Knjiga fraza

bs Ćaskanje 2   »   es Pequeñas Conversaciones 2

21 [dvadeset i jedan]

Ćaskanje 2

Ćaskanje 2

21 [veintiuno]

Pequeñas Conversaciones 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski španski Igra Više
Odakle ste? ¿-- --nde--- ---ted-? ¿-- d---- e- (------- ¿-e d-n-e e- (-s-e-)- --------------------- ¿De dónde es (usted)?
Iz Bazela. D- Ba-ile-. D- B------- D- B-s-l-a- ----------- De Basilea.
Bazel je u Švicarskoj. B---lea --tá-e- ----a. B------ e--- e- S----- B-s-l-a e-t- e- S-i-a- ---------------------- Basilea está en Suiza.
Mogu li Vam predstaviti gospodina Milera? ¿----er-i-e -resen-arl- -- -e--- -o------? ¿-- p------ p---------- a- s---- M-------- ¿-e p-r-i-e p-e-e-t-r-e a- s-ñ-r M-l-n-r-? ------------------------------------------ ¿Me permite presentarle al señor Molinero?
On je stranac. Él-e---xt--n-ero. É- e- e---------- É- e- e-t-a-j-r-. ----------------- Él es extranjero.
On govori više jezika. É- ha--a -a---s -d-om-s. É- h---- v----- i------- É- h-b-a v-r-o- i-i-m-s- ------------------------ Él habla varios idiomas.
Jeste li prvi put ovdje? ¿-s la-p---er- --z qu- ---- --sted----u-? ¿-- l- p------ v-- q-- e--- (------ a---- ¿-s l- p-i-e-a v-z q-e e-t- (-s-e-) a-u-? ----------------------------------------- ¿Es la primera vez que está (usted) aquí?
Ne, bio / bila sam već ovdje prošle godine. No--------u-e---u- -l-año -a---o. N-- y- e----- a--- e- a-- p------ N-, y- e-t-v- a-u- e- a-o p-s-d-. --------------------------------- No, ya estuve aquí el año pasado.
Ali samo jednu sedmicu. Per- -ól--p-r un- -e--na. P--- s--- p-- u-- s------ P-r- s-l- p-r u-a s-m-n-. ------------------------- Pero sólo por una semana.
Kako Vam se dopada kod nas? ¿---gu-ta -----ro-p--- --nu-st-- ci-da-? ¿-- g---- n------ p--- / n------ c------ ¿-e g-s-a n-e-t-o p-í- / n-e-t-a c-u-a-? ---------------------------------------- ¿Le gusta nuestro país / nuestra ciudad?
Vrlo dobro. Ljudi su dragi. S-------o- La-g-nte-es ----l-. S-- m----- L- g---- e- a------ S-, m-c-o- L- g-n-e e- a-a-l-. ------------------------------ Sí, mucho. La gente es amable.
I krajolik mi se također dopada. Y -- pa---j- tambi-- ---g-s-a. Y e- p------ t------ m- g----- Y e- p-i-a-e t-m-i-n m- g-s-a- ------------------------------ Y el paisaje también me gusta.
Šta ste po zanimanju? ¿--q-- ----ed-ca-(us----? ¿- q-- s- d----- (------- ¿- q-é s- d-d-c- (-s-e-)- ------------------------- ¿A qué se dedica (usted)?
Ja sam prevodilac. Y- soy --a-uc---. Y- s-- t--------- Y- s-y t-a-u-t-r- ----------------- Yo soy traductor.
Ja prevodim knjige. Y- tra-uzc---i-ro-. Y- t------- l------ Y- t-a-u-c- l-b-o-. ------------------- Yo traduzco libros.
Jeste li sami ovdje? ¿---v----- (-ste-)-s-l----s-l-? ¿-- v----- (------ s--- / s---- ¿-a v-n-d- (-s-e-) s-l- / s-l-? ------------------------------- ¿Ha venido (usted) solo / sola?
Ne, moja supruga / moj suprug je također ovdje. N----i--sp-s- ---- -a--do h- --n-d- co-m---. N-- m- e----- / m- m----- h- v----- c------- N-, m- e-p-s- / m- m-r-d- h- v-n-d- c-n-i-o- -------------------------------------------- No, mi esposa / mi marido ha venido conmigo.
А tamo su moje dvoje djece. Y---lí e--án -i- --- ---o-. Y a--- e---- m-- d-- h----- Y a-l- e-t-n m-s d-s h-j-s- --------------------------- Y allí están mis dos hijos.

Romanski jezici

700 miliona ljudi su izvorni govornici nekog od romanskih jezika. Time romanska gurpa jezika spada u najvažnije jezike u svijetu. Romanski jezici spadaju u indoevropsku porodicu jezika. Svi romanski jezici potječu od latinskog. To znači da su potomci jezika Rima. Osnova svih romanskih jezika bio je vulgarni latinski jezik. Pod tim se podrazumijeva govorni jezik kasnog antičkog doba. Vulgarni latinski jezik se raširio Evropom romanskim osvajanjima. Iz njega su se zatim razvili romanski jezici i dijalekti. Sam latinski je naprotiv italski jezik. Ukupno postoji oko 15 romanskih jezika. Teško je odrediti tačan broj. Često je nejasno da li se tu ubrajaju i zasebni jezici ili samo dijalekti. Neki romanski jezici su u međuvremenu izumrli. Međutim, na romanskoj osnovi su također nastali novi jezici. To su kreolski jezici. Danas je španlski najveći romanski jezik u svijetu. On spada u svjetske jezik s više od 380 miliona govornika. Naučnicima su romanski jezici jako zanimljivi. Budući da je povijest te jezičke grupe dobro dokumentirana. Latinski ili romanski spisi postoje već 2.500 godina. Jezikoslovci pomoću njih ispituju nastanak pojedinih jezika. Na taj način mogu istražiti pravila po kojima se razvija jezik. Mnoga od ovih rezultata mogu se primijeniti na druge jezike. Gramatika romanskih jezika je slično građena. Međutim, najviše sličnosti je u vokabularu tih jezika. Ukoliko čovjek govori romanski jezik, lako će naučiti drugi. Hvala ti, latinski!
Da li ste to znali?
Japanski jezik spada sigurno u najfascinantnije jezike. Naročito je pismo za puno ljudi interesantno. Sastoji se od kineskih znakova i dva slogovna pisma. Za japanski su takođe karakteristični mnogi dijalekti. Oni se djelimice znatno razlikuju između sebe. Može se desiti da se dva govornika iz različitih područja ne razumiju. Japanski posjeduje melodični akcent. Kada se neka riječ želi naglasiti, ne govori se znači glasnije. Mijenja se visina tonova. Oko 130 miliona ljudi govori japanski. Većina njih, naravno, živi u Japanu. Međutim, i u Brazilu i Sjevernoj Americi ima velikih grupa govornika japanskog jezika. To su potomci japanskih iseljenika. Pravih govornika japanskog kao drugog jezika ima relativno malo. Ali upravo to bi nas trebalo motivirati da naučimo ovaj uzbudljivi jezik!