Zbirka izraza

hr Ćaskanje 2   »   be Гутарка 2

21 [dvadeset i jedan]

Ćaskanje 2

Ćaskanje 2

21 [дваццаць адзін]

21 [dvatstsats’ adzіn]

Гутарка 2

[Gutarka 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bjeloruski igra Više
Odakle ste? А----ь---? А----- В-- А-к-л- В-? ---------- Адкуль Вы? 0
Adk-l--Vy? A----- V-- A-k-l- V-? ---------- Adkul’ Vy?
Iz Basela. З----э-я. З Б------ З Б-з-л-. --------- З Базэля. 0
Z --z----. Z B------- Z B-z-l-a- ---------- Z Bazelya.
Basel je u Švicarskoj. Ба-э---з-а--дз-ц-а-ў ---йц----. Б----- з---------- ў Ш--------- Б-з-л- з-а-о-з-ц-а ў Ш-е-ц-р-і- ------------------------------- Базэль знаходзіцца ў Швейцарыі. 0
B-ze-’----k-odz---t-- --S--ey-sa-yі. B----- z------------- u S----------- B-z-l- z-a-h-d-і-s-s- u S-v-y-s-r-і- ------------------------------------ Bazel’ znakhodzіtstsa u Shveytsaryі.
Mogu li Vam predstaviti gospodina Milera? Да-в-л--е п--на----ь-В-- с- -па--ром---ле--м. Д-------- п--------- В-- с- с------- М------- Д-з-о-ь-е п-з-а-м-ц- В-с с- с-а-а-о- М-л-р-м- --------------------------------------------- Дазвольце пазнаёміць Вас са спадаром Мюлерам. 0
Da-vol-t---p---ae--ts- V-- sa sp----om---ul--a-. D--------- p---------- V-- s- s------- M-------- D-z-o-’-s- p-z-a-m-t-’ V-s s- s-a-a-o- M-u-e-a-. ------------------------------------------------ Dazvol’tse paznaemіts’ Vas sa spadarom Myuleram.
On je stranac. Ё--інш-з--ец. Ё- і--------- Ё- і-ш-з-м-ц- ------------- Ён іншаземец. 0
E- -nsh-ze--t-. E- і----------- E- і-s-a-e-e-s- --------------- En іnshazemets.
On govori više jezika. Ён разм--ля-----н-к--ькіх -ов--. Ё- р-------- н- н-------- м----- Ё- р-з-а-л-е н- н-к-л-к-х м-в-х- -------------------------------- Ён размаўляе на некалькіх мовах. 0
E- ---m-ulyay- na --k-l’kіk- -ova--. E- r---------- n- n--------- m------ E- r-z-a-l-a-e n- n-k-l-k-k- m-v-k-. ------------------------------------ En razmaulyaye na nekal’kіkh movakh.
Jeste li prvi put ovdje? Вы ўп----н-----? В- ў------- т--- В- ў-е-ш-н- т-т- ---------------- Вы ўпершыню тут? 0
V- ----shyny- --t? V- u--------- t--- V- u-e-s-y-y- t-t- ------------------ Vy upershynyu tut?
Ne, bio / bila sam već ovdje prošle godine. Не----------- / -ы-- тут л--а--. Н-- я ў-- б-- / б--- т-- л------ Н-, я ў-о б-ў / б-л- т-т л-т-с-. -------------------------------- Не, я ўжо быў / была тут летась. 0
Ne--y--u--- -y- - byla tu--l--as’. N-- y- u--- b-- / b--- t-- l------ N-, y- u-h- b-u / b-l- t-t l-t-s-. ---------------------------------- Ne, ya uzho byu / byla tut letas’.
Ali samo jedan tjedan. Ал--то---і-----н--ы-зень. А-- т----- а---- т------- А-е т-л-к- а-з-н т-д-е-ь- ------------------------- Але толькі адзін тыдзень. 0
A-- t--’-і adzі---yd-en-. A-- t----- a---- t------- A-e t-l-k- a-z-n t-d-e-’- ------------------------- Ale tol’kі adzіn tydzen’.
Kako Vam se dopada kod nas? Я- Вам у -ас---да--ецц-? Я- В-- у н-- п---------- Я- В-м у н-с п-д-б-е-ц-? ------------------------ Як Вам у нас падабаецца? 0
Y-------- --s --d----ts--a? Y-- V-- u n-- p------------ Y-k V-m u n-s p-d-b-e-s-s-? --------------------------- Yak Vam u nas padabaetstsa?
Jako dobro. Ljudi su ljubazni. В--ьм--п-д-ба--ц-. Тут доб-ы----д--. В----- п---------- Т-- д----- л----- В-л-м- п-д-б-е-ц-. Т-т д-б-ы- л-д-і- ------------------------------------ Вельмі падабаецца. Тут добрыя людзі. 0
V-l’mі------aets--a----t --b---a l-----. V----- p------------ T-- d------ l------ V-l-m- p-d-b-e-s-s-. T-t d-b-y-a l-u-z-. ---------------------------------------- Vel’mі padabaetstsa. Tut dobryya lyudzі.
I krajolik mi se također dopada. І--рыр--а --е -акс-м- --д--а--ца. І п------ м-- т------ п---------- І п-ы-о-а м-е т-к-а-а п-д-б-е-ц-. --------------------------------- І прырода мне таксама падабаецца. 0
І----------n--t----m- pa--ba--st--. І p------ m-- t------ p------------ І p-y-o-a m-e t-k-a-a p-d-b-e-s-s-. ----------------------------------- І pryroda mne taksama padabaetstsa.
Šta ste po zanimanju? Кім---------е-е? К-- В- п-------- К-м В- п-а-у-ц-? ---------------- Кім Вы працуеце? 0
Kіm -y-pra-su-t--? K-- V- p---------- K-m V- p-a-s-e-s-? ------------------ Kіm Vy pratsuetse?
Ja sam prevoditelj. Я -ер-кл--чы-. Я п----------- Я п-р-к-а-ч-к- -------------- Я перакладчык. 0
Ya-pe-a-l--c-yk. Y- p------------ Y- p-r-k-a-c-y-. ---------------- Ya perakladchyk.
Prevodim knjige. Я -ер--л--а- --іг-. Я п--------- к----- Я п-р-к-а-а- к-і-і- ------------------- Я перакладаю кнігі. 0
Y--per-kl-d--u knіgі. Y- p---------- k----- Y- p-r-k-a-a-u k-і-і- --------------------- Ya perakladayu knіgі.
Jeste li sami ovdje? Вы т-т-а-з-н? В- т-- а----- В- т-т а-з-н- ------------- Вы тут адзін? 0
V--tut a--і-? V- t-- a----- V- t-t a-z-n- ------------- Vy tut adzіn?
Ne, moja žena / moj muž je također ovdje. Не, -ая-ж-н-- / мо---уж -а-с-ма т-т. Н-- м-- ж---- / м-- м-- т------ т--- Н-, м-я ж-н-а / м-й м-ж т-к-а-а т-т- ------------------------------------ Не, мая жонка / мой муж таксама тут. 0
N-, ---a-z--n------oy --z---ak-a-- -u-. N-- m--- z----- / m-- m--- t------ t--- N-, m-y- z-o-k- / m-y m-z- t-k-a-a t-t- --------------------------------------- Ne, maya zhonka / moy muzh taksama tut.
А tamo su moje dvoje djece. А---м--во- м-і- -----й. А т-- д--- м--- д------ А т-м д-о- м-і- д-я-е-. ----------------------- А там двое маіх дзяцей. 0
A-tam-dv-e--a--h ---a-s--. A t-- d--- m---- d-------- A t-m d-o- m-і-h d-y-t-e-. -------------------------- A tam dvoe maіkh dzyatsey.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Romanski jezici

