूँ 0
main pus-a--n -a-a-uv-a---a-at--ho-n-- kara-e- h--n m--- p------- k- a------ k----- h--- / k------ h--- m-i- p-s-a-o- k- a-u-a-d k-r-t- h-o- / k-r-t-e h-o- --------------------------------------------------- main pustakon ka anuvaad karata hoon / karatee hoon
Jeste li sami ovdje? क--- ----ह-ँ---े-- ----- -ई---ं? क--- आ- य--- अ---- आ-- / आ- ह--- क-य- आ- य-ा- अ-े-े आ-े / आ- ह-ं- -------------------------------- क्या आप यहाँ अकेले आये / आई हैं? 0
ky- --p---h-an--ke-e aa-e-- -a-e h--n? k-- a-- y----- a---- a--- / a--- h---- k-a a-p y-h-a- a-e-e a-y- / a-e- h-i-? -------------------------------------- kya aap yahaan akele aaye / aaee hain?
Ne, moja supruga / moj suprug je također ovdje. जी--ह-ं, -े-------- --मेरे -ति -- यह-- ह-ं ज- न---- म--- प---- / म--- प-- भ- य--- ह-- ज- न-ी-, म-र- प-्-ि / म-र- प-ि भ- य-ा- ह-ं ------------------------------------------ जी नहीं, मेरी पत्नि / मेरे पति भी यहाँ हैं 0
j-e -a-----me--- -a-ni-/ mere---ti--he---aha-- ha-n j-- n----- m---- p---- / m--- p--- b--- y----- h--- j-e n-h-n- m-r-e p-t-i / m-r- p-t- b-e- y-h-a- h-i- --------------------------------------------------- jee nahin, meree patni / mere pati bhee yahaan hain
А tamo su moje dvoje djece. और----े-दो-ो---च-च--वह-ँ हैं औ- म--- द---- ब---- व--- ह-- औ- म-र- द-न-ं ब-्-े व-ा- ह-ं ---------------------------- और मेरे दोनों बच्चे वहाँ हैं 0
au- me-e --n-- bachche-v-haa--h-in a-- m--- d---- b------ v----- h--- a-r m-r- d-n-n b-c-c-e v-h-a- h-i- ---------------------------------- aur mere donon bachche vahaan hain

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Romanski jezici

700 miliona ljudi su izvorni govornici nekog od romanskih jezika. Time romanska gurpa jezika spada u najvažnije jezike u svijetu. Romanski jezici spadaju u indoevropsku porodicu jezika. Svi romanski jezici potječu od latinskog. To znači da su potomci jezika Rima. Osnova svih romanskih jezika bio je vulgarni latinski jezik. Pod tim se podrazumijeva govorni jezik kasnog antičkog doba. Vulgarni latinski jezik se raširio Evropom romanskim osvajanjima. Iz njega su se zatim razvili romanski jezici i dijalekti. Sam latinski je naprotiv italski jezik. Ukupno postoji oko 15 romanskih jezika. Teško je odrediti tačan broj. Često je nejasno da li se tu ubrajaju i zasebni jezici ili samo dijalekti. Neki romanski jezici su u međuvremenu izumrli. Međutim, na romanskoj osnovi su također nastali novi jezici. To su kreolski jezici. Danas je španlski najveći romanski jezik u svijetu. On spada u svjetske jezik s više od 380 miliona govornika. Naučnicima su romanski jezici jako zanimljivi. Budući da je povijest te jezičke grupe dobro dokumentirana. Latinski ili romanski spisi postoje već 2.500 godina. Jezikoslovci pomoću njih ispituju nastanak pojedinih jezika. Na taj način mogu istražiti pravila po kojima se razvija jezik. Mnoga od ovih rezultata mogu se primijeniti na druge jezike. Gramatika romanskih jezika je slično građena. Međutim, najviše sličnosti je u vokabularu tih jezika. Ukoliko čovjek govori romanski jezik, lako će naučiti drugi. Hvala ti, latinski!
Da li ste to znali?
Japanski jezik spada sigurno u najfascinantnije jezike. Naročito je pismo za puno ljudi interesantno. Sastoji se od kineskih znakova i dva slogovna pisma. Za japanski su takođe karakteristični mnogi dijalekti. Oni se djelimice znatno razlikuju između sebe. Može se desiti da se dva govornika iz različitih područja ne razumiju. Japanski posjeduje melodični akcent. Kada se neka riječ želi naglasiti, ne govori se znači glasnije. Mijenja se visina tonova. Oko 130 miliona ljudi govori japanski. Većina njih, naravno, živi u Japanu. Međutim, i u Brazilu i Sjevernoj Americi ima velikih grupa govornika japanskog jezika. To su potomci japanskih iseljenika. Pravih govornika japanskog kao drugog jezika ima relativno malo. Ali upravo to bi nas trebalo motivirati da naučimo ovaj uzbudljivi jezik!