Knjiga fraza

bs Sastanak   »   he ‫פגישה‬

24 [dvadeset i četiri]

Sastanak

Sastanak

‫24 [עשרים וארבע]‬

24 [essrim w\'arva]

‫פגישה‬

[pgishah]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski hebrejski Igra Više
Jesi li propustio / propustila autobus? ‫אי--ת ל-וט--וס?‬ ‫----- ל--------- ‫-י-ר- ל-ו-ו-ו-?- ----------------- ‫איחרת לאוטובוס?‬ 0
i-a--- -a-----u-? i----- l--------- i-a-t- l-'-t-b-s- ----------------- ixarta la'otobus?
Čekao / Čekala sam te pola sata. ‫-י---- ל- --י-----‬ ‫------ ל- ח-- ש---- ‫-י-י-י ל- ח-י ש-ה-‬ -------------------- ‫חיכיתי לך חצי שעה.‬ 0
x-kit----kh-/---------i-s----h. x----- l--------- x---- s------ x-k-t- l-k-a-l-k- x-t-i s-a-a-. ------------------------------- xikiti lekha/lakh xatsi sha'ah.
Nemaš mobitel kod sebe? ‫----ל---------י-ד?‬ ‫--- ל- ט---- נ----- ‫-י- ל- ט-פ-ן נ-י-?- -------------------- ‫אין לך טלפון נייד?‬ 0
e-- -----/--kh-telefo- n----? e-- l--------- t------ n----- e-n l-k-a-l-k- t-l-f-n n-y-d- ----------------------------- eyn lekha/lakh telefon nayad?
Sljedeći put budi tačan! ‫--ת---/---ל-ייק--פ-- הב--!‬ ‫----- / י ל---- ב--- ה----- ‫-ש-ד- / י ל-י-ק ב-ע- ה-א-!- ---------------------------- ‫תשתדל / י לדייק בפעם הבאה!‬ 0
ti-h-ade-/t------l- -'---e- ba-'-m h-b-'--! t------------------ l------ b----- h------- t-s-t-d-l-t-s-t-d-i l-d-y-q b-f-a- h-b-'-h- ------------------------------------------- tishtadel/tishtadli l'dayeq baf'am haba'ah!
Sljedeći put uzmi taksi! ‫ב-ע- ---ה -ח---נ-ת-‬ ‫---- ה--- ק- מ------ ‫-פ-ם ה-א- ק- מ-נ-ת-‬ --------------------- ‫בפעם הבאה קח מונית.‬ 0
baf'-m-h---'ah qa-/qx--mo-i-. b----- h------ q------ m----- b-f-a- h-b-'-h q-x-q-i m-n-t- ----------------------------- baf'am haba'ah qax/qxi monit.
Sljedeći put ponesi kišobran! ‫---ם-הב-ה ק--מ-ריה-‬ ‫---- ה--- ק- מ------ ‫-פ-ם ה-א- ק- מ-ר-ה-‬ --------------------- ‫בפעם הבאה קח מטריה!‬ 0
b----m h-ba'---q--/q-i-m-tr-a-! b----- h------ q------ m------- b-f-a- h-b-'-h q-x-q-i m-t-i-h- ------------------------------- baf'am haba'ah qax/qxi mitriah!
Sutra imam slobodno. ‫------- פנ-י - --‬ ‫--- א-- פ--- / ה-- ‫-ח- א-י פ-ו- / ה-‬ ------------------- ‫מחר אני פנוי / ה.‬ 0
ma-ar--n- p-n-i--n----. m---- a-- p------------ m-x-r a-i p-n-i-p-u-a-. ----------------------- maxar ani panui/pnuyah.
Hoćemo li se sutra sastati? ‫נ-ג--מ---‬ ‫---- מ---- ‫-פ-ש מ-ר-‬ ----------- ‫נפגש מחר?‬ 0
nipag--h--ax-r? n------- m----- n-p-g-s- m-x-r- --------------- nipagesh maxar?
Žao mi je, sutra ne mogu. ‫-ני-מ--------, מ-ר --------כ-- ---.‬ ‫--- מ---- / ת- מ-- א-- ל- י--- / ה-- ‫-נ- מ-ט-ר / ת- מ-ר א-י ל- י-ו- / ה-‬ ------------------------------------- ‫אני מצטער / ת, מחר אני לא יכול / ה.‬ 0
an----tsta--r-mi-st--e-et,-m-x-- a----o -ekho---ekho--h. a-- m--------------------- m---- a-- l- y--------------- a-i m-t-t-'-r-m-t-t-'-r-t- m-x-r a-i l- y-k-o-/-e-h-l-h- -------------------------------------------------------- ani mitsta'er/mitsta'eret, maxar ani lo yekhol/yekholah.
