Knjiga fraza

bs U vozu   »   he ‫ברכבת‬

34 [trideset i četiri]

U vozu

U vozu

‫34 [שלושים וארבע]‬

34 [shloshim w\'arba]

‫ברכבת‬

[barakevet]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski hebrejski Igra Više
Da li je to voz za Berlin? ‫--ם----ה--ב- לב--י--‬ ‫--- ז- ה---- ל------- ‫-א- ז- ה-כ-ת ל-ר-י-?- ---------------------- ‫האם זו הרכבת לברלין?‬ 0
ha--- -o/z--har-keve--l'berlin? h---- z---- h-------- l-------- h-'-m z-/-u h-r-k-v-t l-b-r-i-? ------------------------------- ha'im zo/zu harakevet l'berlin?
Kada kreće voz? ‫ב---ו -ע---ו--- ----ת?‬ ‫----- ש-- י---- ה------ ‫-א-ז- ש-ה י-צ-ת ה-כ-ת-‬ ------------------------ ‫באיזו שעה יוצאת הרכבת?‬ 0
b-eyzo-sha--h yotse't-h--ak----? b----- s----- y------ h--------- b-e-z- s-a-a- y-t-e-t h-r-k-v-t- -------------------------------- b'eyzo sha'ah yotse't harakevet?
Kada stiže voz u Berlin? ‫----- -עה מ-יע---רכ-ת-לבר-ין?‬ ‫----- ש-- מ---- ה---- ל------- ‫-א-ז- ש-ה מ-י-ה ה-כ-ת ל-ר-י-?- ------------------------------- ‫באיזו שעה מגיעה הרכבת לברלין?‬ 0
b--yz- s-a'ah ---i--h h-r----et l'b----n? b----- s----- m------ h-------- l-------- b-e-z- s-a-a- m-g-'-h h-r-k-v-t l-b-r-i-? ----------------------------------------- b'eyzo sha'ah megi'ah harakevet l'berlin?
Oprostite, smijem li proći? ‫-ליח-,--פשר לע-ור?‬ ‫------ א--- ל------ ‫-ל-ח-, א-ש- ל-ב-ר-‬ -------------------- ‫סליחה, אפשר לעבור?‬ 0
s--xah- efs-a--l----or? s------ e----- l------- s-i-a-, e-s-a- l-'-v-r- ----------------------- slixah, efshar la'avor?
Mislim da je to moje mjesto. ‫-ל-ח---זה--מקו- שלי-‬ ‫------ ז- ה---- ש---- ‫-ל-ח-, ז- ה-ק-ם ש-י-‬ ---------------------- ‫סליחה, זה המקום שלי.‬ 0
sl-xah--z-h-h-maqom -se--. s------ z-- h------ s----- s-i-a-, z-h h-m-q-m s-e-i- -------------------------- slixah, zeh hamaqom sseli.
Mislim da sjedite na mom mjestu. ‫סל-חה, -----ה--ו-- --ת ב--ום שלי-‬ ‫------ א- / ה י--- / ת ב---- ש---- ‫-ל-ח-, א- / ה י-ש- / ת ב-ק-ם ש-י-‬ ----------------------------------- ‫סליחה, את / ה יושב / ת במקום שלי.‬ 0
sli-ah--a-a--at y--h-v---shev-t -ama--m s-e--. s------ a------ y-------------- b------ s----- s-i-a-, a-a-/-t y-s-e-/-o-h-v-t b-m-q-m s-e-i- ---------------------------------------------- slixah, atah/at yoshev/yoshevet bamaqom sseli.
Gdje su kola za spavanje? ‫--כן-נ--- -רו----י-ה?‬ ‫---- נ--- ק--- ה------ ‫-י-ן נ-צ- ק-ו- ה-י-ה-‬ ----------------------- ‫היכן נמצא קרון השינה?‬ 0
he-khan --m-sa ---o---as-e-nah? h------ n----- q---- h--------- h-y-h-n n-m-s- q-r-n h-s-e-n-h- ------------------------------- heykhan nimtsa qaron hasheynah?
Kola za spavanje su na kraju voza. ‫קרו--השי-- ---א-בקצ-----ב--‬ ‫---- ה---- נ--- ב--- ה------ ‫-ר-ן ה-י-ה נ-צ- ב-צ- ה-כ-ת-‬ ----------------------------- ‫קרון השינה נמצא בקצה הרכבת.‬ 0
q-r-----sh--n---n--t-- --qtseh-h------e-. q---- h-------- n----- b------ h--------- q-r-n h-s-e-n-h n-m-s- b-q-s-h h-r-k-v-t- ----------------------------------------- qaron hasheynah nimtsa biqtseh harakevet.
A gdje je vagon za ručavanje? – Na početku. ‫ה-כן -מצא --ו- המסעד-?-ב----ת -רכבת.‬ ‫---- נ--- ק--- ה------ ב----- ה------ ‫-י-ן נ-צ- ק-ו- ה-ס-ד-? ב-ח-ל- ה-כ-ת-‬ -------------------------------------- ‫היכן נמצא קרון המסעדה? בתחילת הרכבת.‬ 0
