Knjiga fraza

bs U vozu   »   bg Във влака

34 [trideset i četiri]

U vozu

U vozu

34 [трийсет и четири]

34 [triyset i chetiri]

Във влака

[Vyv vlaka]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bugarski Igra Više
Da li je to voz za Berlin? То-- -- е-влак-- за--ер-и-? Т--- л- е в----- з- Б------ Т-в- л- е в-а-ъ- з- Б-р-и-? --------------------------- Това ли е влакът за Берлин? 0
Tov---i y--v---yt-z- Ber---? T--- l- y- v----- z- B------ T-v- l- y- v-a-y- z- B-r-i-? ---------------------------- Tova li ye vlakyt za Berlin?
Kada kreće voz? Ког- т-ъ--а -ла-ът? К--- т----- в------ К-г- т-ъ-в- в-а-ъ-? ------------------- Кога тръгва влакът? 0
Ko---t-yg---vl--yt? K--- t----- v------ K-g- t-y-v- v-a-y-? ------------------- Koga trygva vlakyt?
Kada stiže voz u Berlin? Ко---п--с---- -л--ъ--в-Берли-? К--- п------- в----- в Б------ К-г- п-и-т-г- в-а-ъ- в Б-р-и-? ------------------------------ Кога пристига влакът в Берлин? 0
K-----r-----a--lak-t-v --r-in? K--- p------- v----- v B------ K-g- p-i-t-g- v-a-y- v B-r-i-? ------------------------------ Koga pristiga vlakyt v Berlin?
Oprostite, smijem li proći? И---не-е---о-е ли----мина? И-------- м--- л- д- м---- И-в-н-т-, м-ж- л- д- м-н-? -------------------------- Извинете, може ли да мина? 0
I--in--e- m-z-e l- da---na? I-------- m---- l- d- m---- I-v-n-t-, m-z-e l- d- m-n-? --------------------------- Izvinete, mozhe li da mina?
Mislim da je to moje mjesto. Мисл-- ч- -ова е ----о---с--. М----- ч- т--- е м---- м----- М-с-я- ч- т-в- е м-е-о м-с-о- ----------------------------- Мисля, че това е моето място. 0
Misly---c-e-to-- -e-mo--- -ya--o. M------ c-- t--- y- m---- m------ M-s-y-, c-e t-v- y- m-e-o m-a-t-. --------------------------------- Mislya, che tova ye moeto myasto.
Mislim da sjedite na mom mjestu. М--л-- -- седи-е н----ето-м--то. М----- ч- с----- н- м---- м----- М-с-я- ч- с-д-т- н- м-е-о м-с-о- -------------------------------- Мисля, че седите на моето място. 0
M--lya- ch--sed-te -a----to -yast-. M------ c-- s----- n- m---- m------ M-s-y-, c-e s-d-t- n- m-e-o m-a-t-. ----------------------------------- Mislya, che sedite na moeto myasto.
Gdje su kola za spavanje? Къде-е с-а----- ----н? К--- е с------- в----- К-д- е с-а-н-я- в-г-н- ---------------------- Къде е спалният вагон? 0
Ky-e--e-sp-l--y---v----? K--- y- s-------- v----- K-d- y- s-a-n-y-t v-g-n- ------------------------ Kyde ye spalniyat vagon?
Kola za spavanje su na kraju voza. Сп-лн--т---г---- в--рая -- -л---. С------- в---- е в к--- н- в----- С-а-н-я- в-г-н е в к-а- н- в-а-а- --------------------------------- Спалният вагон е в края на влака. 0
S-a-niya- --gon -e v kra-a -a--laka. S-------- v---- y- v k---- n- v----- S-a-n-y-t v-g-n y- v k-a-a n- v-a-a- ------------------------------------ Spalniyat vagon ye v kraya na vlaka.
A gdje je vagon za ručavanje? – Na početku. А ---е-- в-го--ре--о--н-ът?-- - на-а--то. А к--- е в----------------- – В н-------- А к-д- е в-г-н-р-с-о-а-т-т- – В н-ч-л-т-. ----------------------------------------- А къде е вагон-ресторантът? – В началото. 0
A --d- ye -ag-n-res--r---yt- –-- -a---l-to. A k--- y- v----------------- – V n--------- A k-d- y- v-g-n-r-s-o-a-t-t- – V n-c-a-o-o- ------------------------------------------- A kyde ye vagon-restorantyt? – V nachaloto.
Mogu li spavati dole? М--- ---д--с----о-у? М--- л- д- с-- д---- М-ж- л- д- с-я д-л-? -------------------- Може ли да спя долу? 0
Moz-e -i d---p-a-d-l-? M---- l- d- s--- d---- M-z-e l- d- s-y- d-l-? ---------------------- Mozhe li da spya dolu?
Mogu li spavati u sredini? Може л- ---с-- -----д-та? М--- л- д- с-- в с------- М-ж- л- д- с-я в с-е-а-а- ------------------------- Може ли да спя в средата? 0
M-zh--li -- spya v -re----? M---- l- d- s--- v s------- M-z-e l- d- s-y- v s-e-a-a- --------------------------- Mozhe li da spya v sredata?
Mogu li spavati gore? М--е--- да -п- г--е? М--- л- д- с-- г---- М-ж- л- д- с-я г-р-? -------------------- Може ли да спя горе? 0
M--he--- -a ---a g-r-? M---- l- d- s--- g---- M-z-e l- d- s-y- g-r-? ---------------------- Mozhe li da spya gore?
Kada smo na granici? К-г--щ---тигне---р-н-ц---? К--- щ- с------ г--------- К-г- щ- с-и-н-м г-а-и-а-а- -------------------------- Кога ще стигнем границата? 0
Ko-a--h--- st-g--- gr-n--s---? K--- s---- s------ g---------- K-g- s-c-e s-i-n-m g-a-i-s-t-? ------------------------------ Koga shche stignem granitsata?
Koliko traje vožnja do Berlina? Ко--- -р-- път-в---то ---Б-рлин? К---- т--- п--------- д- Б------ К-л-о т-а- п-т-в-н-т- д- Б-р-и-? -------------------------------- Колко трае пътуването до Берлин? 0
K-lko t-ae p-tu-----o ---Ber-i-? K---- t--- p--------- d- B------ K-l-o t-a- p-t-v-n-t- d- B-r-i-? -------------------------------- Kolko trae pytuvaneto do Berlin?
Da li voz kasni? Вл-----им---- --к-с-е-и-? В----- и-- л- з---------- В-а-ъ- и-а л- з-к-с-е-и-? ------------------------- Влакът има ли закъснение? 0
V-a-y--i-a -i zakys-eni-? V----- i-- l- z---------- V-a-y- i-a l- z-k-s-e-i-? ------------------------- Vlakyt ima li zakysnenie?
Imate li nešto za čitati? Имат- -- --щ- за-ч----е? И---- л- н--- з- ч------ И-а-е л- н-щ- з- ч-т-н-? ------------------------ Имате ли нещо за четене? 0
Im-t- li ne-hc-o-za --e--n-? I---- l- n------ z- c------- I-a-e l- n-s-c-o z- c-e-e-e- ---------------------------- Imate li neshcho za chetene?
Može li se ovdje dobiti nešto za jesti i piti? Т-к-мо-е-ли-д- се--упи----- -а-я-е-е-и -ие--? Т-- м--- л- д- с- к--- н--- з- я---- и п----- Т-к м-ж- л- д- с- к-п- н-щ- з- я-е-е и п-е-е- --------------------------------------------- Тук може ли да се купи нещо за ядене и пиене? 0
Tuk ----- -i-d---e-kup- ----c-o -a y-d-ne-i-p----? T-- m---- l- d- s- k--- n------ z- y----- i p----- T-k m-z-e l- d- s- k-p- n-s-c-o z- y-d-n- i p-e-e- -------------------------------------------------- Tuk mozhe li da se kupi neshcho za yadene i piene?
Da li biste me molim probudili u 7 sati? Б-х-е л---е-с-будил--- ---0 ч-с-,-мо-я? Б---- л- м- с------- в 7--- ч---- м---- Б-х-е л- м- с-б-д-л- в 7-0- ч-с-, м-л-? --------------------------------------- Бихте ли ме събудили в 7.00 часа, моля? 0
B-kht- l--m--s-----li - 7-00---a-a,-----a? B----- l- m- s------- v 7--- c----- m----- B-k-t- l- m- s-b-d-l- v 7-0- c-a-a- m-l-a- ------------------------------------------ Bikhte li me sybudili v 7.00 chasa, molya?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Bebe čitaju s usana!

