Knjiga fraza

bs U robnoj kući   »   he ‫בחנות הכולבו‬

52 [pedeset i dva]

U robnoj kući

U robnoj kući

‫52 [חמישים ושתיים]‬

52 [xamishim ushtaim]

‫בחנות הכולבו‬

[b'xanut hakolbo]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski hebrejski Igra Više
Hoćemo li ići u jednu robnu kuću? ‫נלך ---י--?‬ ‫--- ל------- ‫-ל- ל-נ-ו-?- ------------- ‫נלך לקניון?‬ 0
nele-h ---e---n? n----- l-------- n-l-k- l-q-n-o-? ---------------- nelekh laqenion?
Ja moram obaviti kupovinu. ‫-נ- צ-י- / ה --שות -נ-ות-‬ ‫--- צ--- / ה ל---- ק------ ‫-נ- צ-י- / ה ל-ש-ת ק-י-ת-‬ --------------------------- ‫אני צריך / ה לעשות קניות.‬ 0
a---t-a-----ts-----h--a-as-ot ----t. a-- t--------------- l------- q----- a-i t-a-i-h-t-r-k-a- l-'-s-o- q-i-t- ------------------------------------ ani tsarikh/tsrikhah la'assot qniot.
Hoću puno toga da kupim. ‫אנ- ר-צ--ל-נות ה-ב- --רי--‬ ‫--- ר--- ל---- ה--- ד------ ‫-נ- ר-צ- ל-נ-ת ה-ב- ד-ר-ם-‬ ---------------------------- ‫אני רוצה לקנות הרבה דברים.‬ 0
ani--------ro-s-- l-qno------e- --ari-. a-- r------------ l----- h----- d------ a-i r-t-e-/-o-s-h l-q-o- h-r-e- d-a-i-. --------------------------------------- ani rotseh/rotsah liqnot harbeh dvarim.
Gdje su uredski artikli? ‫--כ--נ-צ--ם צר-י המ--ד-‬ ‫---- נ----- צ--- ה------ ‫-י-ן נ-צ-י- צ-כ- ה-ש-ד-‬ ------------------------- ‫היכן נמצאים צרכי המשרד?‬ 0
h-ykh-n--i--sa-im ts-rk--y ha-i--ra-? h------ n-------- t------- h--------- h-y-h-n n-m-s-'-m t-o-k-e- h-m-s-r-d- ------------------------------------- heykhan nimtsa'im tsorkhey hamissrad?
Trebam koverte i papir za pisma. ‫--י-צ-יך /-- מ--פו--ו--י- -כתב--.‬ ‫--- צ--- / ה מ----- ו---- מ------- ‫-נ- צ-י- / ה מ-ט-ו- ו-י-ר מ-ת-י-.- ----------------------------------- ‫אני צריך / ה מעטפות ונייר מכתבים.‬ 0
an- -sa--kh-t-r-k--- m-'---fo- w-nia- mi--tav-m. a-- t--------------- m-------- w----- m--------- a-i t-a-i-h-t-r-k-a- m-'-t-f-t w-n-a- m-k-t-v-m- ------------------------------------------------ ani tsarikh/tsrikhah ma'atafot w'niar mikhtavim.
Trebam hemijske olovke i flomastere. ‫א-י-צ-י--- ה -ט-ם ומרקרי-.‬ ‫--- צ--- / ה ע--- ו-------- ‫-נ- צ-י- / ה ע-י- ו-ר-ר-ם-‬ ---------------------------- ‫אני צריך / ה עטים ומרקרים.‬ 0
a-- t---i--/-sr-khah-eti----arqer--. a-- t--------------- e--- u--------- a-i t-a-i-h-t-r-k-a- e-i- u-a-q-r-m- ------------------------------------ ani tsarikh/tsrikhah etim umarqerim.
Gdje je namještaj? ‫-יכן נמצאים---היטי-?‬ ‫---- נ----- ה-------- ‫-י-ן נ-צ-י- ה-ה-ט-ם-‬ ---------------------- ‫היכן נמצאים הרהיטים?‬ 0
heyk-an-nimtsa'im -a--ey--m? h------ n-------- h--------- h-y-h-n n-m-s-'-m h-r-e-t-m- ---------------------------- heykhan nimtsa'im harheytim?
Trebam ormar i komodu. ‫-ני צר---/ ה -ר---ו--ד--‬ ‫--- צ--- / ה א--- ו------ ‫-נ- צ-י- / ה א-ו- ו-י-ה-‬ -------------------------- ‫אני צריך / ה ארון ושידה.‬ 0
a-i--sa-i-h-ts-i-h-h-a--- --s--da-. a-- t--------------- a--- w-------- a-i t-a-i-h-t-r-k-a- a-o- w-s-i-a-. ----------------------------------- ani tsarikh/tsrikhah aron w'shidah.
Trebam jedan pisaći sto i regal. ‫-נ--צר-- - --ש-לחן-כ-י-- ----נית.‬ ‫--- צ--- / ה ש---- כ---- ו-------- ‫-נ- צ-י- / ה ש-ל-ן כ-י-ה ו-ו-נ-ת-‬ ----------------------------------- ‫אני צריך / ה שולחן כתיבה וכוננית.‬ 0
ani ts-r-k-/-s-ik--- -h--------iva--w--------. a-- t--------------- s------ k----- w--------- a-i t-a-i-h-t-r-k-a- s-u-x-n k-i-a- w-k-n-n-t- ---------------------------------------------- ani tsarikh/tsrikhah shulxan ktivah w'konanit.