he-k--n n-mt-a-qa--n-hamis'a-ah- b'----a---ar-k-vet. h------ n----- q---- h---------- b------- h--------- h-y-h-n n-m-s- q-r-n h-m-s-a-a-? b-t-i-a- h-r-k-v-t- ---------------------------------------------------- heykhan nimtsa qaron hamis'adah? b'txilat harakevet.
Mogu li spavati dole? ‫א-כל--ישו- -מ---‬ ‫---- ל---- ל----- ‫-ו-ל ל-ש-ן ל-ט-?- ------------------ ‫אוכל לישון למטה?‬ 0
uk-al -i-h-n l-ma-ah? u---- l----- l------- u-h-l l-s-o- l-m-t-h- --------------------- ukhal lishon l'matah?
Mogu li spavati u sredini? ‫-וכל-ל-ש-----מ-ע?‬ ‫---- ל---- ב------ ‫-ו-ל ל-ש-ן ב-מ-ע-‬ ------------------- ‫אוכל לישון באמצע?‬ 0
uk--l -ish-n -a'-----? u---- l----- b-------- u-h-l l-s-o- b-'-m-s-? ---------------------- ukhal lishon ba'emtsa?
Mogu li spavati gore? ‫אוכ--לי-ו----על--‬ ‫---- ל---- ל------ ‫-ו-ל ל-ש-ן ל-ע-ה-‬ ------------------- ‫אוכל לישון למעלה?‬ 0
u---- l--hon---ma'-ah? u---- l----- l-------- u-h-l l-s-o- l-m-'-a-? ---------------------- ukhal lishon l'ma'lah?
Kada smo na granici? ‫-תי-נ-י--ל-ב-ל-‬ ‫--- נ--- ל------ ‫-ת- נ-י- ל-ב-ל-‬ ----------------- ‫מתי נגיע לגבול?‬ 0
ma-ai-n-----l--v--? m---- n---- l------ m-t-i n-g-a l-g-u-? ------------------- matai nagia lagvul?
Koliko traje vožnja do Berlina? ‫--ה --- או--ת-ה---עה -ב---ן?‬ ‫--- ז-- א---- ה----- ל------- ‫-מ- ז-ן א-ר-ת ה-ס-ע- ל-ר-י-?- ------------------------------ ‫כמה זמן אורכת הנסיעה לברלין?‬ 0
kam---z--- -rekhet h-n-s-a'h l'ber---? k---- z--- o------ h-------- l-------- k-m-h z-a- o-e-h-t h-n-s-a-h l-b-r-i-? -------------------------------------- kamah zman orekhet han'sia'h l'berlin?
Da li voz kasni? ‫-א- --כבת------?‬ ‫--- ה---- מ------ ‫-א- ה-כ-ת מ-ח-ת-‬ ------------------ ‫האם הרכבת מאחרת?‬ 0
ha-i- --rak--e---e----r--? h---- h-------- m--------- h-'-m h-r-k-v-t m-'-x-r-t- -------------------------- ha'im harakevet me'axeret?
Imate li nešto za čitati? ‫-ש-לך-מש-ו -ק-וא?‬ ‫-- ל- מ--- ל------ ‫-ש ל- מ-ה- ל-ר-א-‬ ------------------- ‫יש לך משהו לקרוא?‬ 0
yes- --k-a-l--- --s--h- -iqr-? y--- l--------- m------ l----- y-s- l-k-a-l-k- m-s-'-u l-q-o- ------------------------------ yesh lekha/lakh mash'hu liqro?
Može li se ovdje dobiti nešto za jesti i piti? ‫א-ש- לק--ת---- מ-הו-ל-כ-ל-ולשת-ת?‬ ‫---- ל---- כ-- מ--- ל---- ו------- ‫-פ-ר ל-נ-ת כ-ן מ-ה- ל-כ-ל ו-ש-ו-?- ----------------------------------- ‫אפשר לקנות כאן משהו לאכול ולשתות?‬ 0
e-sh-- -iqn-- k-'- -----h- l'ekh-- w-----tot? e----- l----- k--- m------ l------ w--------- e-s-a- l-q-o- k-'- m-s-'-u l-e-h-l w-l-s-t-t- --------------------------------------------- efshar liqnot ka'n mash'hu l'ekhol w'lishtot?
Da li biste me molim probudili u 7 sati? ‫ת--ל / - ----ר או---ב--ה ש-ע?‬ ‫---- / י ל---- א--- ב--- ש---- ‫-ו-ל / י ל-ע-ר א-ת- ב-ע- ש-ע-‬ ------------------------------- ‫תוכל / י להעיר אותי בשעה שבע?‬ 0
tuk--l/---hl- l------ o-i b-sha-a- -he--? t------------ l------ o-- b------- s----- t-k-a-/-u-h-i l-h-'-r o-i b-s-a-a- s-e-a- ----------------------------------------- tukhal/tukhli l'ha'ir oti b'sha'ah sheva?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Bebe čitaju s usana!