700 milijuna ljudi su izvorni govornici nekog od romanskog jezika. Time romanska skupina jezika spada u najvažnije jezike u svijetu. Romanski jezici spadaju u indoeuropsku porodicu jezika. Svi romanski jezici potječu od latinskog. To znači da su potomci jezika Rima. Osnova svih romanskih jezika bio je vulgarni latinski jezik. Pod tim se podrazumijeva govorni jezik kasnog antičkog doba. Vulgarni latinski jezik se raširio Europom romanskim osvajanjima. Iz njega su se zatim razvili romanski jezici i dijalekti. Sam latinski je naprotiv italski jezik. Ukupno postoji oko 15 romanskih jezika. Teško je odrediti točan broj. Često je nejasno da li se tu ubrajaju i zasebni jezici ili samo dijalekti. Neki romanski jezici su u međuvremenu izumrli. Međutim, na romanskoj osnovi su također nastali novi jezici. To su kreolski jezici. Danas je španjolski najveći romanski jezik u svijetu. On spada u svjetske jezik s više od 380 milijuna govornika. Znanstvenicima su romanski jezici jako zanimljivi. Budući da je povijest te jezične skupine dobro dokumentirana. Latinski ili romanski spisi postoje već 2.500 godina. Jezikoslovci pomoću njih ispituju nastanak pojedinih jezika. Na taj način mogu istražiti pravila po kojima se razvija jezik. Mnoga od ovih rezultata mogu se primijeniti na druge jezike. Gramatika romanskih jezika je slično građena. Međutim, najviše sličnosti je u vokabularu tih jezika. Ukoliko čovjek govori romanski jezik, lako će naučiti drugi. Hvala ti, latinski!
Dali si znao?
Japanski jezik spada sigurno u najfascinantnije jezike. Naročito je pismo za puno ljudi interesantno. Sastoji se od kineskih znakova i dva slogovna pisma. Za japanski su takođe karakteristični mnogi dijalekti. Oni se djelimice znatno razlikuju između sebe. Može se desiti da se dva govornika iz različitih područja ne razumiju. Japanski posjeduje melodični akcent. Kada se neka riječ želi naglasiti, ne govori se, znači, glasnije. Mijenja se visina tonova. Oko 130 milijuna ljudi govori japanski. Većina njih, naravno, živi u Japanu. Međutim, i u Brazilu i Sjevernoj Americi ima velikih grupa govornika japanskog jezika. To su potomci japanskih iseljenika. Pravih govornika japanskog kao drugog jezika ima relativno malo. Ali upravo to bi nas trebalo motivirati da naučimo ovaj uzbudljivi jezik!