Gdje su igračke? ‫-יכ- נמ-----ה----עים?‬ ‫---- נ----- ה--------- ‫-י-ן נ-צ-י- ה-ע-ו-י-?- ----------------------- ‫היכן נמצאים הצעצועים?‬ 0
h-y--a-----t---i- h-t-a--t-u-im? h------ n-------- h------------- h-y-h-n n-m-s-'-m h-t-a-a-s-'-m- -------------------------------- heykhan nimtsa'im hatsa'atsu'im?
Trebam jednu lutku i medvjedića. ‫א--------/ ----ב- -דו---‬ ‫--- צ--- / ה ב--- ו------ ‫-נ- צ-י- / ה ב-ב- ו-ו-י-‬ -------------------------- ‫אני צריך / ה בובה ודובי.‬ 0
an--t-a--k-/ts--k-ah-bub-h--'du--. a-- t--------------- b---- w------ a-i t-a-i-h-t-r-k-a- b-b-h w-d-b-. ---------------------------------- ani tsarikh/tsrikhah bubah w'dubi.
Trebam fudbalsku loptu i šah. ‫-------ך---ה -ד--גל ---מט.‬ ‫--- צ--- / ה כ----- ו------ ‫-נ- צ-י- / ה כ-ו-ג- ו-ח-ט-‬ ---------------------------- ‫אני צריך / ה כדורגל ושחמט.‬ 0
an--ts---k-/----kh-h k--u----l--'--a-m-t. a-- t--------------- k-------- w--------- a-i t-a-i-h-t-r-k-a- k-d-r-g-l w-s-a-m-t- ----------------------------------------- ani tsarikh/tsrikhah kaduregel w'shaxmat.
Gdje je alat? ‫--כ- נ-צאים-כ-- הע-ו---‬ ‫---- נ----- כ-- ה------- ‫-י-ן נ-צ-י- כ-י ה-ב-ד-?- ------------------------- ‫היכן נמצאים כלי העבודה?‬ 0
he----- -i---a--- --e--h---vodah? h------ n-------- k--- h--------- h-y-h-n n-m-s-'-m k-e- h-'-v-d-h- --------------------------------- heykhan nimtsa'im kley ha'avodah?
Trebam čekić i kliješta. ‫----צ-יך-/----ט-ש-וצ--.‬ ‫--- צ--- / ה פ--- ו----- ‫-נ- צ-י- / ה פ-י- ו-ב-.- ------------------------- ‫אני צריך / ה פטיש וצבת.‬ 0
ani -sarikh---ri---- ------ w--s--t. a-- t--------------- p----- w------- a-i t-a-i-h-t-r-k-a- p-t-s- w-t-v-t- ------------------------------------ ani tsarikh/tsrikhah patish w'tsvat.
Trebam bušilicu i odvijač. ‫-ני-צ--- --ה מ-דח---מ----‬ ‫--- צ--- / ה מ---- ו------ ‫-נ- צ-י- / ה מ-ד-ה ו-ב-ג-‬ --------------------------- ‫אני צריך / ה מקדחה ומברג.‬ 0
a-- -sa-i-h-t---kha--ma-dexah-um---eg. a-- t--------------- m------- u------- a-i t-a-i-h-t-r-k-a- m-q-e-a- u-a-r-g- -------------------------------------- ani tsarikh/tsrikhah maqdexah umavreg.
Gdje je nakit? ‫היכן נמצ--ם-ה-כ-י-ים?‬ ‫---- נ----- ה--------- ‫-י-ן נ-צ-י- ה-כ-י-י-?- ----------------------- ‫היכן נמצאים התכשיטים?‬ 0
he-khan n-------m-hata-h-h-ti-? h------ n-------- h------------ h-y-h-n n-m-s-'-m h-t-k-s-i-i-? ------------------------------- heykhan nimtsa'im hatakhshitim?
Trebam ogrlicu i narukvicu. ‫א-י-צרי- -----ר-רת---מיד.‬ ‫--- צ--- / ה ש---- ו------ ‫-נ- צ-י- / ה ש-ש-ת ו-מ-ד-‬ --------------------------- ‫אני צריך / ה שרשרת וצמיד.‬ 0
an--tsar--h/t-r--h-- ----s-er-t-w-tsa---. a-- t--------------- s--------- w-------- a-i t-a-i-h-t-r-k-a- s-a-s-e-e- w-t-a-i-. ----------------------------------------- ani tsarikh/tsrikhah sharsheret w'tsamid.
Trebam prsten i naušnice. ‫--י--ריך /-ה טב-ת--עגיל-ם.‬ ‫--- צ--- / ה ט--- ו-------- ‫-נ- צ-י- / ה ט-ע- ו-ג-ל-ם-‬ ---------------------------- ‫אני צריך / ה טבעת ועגילים.‬ 0
an- -sa-i-h/-sr-kh-- ----------ag--i-. a-- t--------------- t------ w-------- a-i t-a-i-h-t-r-k-a- t-b-'-t w-a-i-i-. -------------------------------------- ani tsarikh/tsrikhah taba'at w'agilim.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Žene su nadarenije za jezike od muškaraca!

