Knjiga fraza

bs Čitati i pisati   »   he ‫קריאה וכתיבה‬

6 [šest]

Čitati i pisati

Čitati i pisati

‫6 [שש]‬

6 [shesh]

‫קריאה וכתיבה‬

[qri'ah uktivah]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski hebrejski Igra Više
Ja čitam. ‫--י----א /-ת-‬ ‫--- ק--- / ת-- ‫-נ- ק-ר- / ת-‬ --------------- ‫אני קורא / ת.‬ 0
a-i -or-/-o-'--. a-- q----------- a-i q-r-/-o-'-t- ---------------- ani qore/qor'et.
Ja čitam jedno slovo. ‫א-- קו-א / ת או-.‬ ‫--- ק--- / ת א---- ‫-נ- ק-ר- / ת א-ת-‬ ------------------- ‫אני קורא / ת אות.‬ 0
a-----re/--r'et --. a-- q---------- o-- a-i q-r-/-o-'-t o-. ------------------- ani qore/qor'et ot.
Ja čitam jednu riječ. ‫אני ק--- /---מי-ה-‬ ‫--- ק--- / ת מ----- ‫-נ- ק-ר- / ת מ-ל-.- -------------------- ‫אני קורא / ת מילה.‬ 0
an---o---q--'et -i---. a-- q---------- m----- a-i q-r-/-o-'-t m-l-h- ---------------------- ani qore/qor'et milah.
Ja čitam jednu rečenicu. ‫--י -ורא /-ת-מ-פט.‬ ‫--- ק--- / ת מ----- ‫-נ- ק-ר- / ת מ-פ-.- -------------------- ‫אני קורא / ת משפט.‬ 0
a-i-q--e/-or'-t m--h--t. a-- q---------- m------- a-i q-r-/-o-'-t m-s-p-t- ------------------------ ani qore/qor'et mishpat.
Ja čitam jedno pismo. ‫--י---ר--- - -כ-ב-‬ ‫--- ק--- / ת מ----- ‫-נ- ק-ר- / ת מ-ת-.- -------------------- ‫אני קורא / ת מכתב.‬ 0
a-----re--or--t --k-t--. a-- q---------- m------- a-i q-r-/-o-'-t m-k-t-v- ------------------------ ani qore/qor'et mikhtav.
Ja čitam jednu knjigu. ‫אני---רא-- - --ר.‬ ‫--- ק--- / ת ס---- ‫-נ- ק-ר- / ת ס-ר-‬ ------------------- ‫אני קורא / ת ספר.‬ 0
a-i-q-re-qo-'----e---. a-- q---------- s----- a-i q-r-/-o-'-t s-f-r- ---------------------- ani qore/qor'et sefer.
Ja čitam. ‫--י ------ -.‬ ‫--- ק--- / ת-- ‫-נ- ק-ר- / ת-‬ --------------- ‫אני קורא / ת.‬ 0
a-i--o-e/-or'-t. a-- q----------- a-i q-r-/-o-'-t- ---------------- ani qore/qor'et.
Ti čitaš. ‫-ת-- ה --רא---ת-‬ ‫-- / ה ק--- / ת-- ‫-ת / ה ק-ר- / ת-‬ ------------------ ‫את / ה קורא / ת.‬ 0
a-ah-a- --re-qo--et. a------ q----------- a-a-/-t q-r-/-o-'-t- -------------------- atah/at qore/qor'et.
On čita. ‫ה---קור--‬ ‫--- ק----- ‫-ו- ק-ר-.- ----------- ‫הוא קורא.‬ 0
hu--o-e. h- q---- h- q-r-. -------- hu qore.
Ja pišem. ‫א-י -ו---- ת-‬ ‫--- כ--- / ת-- ‫-נ- כ-ת- / ת-‬ --------------- ‫אני כותב / ת.‬ 0
an--ko-----o--v-t. a-- k------------- a-i k-t-v-k-t-v-t- ------------------ ani kotev/kotevet.
Ja pišem jedno slovo. ‫א-י---ת- / - אות-‬ ‫--- כ--- / ת א---- ‫-נ- כ-ת- / ת א-ת-‬ ------------------- ‫אני כותב / ת אות.‬ 0
a-----tev---te--t --. a-- k------------ o-- a-i k-t-v-k-t-v-t o-. --------------------- ani kotev/kotevet ot.
Ja pišem jednu riječ. ‫אנ- כו-- - ת--י--.‬ ‫--- כ--- / ת מ----- ‫-נ- כ-ת- / ת מ-ל-.- -------------------- ‫אני כותב / ת מילה.‬ 0
ani -ote--------t mi---. a-- k------------ m----- a-i k-t-v-k-t-v-t m-l-h- ------------------------ ani kotev/kotevet milah.
Ja pišem jednu rečenicu. ‫אנ--כו-- --ת-מ--ט.‬ ‫--- כ--- / ת מ----- ‫-נ- כ-ת- / ת מ-פ-.- -------------------- ‫אני כותב / ת משפט.‬ 0
an- -otev--ot---t------at. a-- k------------ m------- a-i k-t-v-k-t-v-t m-s-p-t- -------------------------- ani kotev/kotevet mishpat.
Ja pišem jedno pismo. ‫א-י כ--- -----כ---‬ ‫--- כ--- / ת מ----- ‫-נ- כ-ת- / ת מ-ת-.- -------------------- ‫אני כותב / ת מכתב.‬ 0
ani k---v-----vet---k----. a-- k------------ m------- a-i k-t-v-k-t-v-t m-k-t-v- -------------------------- ani kotev/kotevet mikhtav.
Ja pišem jednu knjigu. ‫--- -ותב---ת-ספר.‬ ‫--- כ--- / ת ס---- ‫-נ- כ-ת- / ת ס-ר-‬ ------------------- ‫אני כותב / ת ספר.‬ 0
a-- --------t--et ---er. a-- k------------ s----- a-i k-t-v-k-t-v-t s-f-r- ------------------------ ani kotev/kotevet sefer.
Ja pišem. ‫א-- כ-תב-- ת-‬ ‫--- כ--- / ת-- ‫-נ- כ-ת- / ת-‬ --------------- ‫אני כותב / ת.‬ 0
an--kotev--o----t. a-- k------------- a-i k-t-v-k-t-v-t- ------------------ ani kotev/kotevet.
Ti pišeš. ‫את-/---כ-ת- / --‬ ‫-- / ה כ--- / ת-- ‫-ת / ה כ-ת- / ת-‬ ------------------ ‫את / ה כותב / ת.‬ 0
a--h/at kote--k--e--t. a------ k------------- a-a-/-t k-t-v-k-t-v-t- ---------------------- atah/at kotev/kotevet.
On piše. ‫הו- -ו-ב.‬ ‫--- כ----- ‫-ו- כ-ת-.- ----------- ‫הוא כותב.‬ 0
h- k-te-. h- k----- h- k-t-v- --------- hu kotev.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Internacionalizmi