Imaš li za ovaj vikend već nešto planirano? ‫-א- --נ-ת-מ--- ---ף-הש-ו--הקר-ב?‬ ‫--- ת---- מ--- ל--- ה---- ה------ ‫-א- ת-נ-ת מ-ה- ל-ו- ה-ב-ע ה-ר-ב-‬ ---------------------------------- ‫האם תכננת משהו לסוף השבוע הקרוב?‬ 0
h-'i- -ikh-a-ta--as--h------- --s-av-'- haqaro-? h---- t-------- m------ l---- h-------- h------- h-'-m t-k-n-n-a m-s-e-u l-s-f h-s-a-u-a h-q-r-v- ------------------------------------------------ ha'im tikhnanta mashehu lesof hashavu'a haqarov?
Ili imaš već dogovoren sastanak? ‫האם--ב--ק--ת-מש-ו-‬ ‫--- כ-- ק--- מ----- ‫-א- כ-ר ק-ע- מ-ה-?- -------------------- ‫האם כבר קבעת משהו?‬ 0
ha'i- kva- qav--t-m-sheh-? h---- k--- q----- m------- h-'-m k-a- q-v-'- m-s-e-u- -------------------------- ha'im kvar qava't mashehu?
Predlažem da se nađemo za vikend. ‫--י-מ-יע -----נפ-- -סו- הש----‬ ‫--- מ--- / ה ש---- ב--- ה------ ‫-נ- מ-י- / ה ש-פ-ש ב-ו- ה-ב-ע-‬ -------------------------------- ‫אני מציע / ה שנפגש בסוף השבוע.‬ 0
a-i -----'-/mets--a-a-sheni---sh-b---- has-e-u'a. a-- m---------------- s--------- b---- h--------- a-i m-t-i-a-m-t-i-a-a s-e-i-g-s- b-s-f h-s-e-u-a- ------------------------------------------------- ani metsi'a/metsi'aha shenipgesh b'sof hashevu'a.
Hoćemo li na piknik? ‫--לי נ--ה פיקניק?‬ ‫---- נ--- פ------- ‫-ו-י נ-ש- פ-ק-י-?- ------------------- ‫אולי נעשה פיקניק?‬ 0
ulai n-'as--- ----i-? u--- n------- p------ u-a- n-'-s-e- p-q-i-? --------------------- ulai na'asseh piqniq?
Hoćemo li se odvesti do plaže? ‫-ול- ני-ע לח-- ----‬ ‫---- נ--- ל--- ה---- ‫-ו-י נ-ס- ל-ו- ה-ם-‬ --------------------- ‫אולי ניסע לחוף הים?‬ 0
ul-- -i-a l'xo---a---? u--- n--- l---- h----- u-a- n-s- l-x-f h-y-m- ---------------------- ulai nisa l'xof hayam?
Hoćemo li ići u planine? ‫אול- ---ע להר-ם-‬ ‫---- נ--- ל------ ‫-ו-י נ-ס- ל-ר-ם-‬ ------------------ ‫אולי ניסע להרים?‬ 0
ul-- ---- l---ri-? u--- n--- l------- u-a- n-s- l-h-r-m- ------------------ ulai nisa laharim?
Doći ću po tebe u biro. ‫א-י -א-----ות- מהמ---.‬ ‫--- א---- א--- מ------- ‫-נ- א-ס-ף א-ת- מ-מ-ר-.- ------------------------ ‫אני אאסוף אותך מהמשרד.‬ 0
a-i---e-o---t-k---'h-m--s---. a-- e----- o---- m----------- a-i e-e-o- o-a-h m-h-m-s-r-d- ----------------------------- ani e'esof otakh m'hamissrad.
Doći ću po tebe kući. ‫--י -אסו- ------הבית-‬ ‫--- א---- א--- מ------ ‫-נ- א-ס-ף א-ת- מ-ב-ת-‬ ----------------------- ‫אני אאסוף אותך מהבית.‬ 0
an- --e----otak-----ab--t. a-- e----- o---- m-------- a-i e-e-o- o-a-h m-h-b-i-. -------------------------- ani e'esof otakh m'habait.
Doći ću po tebe na autobusku stanicu. ‫-ני ---וף-א-תך---חנת הא--וב-ס.‬ ‫--- א---- א--- מ---- ה--------- ‫-נ- א-ס-ף א-ת- מ-ח-ת ה-ו-ו-ו-.- -------------------------------- ‫אני אאסוף אותך מתחנת האוטובוס.‬ 0
a-i-e--sof--tak- -itaxanat-ha-ot-bu-. a-- e----- o---- m-------- h--------- a-i e-e-o- o-a-h m-t-x-n-t h-'-t-b-s- ------------------------------------- ani e'esof otakh mitaxanat ha'otobus.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Savjeti za učenje stranih jezika