Žene su jednako inteligentne kao muškarci. U prosjeku i jedni i drugi imaju isti koeficijent inteligencije. Međutim, sposobnosti spolova se razlikuju. Muškarci, na primjer, bolje trodimenzionalno razmišljaju. Takođe bolje rješavaju matematičke zadatke. Žene, s druge strane, imaju bolje pamćenje. Pa bolje usvajaju jezike. Žene prave manje grešaka u pravopisu i gramatici. Takođe imaju veći vokabular i čitaju tečnije. Stoga u jezičkim testovima većinom postižu bolje rezultate. Razlog isticanja žena u jezicima leži u mozgu. Muški i ženski mozak su drugačije organizirani. Za jezike je odgovorna lijeva polovina mozga. To područje kontrolira jezičke procese. Usto žene koriste obje polovine pri obradi jezika. Njihove dvije polovine mozga takođe bolje razmjenjuju informacije. Dakle, ženski mozak je kod jezičke obrade aktivniji. Na taj su način žene u mogućnosti da učinkovitije obrađuju jezik. Još nije poznato zašto se ta dva mozga razlikuju. Neki istaživači smatraju da je biologija uzrok tome. Ženski i muški geni utječu na razvoj mozga. Priroda muškaraca i žena zavisi i od hormona. Drugi opet kažu da odgoj utječe na naš razvoj. Jer se sa ženskom djecom više priča te im se više čita. Dječaci, s druge strane, dobijaju više tehničkih igračaka. Dakle, moguće je da naša okolina oblikuje naš mozak. S druge strane, određene razlike postoje širom svijeta. U svakoj kulturi djeca se drugačije odgajaju...
Da li ste to znali?
Vijetnamski spada u mon-kmerske jezike. To je maternji jezik više od 80 miliona ljudi. Nije u srodstvu s kineskim. Veliki dio jezičkog fonda je, međutim, kineskog porijekla. Razlog tome je što je Vijetnam bio 1000 godina pod dominacijom Kine. U doba kolonijalizma francuski je imao veliki utjecaj na razvoj vijetnamskog. Vijetnamski je tonski jezik. To znači da visina tona slogova odlučuje o njihovom značenju. Pogrešan izgovor može izgovoreno potpuno promijeniti ili čak obesmisliti. U vijetnamskom se ukupno razlikuje šest visina tonova. Jezik danas koristi latinična slova. Prije su se koristili kineski pisani znakovi. Pošto je vijetnamski izolirajući jezik, riječi se ne dekliniraju. Jezik je još uvijek nedovoljno istražen… Otkrijte ga, zaista se isplati!