Dok bebe uče govoriti, gledaju roditeljima u usta. Do tog otkrića su došli razvojni psiholozi. Bebe počinju čitati s usana s otprilike šest mjeseci. Tako uče kako oblikovati usta da bi proizvele zvuk. Djeca od jedne godine starosti razumiju već neke riječi. Od te godine počinju ponovno ljudima gledati u oči. Tako dobijaju mnogo važnih informacija. Po očima prepoznaju da li su im roditelji veseli ili žalosni. Na taj način se upoznavaju sa svijetom emocija. Zanimljivo je kad se s njima priča na stranom jeziku. Bebe tada opet počinju čitati s usana. Na taj način uče formirati strane zvukove. Kad bebama govorimo, trebali bi ih uvijek gledati u oči. Osim toga, bebama je potreban dijalog za razvijanje jezika. Naime, roditelji često ponavljaju to što bebe govore. Na taj način bebe dobijaju povratnu infomaciju. To je jako važno za malu djecu. Tada znaju da ih se razumjelo. Takva potvrda za bebe predstavlja motivaciju. Zato im je i dalje zabavno učiti da govore. Dakle, bebama nije dovoljno samo puštati zvučne snimke. Istraživanja dokazuju da bebe zaista mogu čitati s usana. U eksperimentalnim ispitivanjima maloj djeci su bile prikazivane video snimke bez tona. Te video snimke snimane su na maternjem jeziku beba te na stranom jeziku. Bebe su duže gledale video snimke na svom jeziku. Također su pritom bile pažljivije. Međutim, prve riječi beba iste su u cijelom svijetu. Mama i tata – lako se izgovaraju na svim jezicima!
Da li ste to znali?
Poljski spada u zapadnoslavenske jezike. To je maternji jezik za više od 45 miliona ljudi. Oni uglavnom žive u Poljskoj i u mnogim zemljama Istočne Evrope. Poljski iseljenici su svoj jezik prenijeli i na druge kontinente. Tako u cijelom svijetu ima oko 60 miliona ljudi koji govore poljski. Poslije ruskog je to slavenski jezik s najviše govornika. Poljski je u uskom srodstvu sa češkim i slovačkim. Moderni poljski književni jezik se razvio iz različitih dijalekata. Danas skoro da nema dijalekata pošto većina Poljaka koristi standardni jezik. Poljska abeceda koristi latinična slova i ima 35 slova. Uvijek se naglašava predzadnji slog jedne riječi. Gramatika razlikuje sedam padeža i tri roda. Skoro svaki kraj riječi se deklinira ili konjugira. Poljski time ne spada baš obavezno u najlakše jezike… Ali uskoro će postati jedan od najvažnijih jezika Evrope!