Zbirka izraza

hr Ćaskanje 2   »   ca Conversa 2

21 [dvadeset i jedan]

Ćaskanje 2

Ćaskanje 2

21 [vint-i-u]

Conversa 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski katalonski igra Više
Odakle ste? D’-- és--o-tè? D--- é- v----- D-o- é- v-s-è- -------------- D’on és vostè? 0
Iz Basela. De---s-lea. D- B------- D- B-s-l-a- ----------- De Basilea. 0
Basel je u Švicarskoj. Ba--l-a-é--a-------. B------ é- a S------ B-s-l-a é- a S-ï-s-. -------------------- Basilea és a Suïssa. 0
Mogu li Vam predstaviti gospodina Milera? Li p-e---to e- senyo---ü----. L- p------- e- s----- M------ L- p-e-e-t- e- s-n-o- M-l-e-. ----------------------------- Li presento el senyor Müller. 0
On je stranac. És---t-an---. É- e--------- É- e-t-a-g-r- ------------- És estranger. 0
On govori više jezika. P--la -iv-r-es-ll-n-ü--. P---- d------- l-------- P-r-a d-v-r-e- l-e-g-e-. ------------------------ Parla diverses llengües. 0
Jeste li prvi put ovdje? É------r--er- v--ad- q---és -quí ---t-? É- l- p------ v----- q-- é- a--- v----- É- l- p-i-e-a v-g-d- q-e é- a-u- v-s-è- --------------------------------------- És la primera vegada que és aquí vostè? 0
Ne, bio / bila sam već ovdje prošle godine. N-, j--h- v-i--ser l-any---ssat. N-- j- h- v--- s-- l---- p------ N-, j- h- v-i- s-r l-a-y p-s-a-. -------------------------------- No, ja hi vaig ser l’any passat. 0
Ali samo jedan tjedan. Pe---no--s pe- -n--se-----. P--- n---- p-- u-- s------- P-r- n-m-s p-r u-a s-t-a-a- --------------------------- Però només per una setmana. 0
Kako Vam se dopada kod nas? L----r-da-el-n--tr- -aís / la -o-tr--ci-t--? L- a----- e- n----- p--- / l- n----- c------ L- a-r-d- e- n-s-r- p-í- / l- n-s-r- c-u-a-? -------------------------------------------- Li agrada el nostre país / la nostra ciutat? 0
Jako dobro. Ljudi su ljubazni. Mo--- -- ---t é- --l----a---. M---- L- g--- é- m--- a------ M-l-. L- g-n- é- m-l- a-a-l-. ----------------------------- Molt. La gent és molt amable. 0
I krajolik mi se također dopada. I--am-- --a--ada-e- pai--t-e. I t---- m------- e- p-------- I t-m-é m-a-r-d- e- p-i-a-g-. ----------------------------- I també m’agrada el paisatge. 0
Šta ste po zanimanju? Qu-na-és--a -e-a pro--s---? Q---- é- l- s--- p--------- Q-i-a é- l- s-v- p-o-e-s-ó- --------------------------- Quina és la seva professió? 0
Ja sam prevoditelj. S------du---r. S-- t--------- S-c t-a-u-t-r- -------------- Sóc traductor. 0
Prevodim knjige. T-a-u-i-o l----e-. T-------- l------- T-a-u-i-o l-i-r-s- ------------------ Tradueixo llibres. 0
Jeste li sami ovdje? E----sol-aquí? E--- s-- a---- E-t- s-l a-u-? -------------- Està sol aquí? 0
Ne, moja žena / moj muž je također ovdje. N-- -- -ev- ---a----l meu--arit-t-mb---- aq--. N-- l- m--- d--- / e- m-- m---- t---- é- a---- N-, l- m-v- d-n- / e- m-u m-r-t t-m-é é- a-u-. ---------------------------------------------- No, la meva dona / el meu marit també és aquí. 0
А tamo su moje dvoje djece. I----- --n -l---eus--os--i-ls. I a--- s-- e-- m--- d-- f----- I a-l- s-n e-s m-u- d-s f-l-s- ------------------------------ I allà són els meus dos fills. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Romanski jezici

700 milijuna ljudi su izvorni govornici nekog od romanskog jezika. Time romanska skupina jezika spada u najvažnije jezike u svijetu. Romanski jezici spadaju u indoeuropsku porodicu jezika. Svi romanski jezici potječu od latinskog. To znači da su potomci jezika Rima. Osnova svih romanskih jezika bio je vulgarni latinski jezik. Pod tim se podrazumijeva govorni jezik kasnog antičkog doba. Vulgarni latinski jezik se raširio Europom romanskim osvajanjima. Iz njega su se zatim razvili romanski jezici i dijalekti. Sam latinski je naprotiv italski jezik. Ukupno postoji oko 15 romanskih jezika. Teško je odrediti točan broj. Često je nejasno da li se tu ubrajaju i zasebni jezici ili samo dijalekti. Neki romanski jezici su u međuvremenu izumrli. Međutim, na romanskoj osnovi su također nastali novi jezici. To su kreolski jezici. Danas je španjolski najveći romanski jezik u svijetu. On spada u svjetske jezik s više od 380 milijuna govornika. Znanstvenicima su romanski jezici jako zanimljivi. Budući da je povijest te jezične skupine dobro dokumentirana. Latinski ili romanski spisi postoje već 2.500 godina. Jezikoslovci pomoću njih ispituju nastanak pojedinih jezika. Na taj način mogu istražiti pravila po kojima se razvija jezik. Mnoga od ovih rezultata mogu se primijeniti na druge jezike. Gramatika romanskih jezika je slično građena. Međutim, najviše sličnosti je u vokabularu tih jezika. Ukoliko čovjek govori romanski jezik, lako će naučiti drugi. Hvala ti, latinski!
Dali si znao?
Japanski jezik spada sigurno u najfascinantnije jezike. Naročito je pismo za puno ljudi interesantno. Sastoji se od kineskih znakova i dva slogovna pisma. Za japanski su takođe karakteristični mnogi dijalekti. Oni se djelimice znatno razlikuju između sebe. Može se desiti da se dva govornika iz različitih područja ne razumiju. Japanski posjeduje melodični akcent. Kada se neka riječ želi naglasiti, ne govori se, znači, glasnije. Mijenja se visina tonova. Oko 130 milijuna ljudi govori japanski. Većina njih, naravno, živi u Japanu. Međutim, i u Brazilu i Sjevernoj Americi ima velikih grupa govornika japanskog jezika. To su potomci japanskih iseljenika. Pravih govornika japanskog kao drugog jezika ima relativno malo. Ali upravo to bi nas trebalo motivirati da naučimo ovaj uzbudljivi jezik!