Uvijek je naporno učiti novi jezik. Izgovor, gramatička pravila i vokabular iziskuju mnogo discipline. Međutim, postoje različiti trikovi koji olakšavaju učenje! Kao prvo, važno je pozitivno razmišljati. Radujte se novom jeziku i novim iskustvima! Teoretski je svejedno čime ćete započeti. Izaberite jednu temu koja Vas posebno zanima. Korisno je da se najprije koncentrirate na slušanje i govorenje. Zatim čitajte i pišite. Otkrijte sistem koji najbolje odgovara Vašoj svakodnevici. Kod pridjeva možete uvijek naučiti antonime u isto vrijeme. Ili pak u svom stanu objesite plakate s vokabularom. U autu ili prilikom vježbanja možete učiti iz audiopodataka. Prekinite učenje ako Vam je određena tema preteška. Napravite pauzu ili učite nešto drugo! Tako nikada nećete izgubiti volju za novim jezikom. Rješavanje križaljki na novom jeziku je zabavno. Filmovi na stranom jeziku pružaju raznovrsnost. Čitanjem novina na stranom jeziku učite puno o zemlji i ljudima. Na internetu ima mnogo vježbi koje mogu zamijeniti one iz Vaših udžbenika. I nađite prijatelje koji takođe vole učiti jezike. Nikad nemojte odvojeno učiti nove sadržaje, već uvijek u kontekstu! Sve redovno ponavljajte! Na taj način Vaš mozak može dobro zapamtiti gradivo. Oni kojima je teorije dosta trebali bi spakovati svoje kofere! Jer nigdje se ne uči tako učinkovito kao među izvornim govornicima. Možete voditi dnevnik o svojim iskustvima na svom putovanju. Najvažnije je ipak: Nikad nemojte odustati!
Da li ste to znali?
Korejski govori oko 75 miliona ljudi. Oni naravno žive prije svega u Sjevernoj i Južnoj Koreji. I u Kini i Japanu ima korejskih manjina. Nauka nije još sasvim sigurno utvrdila kojoj jezičkoj porodici korejski pripada. Da ja Koreja podijeljena primjećuje se i u jeziku obiju zemalja. Južna Koreja preuzima, na primjer, puno riječi iz engleskog. Sjeverni Korejci često ne razumiju te riječi. Standardni jezici obiju zemalja orijentiraju se na pojedinačni dijalekt glavnih gradova. Sljedeća posebnost korejskog jezika je njegova tačnost. Jezik, na primjer, ukazuje kakve odnose govornici imaju jedan prema drugom. Ima puno oblika za izražavanje učtivosti i puno raznih oblika za rođake. Korejsko pismo je slovno pismo. Pojedina slova se obuhvataju kao slogovi u imaginarnim kvadratima. Posebno su zanimljivi suglasnici koji svojim oblikom funkcioniraju kao slike. Oni pokazuju koji položaj pri izgovoru imaju usta, jezik, nepce i resica.