Globalizacija se odražava i na jezike. Porast internacionalizama je očigledan. Internacionalizmi su riječi kojih ima u mnogim jezicima. Riječi pritom imaju isto ili slično značenje. Izgovor im je često isti. I pisanje takvih riječi je takođe često jako slično. Zanimljivo je širenje internacionalizama. Ono se ne obazire na granice. Barem ne na geografske. A posebno ne na jezičke granice. Postoje riječi koje se mogu razumjeti na svakom kontinentu. Riječ hotel je dobar primjer za to. Ta riječ postoji gotovo svugdje u svijetu. Mnogo internacionalizama dolazi iz područja nauke. Tehnički pojmovi se takođe brzo šire u cijeom svijetu. Stari internacionalizmi imaju zajednički korijen. Razvili su se iz iste riječi. Internacionalizmi se obično temelje na posuđenicama. To znači da se riječi jednostavno inkorporiraju u druge druge jezike. Kulturni krugovi igraju važnu ulogu kod preuzimanja. Svaka civilizacija ima svoju tradiciju. Zato se novi koncepti ne prihvataju svugdje. Kulturalne norme odlučuju koje ideje će se usvojiti. Neke stvari postoje samo u određenim dijelovima svijeta. Druge stvari se brzo šire cijelim svijetom. Ali tek kad se stvari proširuju, širi se i njihovo ime. Upravo zato su internacionalizmi tako uzbudljivi! Otkrivajući jezike, otkrivamo i kulture...
Da li ste to znali?
Kineski je jezik s najvećim brojem govornika na svijetu. Međutim, ne postoji jedan kineski jezik, već se može reći da ih ima više. Svi oni spadaju u porodicu sinotibetskih jezika. Oko 1,3 milijarde ljudi govori kineski. Većina njih živi u Narodnoj Republici Kini i Tajvanu. Najveći kineski jezik je književni kineski, koji se još zove i mandarinski. Kao službeni jezik Narodne Republike Kine to je maternji jezik 850 miliona ljudi. Ostali kineski jezici se često samo nazivaju dijalektima. Mandarinski razumiju skoro svi ljudi koji govore kineski. Svi Kinezi imaju zajedničko pismo koje je staro 4000 do 5000 godina. Time kineski ima najdužu tradiciju pismenosti. Kineski pisani znakovi su teži nego alfabetski sistemi. Gramatika se relativno brzo nauči tako da se vrlo brzo može ostvariti uspjeh u učenju. A sve više ljudi želi da nauči kineski… Usudite se jer kineski je jezik budućnosti!