Dok bebe uče govoriti, gledaju roditeljima u usta. Do tog otkrića su došli razvojni psiholozi. Bebe počinju čitati s usana s otprilike šest mjeseci. Tako uče kako oblikovati usta da bi proizvele zvuk. Djeca od jedne godine starosti razumiju već neke riječi. Od te godine počinju ponovno ljudima gledati u oči. Tako dobijaju mnogo važnih informacija. Po očima prepoznaju da li su im roditelji veseli ili žalosni. Na taj način se upoznavaju sa svijetom emocija. Zanimljivo je kad se s njima priča na stranom jeziku. Bebe tada opet počinju čitati s usana. Na taj način uče formirati strane zvukove. Kad bebama govorimo, trebali bi ih uvijek gledati u oči. Osim toga, bebama je potreban dijalog za razvijanje jezika. Naime, roditelji često ponavljaju to što bebe govore. Na taj način bebe dobijaju povratnu infomaciju. To je jako važno za malu djecu. Tada znaju da ih se razumjelo. Takva potvrda za bebe predstavlja motivaciju. Zato im je i dalje zabavno učiti da govore. Dakle, bebama nije dovoljno samo puštati zvučne snimke. Istraživanja dokazuju da bebe zaista mogu čitati s usana. U eksperimentalnim ispitivanjima maloj djeci su bile prikazivane video snimke bez tona. Te video snimke snimane su na maternjem jeziku beba te na stranom jeziku. Bebe su duže gledale video snimke na svom jeziku. Također su pritom bile pažljivije. Međutim, prve riječi beba iste su u cijelom svijetu. Mama i tata – lako se izgovaraju na svim jezicima!
Da li ste to znali?
Poljski spada u zapadnoslavenske jezike. To je maternji jezik za više od 45 miliona ljudi. Oni uglavnom žive u Poljskoj i u mnogim zemljama Istočne Evrope. Poljski iseljenici su svoj jezik prenijeli i na druge kontinente. Tako u cijelom svijetu ima oko 60 miliona ljudi koji govore poljski. Poslije ruskog je to slavenski jezik s najviše govornika. Poljski je u uskom srodstvu sa češkim i slovačkim. Moderni poljski književni jezik se razvio iz različitih dijalekata. Danas skoro da nema dijalekata pošto većina Poljaka koristi standardni jezik. Poljska abeceda koristi latinična slova i ima 35 slova. Uvijek se naglašava predzadnji slog jedne riječi. Gramatika razlikuje sedam padeža i tri roda. Skoro svaki kraj riječi se deklinira ili konjugira. Poljski time ne spada baš obavezno u najlakše jezike… Ali uskoro će postati jedan od najvažnijih jezika Evrope!